Originalna Korunovićeva fasada na zgradi Pošte u Savskoj ostala je očuvana ispod one koja je napravljena prilikom prethodne rekonstrukcije. Pa ipak, „Beograd na vodi“ upravo ruši celu zgradu
U toku je rušenje nekadašnje zgrade pošte na Savskom trgu, kako bi se umesto nje sazidao objekat kulture koji će imati formu i fasadu originalne zgrade koju je projektovao arhitekta Momir Korunović, tvrde iz Beograda na vodi.
Rušenje je počelo 11. decembra prošle godine, do sad je nestalo gotovo pola zgrade, i ništa ne govori da će ta nova zaista i imati Korunovićevu fasadu kao što je dogovoreno.
Sudbina Pošte u Savskoj 2 utvrđena je planskom dokumentacijom za područje na kojem se razvija projekat Beograd na vodi, a kojim je predviđeno čuvanje ovog objekta.
Iz „Beograda na vodi“ sve vreme ističu da će se strogo držati zakona.
„Postupak temeljne rekonstrukcije zgrade Stare pošte odvijaće se u skladu sa svim zakonskim, bezbednosnim i ekološkim standardima, a rok za završetak radova je do kraja 2026. godine. Nakon završetka radova, i objekat i parcela na kojoj se nalazi zadržaće status javne svojine.“
Fasada
Prema najavama „Beograda na vodi“ forma objekta i fasada su „rekonstruisani sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta“.
Sanja Solarević, odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini opštine Savski venac kaže za portal „Vremena“ da je u lokacijskim uslovima od 15.07.2024. godine navedeno da je „idejnim rešenjem planirano uklanjanje postojećeg objekta i izgradnja Kulturnog centra kao i da je spoljašnja opna projektovana u formi i gabaritu, prema originalnim crtežima arhitekte Momira Korunovića, sa posebnim osvrtom na originalnu plastiku i ornamentiku sa originalnog objekta.“
Zatim, u građevinskoj dozvoli od 09.12.2024. piše da je dostavljen i projekat rušenja. Sanja Solarević navodi da ga je „izradio Mašinoprojekt Kopring A.D. koji je radio i urbanistički projekat kojim je planirano rušenje Stare pošte pod velom rekonstrukcije“.
U građevinskoj dozvoli je navedeno da je predračunska vrednost predviđenih radova 2.761.923.629,62 dinara, što je oko 23,6 miliona evra. Investitor je Republika Srbija a finansijer Beograd na vodi doo.
Na osnovu raspoloživih dokumenata, moguće je zaključiti „da će porušiti postojeći objekat Stare pošte. Sudeći po slikama sa foruma Beobuild, čini se da je originalna Korunovićeva fasada ostala koliko toliko očuvana ispod fasade koja je napravljena prilikom prethodne rekonstrukcije. Čini se znači da će napraviti novi objekat po uzoru na objekat koji ruše, i to će građane koštati 23,6 miliona evra.“, kaže Sanja Solarević.
Šta će biti unutra
U decembru „Beogradu na vodi“ je najavio da će se u novoj zgradi nalaziti Arheološki muzej i dve pozorišne scene. Ministar kulture Nikola Selaković je prvo 18. maja prošle godine povodom Međunarodnog dana muzeja najavio Dečji muzej i pozorište sa dve scene, da bi pred sam kraj decembra najavio Arheološki muzej.
Pre toga, govorilo se da će u novoj-staroj pošti biti dom kreativaca koji su isterani iz BIGZ-a, dečja scena i dečji kulturni centar, biblioteka, scena Pozorišta „Boško Buha“…
„Prema urbanističkom projektu Kulturni centar ima samo jednu petinu sadržaja namenjenih za kulturu, dok je većinski namena objekta za komercijalne sadržaje. To znači da će Stara pošta biti porušena da bi se napravio novi tržni centar u Beogradu na vodi, mada je javnosti predstavljeno da će objekat imati kulturne sadržaje“, objašnjava Sanja Solarević.
U saopštenju izdatom prilikom početka radova, rekli su sledeće:
„Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova koji su započeti, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. Remek-delo slavnog srpskog arhitekte Momira Korunovića će nakon višedecenijske zapuštenosti biti oživljeno zahvaljujući kompaniji Belgrade Watefront, koja će mu vratiti prepoznatljivi sjaj od pre Drugog svetskog rata, tokom kojeg je najviše bilo oštećeno. Tako će Beograd ponovo dobiti jednu od najlepših predratnih zgrada, koja se neretko nalazila i na razglednicama srpske prestonice.“
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
