Sto dana od tragedije u Novom Sadu, studenti širom Srbije organizovali su masovne proteste u znak solidarnosti s novosadskim žrtvama. Masovnost ove pobune i pokretanje protesta u gotovo svim opštinama u Srbiji pokazuje da ovaj talas prevazilazi granice – ne samo političke, već i geografske
U nedelju (9. februar), sto dana od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti su u više gradova širom Srbije organizovali protestne akcije blokade saobraćaja.
Najveća akcija odvija se, svakako, u Beogradu, gde studenti održavaju sedmočasovnu blokadu saobraćaja na mostu „Gazela“, jednoj od najvažnijih saobraćajnih tačaka u Beogradu.
Sedmosatna blokada bivšeg auto-puta kojeg je bivši ministar Goran Vesić prošle godine prekrstio u moto-put bez presedana je u dosadašnjoj istoriji Srbije. Sve demonstracije koje su se do sada odvijale na mostu „Gazela“ i u njegovoj neposrednoj okolini završavane su u roku od jedan ili dva časa. Kada studenti večeras krenu natrag ka svojim fakultetima, a građani ka svojim domovima, sunce će uveliko zaći.
Bez incidenata, uz policijsko obezbeđenje
Blokada „Gazele“ se, barem za sada, odvija bez bilo kakvih incidenata i „ubačenih faktora“ koji su dosad bili ključno obeležje svakog protesta. Kada se govori o protestima u Srbiji, tako nešto je retkost – dobro je poznata praksa „kapuljaša“, batinaša i „zabrinutih građana“ koji se, nekako, uvek nađu baš na onom mestu gde se u tom trenutku odvija protest.
Neretko se ispostavi i da se na različitim protestima pojavljuju isti ljudi, bilo da se nalaze u ulozi batinaša ili u ulozi „zabrinutih građana“. Previše često se linija između ove dve uloge briše.
Ovog puta, razlog za izostanak incidenata može se pripisati činjenici da studente, poljoprivrednike koji su ih ispratili traktorima, kao i građane koji blokiraju „Gazelu“ obezbeđuje policija. I to na vrlo profesionalan način, o čemu je već pisao novinar nedeljnika „Vreme“ Davor Lukač.
Pokazivanje snage
Mirna i dostojanstvena blokada saobraćajne žile kucavice glavnog grada Srbije, zapravo, u ovom trenutku deluje kao demonstracija snage studenata. Mladi akademci su već nekoliko puta organizovali skupove koji se, već sada, mogu svrstati u istorijske – bilo da se radi o protestu na Slaviji, celodnevnoj blokadi Autokomande ili maršu ka Novom Sadu.
A u trenutku dok studenti blokiraju „Gazelu“, traje i blokada naplatne stanice „Niš-sever“ u Nišu. Ona će biti završena u 21 čas, a možda i kasnije – ako studentsko-građanski plenum tako odluči.
Istovremeno, štafeta iz Kragujevca koju ka Beogradu trčeći nosi petoro studenata približava se Beogradu. I ona bi, po planu, trebalo da ispred Hrama Svetog Save stigne oko 21 čas. Simbolično, ovim potezom će studenti iz Kragujevca svojim kolegama iz Beograda uručiti poziv na protest koji će se u prvoj prestonici Kneževine Srbije održati na Dan državnosti, 15. februara.
„Sretnimo se na Sretenje“, poručuju kragujevački studenti.
Ustala cela Srbija
I u Novom Sadu, gradu u kom je 1. novembra u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi, održane su višesatne blokade saobraćaja.
Tročasovna blokada raskrsnica Partizanske i Temerinske ulice, Iriškog puta i raskrsnice Bulevara Evrope i Rumenačkog puta u praksi je značila da su blokirani svi važniji prilazi gradu.
Pobrojani protesti nekada su iziskivali sate i dane planiranja i najavljivanja. Danas, ipak, deluje da studenti mogu da najave protest dan unapred, a da će se građani u ogromnom broju odazvati. I sve to bez bilo kakvog većeg zamora.
Tome u prilog ide i podatak da su, prema evidenciji Arhiva javnih skupova, od 168 jedinica lokalne samouprave u Srbiji (bez Kosova), protesti povodom tragedije u Novom Sadu od 1. novembra protesti do sada održani u 163 grada i opštine.
Odnosno, u samo pet opština u Srbiji do sada nije bilo protesta.
Sa najavom novog protesta u Kragujevcu, situacija bi se mogla dodatno promeniti. Studenti iz Beograda i Niša već su najavili dva marša ka Kragujevcu, a nije isključeno da će se u narednim danima ovoj akciji pridružiti i drugi gradovi. Naposletku, više od dva meseca nakon što su studenti Fakulteta dramskih umetnosti pokrenuli talas protesta, oni su uveliko prevazišli podele na sever, jug, istok i zapad – studentska pobuna je probudila čitavu Srbiju.
Broj zaposlenih na jugu i istoku Srbije je u prvom kvartalu 2026. godine manji za 8.090 osoba u odnosu na isti kvartal 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku
Novi superkompjuter za svega nekoliko sekundi može da izvrši zahtevne procese obrade podataka, za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko desetina godina
Preko 100 značajnih grobova nađenih 2022. godine, tokom priprema za izgradnju zgrade u Nišu, za koje se ispostavilo da imaju veliki kulturno-istorijski značaj, zapušteni su i urasli u korov
Pripremni radovi na tunelu koji će spajati Savsku i Dunavsku padinu ulazi u pripremnu fazu. „Krtica“ bi po planu sa radom trebala da završi 2029, a tunel bi za saobraćaj mogao biti otvoren krajem 2030. godine
Srbija je na Indeksu slobode medija za 2026. organizacije „Reporteri bez granica“ pala na najniži nivo u protekle dve decenije
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
