Originalna Korunovićeva fasada na zgradi Pošte u Savskoj ostala je očuvana ispod one koja je napravljena prilikom prethodne rekonstrukcije. Pa ipak, „Beograd na vodi“ upravo ruši celu zgradu
U toku je rušenje nekadašnje zgrade pošte na Savskom trgu, kako bi se umesto nje sazidao objekat kulture koji će imati formu i fasadu originalne zgrade koju je projektovao arhitekta Momir Korunović, tvrde iz Beograda na vodi.
Rušenje je počelo 11. decembra prošle godine, do sad je nestalo gotovo pola zgrade, i ništa ne govori da će ta nova zaista i imati Korunovićevu fasadu kao što je dogovoreno.
Sudbina Pošte u Savskoj 2 utvrđena je planskom dokumentacijom za područje na kojem se razvija projekat Beograd na vodi, a kojim je predviđeno čuvanje ovog objekta.
Iz „Beograda na vodi“ sve vreme ističu da će se strogo držati zakona.
„Postupak temeljne rekonstrukcije zgrade Stare pošte odvijaće se u skladu sa svim zakonskim, bezbednosnim i ekološkim standardima, a rok za završetak radova je do kraja 2026. godine. Nakon završetka radova, i objekat i parcela na kojoj se nalazi zadržaće status javne svojine.“
Fasada
Prema najavama „Beograda na vodi“ forma objekta i fasada su „rekonstruisani sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta“.
Sanja Solarević, odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini opštine Savski venac kaže za portal „Vremena“ da je u lokacijskim uslovima od 15.07.2024. godine navedeno da je „idejnim rešenjem planirano uklanjanje postojećeg objekta i izgradnja Kulturnog centra kao i da je spoljašnja opna projektovana u formi i gabaritu, prema originalnim crtežima arhitekte Momira Korunovića, sa posebnim osvrtom na originalnu plastiku i ornamentiku sa originalnog objekta.“
Zatim, u građevinskoj dozvoli od 09.12.2024. piše da je dostavljen i projekat rušenja. Sanja Solarević navodi da ga je „izradio Mašinoprojekt Kopring A.D. koji je radio i urbanistički projekat kojim je planirano rušenje Stare pošte pod velom rekonstrukcije“.
U građevinskoj dozvoli je navedeno da je predračunska vrednost predviđenih radova 2.761.923.629,62 dinara, što je oko 23,6 miliona evra. Investitor je Republika Srbija a finansijer Beograd na vodi doo.
Na osnovu raspoloživih dokumenata, moguće je zaključiti „da će porušiti postojeći objekat Stare pošte. Sudeći po slikama sa foruma Beobuild, čini se da je originalna Korunovićeva fasada ostala koliko toliko očuvana ispod fasade koja je napravljena prilikom prethodne rekonstrukcije. Čini se znači da će napraviti novi objekat po uzoru na objekat koji ruše, i to će građane koštati 23,6 miliona evra.“, kaže Sanja Solarević.
Šta će biti unutra
U decembru „Beogradu na vodi“ je najavio da će se u novoj zgradi nalaziti Arheološki muzej i dve pozorišne scene. Ministar kulture Nikola Selaković je prvo 18. maja prošle godine povodom Međunarodnog dana muzeja najavio Dečji muzej i pozorište sa dve scene, da bi pred sam kraj decembra najavio Arheološki muzej.
Pre toga, govorilo se da će u novoj-staroj pošti biti dom kreativaca koji su isterani iz BIGZ-a, dečja scena i dečji kulturni centar, biblioteka, scena Pozorišta „Boško Buha“…
„Prema urbanističkom projektu Kulturni centar ima samo jednu petinu sadržaja namenjenih za kulturu, dok je većinski namena objekta za komercijalne sadržaje. To znači da će Stara pošta biti porušena da bi se napravio novi tržni centar u Beogradu na vodi, mada je javnosti predstavljeno da će objekat imati kulturne sadržaje“, objašnjava Sanja Solarević.
U saopštenju izdatom prilikom početka radova, rekli su sledeće:
„Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova koji su započeti, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. Remek-delo slavnog srpskog arhitekte Momira Korunovića će nakon višedecenijske zapuštenosti biti oživljeno zahvaljujući kompaniji Belgrade Watefront, koja će mu vratiti prepoznatljivi sjaj od pre Drugog svetskog rata, tokom kojeg je najviše bilo oštećeno. Tako će Beograd ponovo dobiti jednu od najlepših predratnih zgrada, koja se neretko nalazila i na razglednicama srpske prestonice.“
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
