Zasnivanje porodice se često odlaže zbog karijere, deca se predstavljaju kao trošak, kaže nemačka sociološkinja Katja Rost. Ali, većina žena kasnije žali što nije imala više dece
Svet ima sve manje dece i nema naznaka da će biti bolje. Ovo važi pogotovo za razvijenije zemlje, ali ne samo za njih, upozorava nemačka sociološkinja Katja Rost, jedna od najboljih poznavateljki rodnih uloga i uklapanja karijere i porodice.
Gotovo je zapanjujuće, kaže Rost, što sve studije pokazuju da se žene kasnije kaju što nisu imale više dece. I to posebno visoko obrazovane žene.
„U jednom trenutku se opcije sužavaju i često ostana na jednom ili nijednom detetu“, priča ona za magazin Špigel.
Sve bude preče od dece
U Srbiji je stopa rađanja svega 1,6 dece po majci. U Nemačkoj, odakle Rost dolazi, još je dramatičnije – samo 1,35 u prošloj godini.
Iznad svetskog proseka (oko 2,3) ne nalazi se nijedna evropska teritorija osim malenih Farskih Ostrva. Zašto je to tako u razvijenijim zemljama?
„Kada dođe želja za decom, to je u fazi odlučujućih koraka u karijeri. Ko želi da napreduje na poslu, sa 30 ili 35 mora da dirinči, bude fleksibilan, putuje. I onda se planiranje porodice opet odlaže, a nekad se nikad i ne desi“, kaže Rost.
Ova sociološkinja, koja predaje na Univerzitetu u Cirihu, kaže da još jedna neočekivana stvar utiče na ovo. Naime, ispitivanja među studentima su pokazala da mladi ljudi pogrešno veruju da svaka žena bez problema može zatrudneti sa 35 ili 40 godina.
„Tome doprinose i mnogi medijski napisi o poznatim ženama koje su kasno postale majke i dele svoju sreću sa javnošću. Ali, ništa ne čitamo o drugima, koje su neuspešno pokušavale“, kaže Rost.
Prema njenim istraživanjima, za odlaganje zasnivanja porodice mahom se navode veoma lični razlozi – nema odgovarajućeg partnera ili neko ne želi da mu život bude „ograničen“ decom, hoće hobije i karijeru. Ili pak iz zdravstvenih razloga ne može da ima decu.
Pare ne znače skoro ništa
U Srbiji su poslednjih godina drastično povećanja davanja za porodice, porodilje, novorođenu decu. Ali, prema rečima Katje Rost, loša vest je što to gotovo da ne igra nikakvu ulogu u podizanju nataliteta.
Kako kaže, rđavo stoje i skandinavske zemlje koje važe za uzor socijalne politike i politike prema porodici.
„Kod novca postoji važniji faktor – danas vam ne trebaju deca kako biste se obezbedili u starosti. Ranije, u agrarnim društvima bez penzionih sistema i staračkih domova, deca su bila neka vrsta životnog osiguranja“, navodi Rost za Špigel.
Danas pak, primećuje, dominira narativ da „deca koštaju“. „Stalni pozivi za više mesta u državnim vrtićima i državnih davanja pokazuju da deca zbilja znače finansijski trošak. Ali, to se lako izmetne u poruku – čuvajte se dece, to su samo nevolje.“
Uz to, majke koje ostanu sa decom kod kuće često se posmatraju kao neka vrsta žrtvi patrijarhata. Rost pak kaže da majke često i same tako žele.
„Dakle to nije kazna i one nisu žrtve. One donose emancipovanu odluku koju društvo treba da prihvati baš kao i odluku žene da gradi karijeru.“
Inače, Rost (48) ima desetogodišnjeg sina. I sama zna šta znači odlaganje dece zbog karijere i žali što nije na to mislila još dok je studirala – pre nego što se karijera zahuktala.
Neuvijeno kaže da mlade saradnice i svoje studentkinje otvoreno savetuje: „Počnite ranije da rađate decu!“
Samostalni hakerski napad koji je sproveo AI uzdrmao je nemačke vlasti, koje upozoravaju da ulazak u novu eru veštačke inteligencije donosi i potpuno nove bezbednosne pretnje
U nizu teških saobraćajnih nesreća koje su se desile u Novom Sadu i Južnobačkom okrugu šest osoba je izgubilo život, a više njih je povređeno. Srbija je i dalje prva u Evropi po broju poginulih na putevima
Penzionerima će biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera od kojih svaki vredi 10.000 dinara. Ali, ne mogu da ih dobiju svi penzioneri. Ko, gde, kada i kako može da se prijavi za vaučere
Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
U Srbiji 14,5 odsto radnika radi po ugovoru na određeno vreme. To je čak 4,6 odsto više od proseka Evropske unije pokazuju podaci Eurostata za 2025. godinu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
