Zasnivanje porodice se često odlaže zbog karijere, deca se predstavljaju kao trošak, kaže nemačka sociološkinja Katja Rost. Ali, većina žena kasnije žali što nije imala više dece
Svet ima sve manje dece i nema naznaka da će biti bolje. Ovo važi pogotovo za razvijenije zemlje, ali ne samo za njih, upozorava nemačka sociološkinja Katja Rost, jedna od najboljih poznavateljki rodnih uloga i uklapanja karijere i porodice.
Gotovo je zapanjujuće, kaže Rost, što sve studije pokazuju da se žene kasnije kaju što nisu imale više dece. I to posebno visoko obrazovane žene.
„U jednom trenutku se opcije sužavaju i često ostana na jednom ili nijednom detetu“, priča ona za magazin Špigel.
Sve bude preče od dece
U Srbiji je stopa rađanja svega 1,6 dece po majci. U Nemačkoj, odakle Rost dolazi, još je dramatičnije – samo 1,35 u prošloj godini.
Iznad svetskog proseka (oko 2,3) ne nalazi se nijedna evropska teritorija osim malenih Farskih Ostrva. Zašto je to tako u razvijenijim zemljama?
„Kada dođe želja za decom, to je u fazi odlučujućih koraka u karijeri. Ko želi da napreduje na poslu, sa 30 ili 35 mora da dirinči, bude fleksibilan, putuje. I onda se planiranje porodice opet odlaže, a nekad se nikad i ne desi“, kaže Rost.
Ova sociološkinja, koja predaje na Univerzitetu u Cirihu, kaže da još jedna neočekivana stvar utiče na ovo. Naime, ispitivanja među studentima su pokazala da mladi ljudi pogrešno veruju da svaka žena bez problema može zatrudneti sa 35 ili 40 godina.
„Tome doprinose i mnogi medijski napisi o poznatim ženama koje su kasno postale majke i dele svoju sreću sa javnošću. Ali, ništa ne čitamo o drugima, koje su neuspešno pokušavale“, kaže Rost.
Prema njenim istraživanjima, za odlaganje zasnivanja porodice mahom se navode veoma lični razlozi – nema odgovarajućeg partnera ili neko ne želi da mu život bude „ograničen“ decom, hoće hobije i karijeru. Ili pak iz zdravstvenih razloga ne može da ima decu.
Pare ne znače skoro ništa
U Srbiji su poslednjih godina drastično povećanja davanja za porodice, porodilje, novorođenu decu. Ali, prema rečima Katje Rost, loša vest je što to gotovo da ne igra nikakvu ulogu u podizanju nataliteta.
Kako kaže, rđavo stoje i skandinavske zemlje koje važe za uzor socijalne politike i politike prema porodici.
„Kod novca postoji važniji faktor – danas vam ne trebaju deca kako biste se obezbedili u starosti. Ranije, u agrarnim društvima bez penzionih sistema i staračkih domova, deca su bila neka vrsta životnog osiguranja“, navodi Rost za Špigel.
Danas pak, primećuje, dominira narativ da „deca koštaju“. „Stalni pozivi za više mesta u državnim vrtićima i državnih davanja pokazuju da deca zbilja znače finansijski trošak. Ali, to se lako izmetne u poruku – čuvajte se dece, to su samo nevolje.“
Uz to, majke koje ostanu sa decom kod kuće često se posmatraju kao neka vrsta žrtvi patrijarhata. Rost pak kaže da majke često i same tako žele.
„Dakle to nije kazna i one nisu žrtve. One donose emancipovanu odluku koju društvo treba da prihvati baš kao i odluku žene da gradi karijeru.“
Inače, Rost (48) ima desetogodišnjeg sina. I sama zna šta znači odlaganje dece zbog karijere i žali što nije na to mislila još dok je studirala – pre nego što se karijera zahuktala.
Neuvijeno kaže da mlade saradnice i svoje studentkinje otvoreno savetuje: „Počnite ranije da rađate decu!“
Advokatska komora Vojvodine je osudila paljenje automobila advokata Nenada Velickog iz Vrbasa, do kojeg je došlo u noći između 20. i 21. avgusta, ispred njegove kancelarije. Do ovog incidenta dolazi samo sedam dana pošto je zapaljen auto tužioca iz Valjeva
Nakon što se ispostavilo da su u pomoć zvali Ruse, ali ne i EU, o čemu su mediji pisali, država Srbija priznaje da su se požari otrgli kontroli pa su ipak pozvali Evropljane
Beograđani neće morati da računaju na zatvaranje dela Bulevara Despota Stefana tokom avgusta, kako je ranije bilo najavljivano
Borba sa požarima širom Srbije nastavljena je tokom noći i jutra, dok vatrogasci, pripadnici drugih službi, radnici „Srbijašuma” i dobrovoljci pokušavaju da spreče dalje širenje vatre. Pored Deliblatske peščare, aktivna su požarišta na Stolovima, u području Magliča ispod Troglav planine i na teritoriji opštine Bojnik
Crveni meteo-alarm na snazi je u celoj Srbiji zbog ekstremno visokih temperatura, koje će narednih dana dostizati 40 stepeni, a lokalno i 42. Toplotni talas približava se vrhuncu, dok visoke temperature dodatno povećavaju rizik od požara na otvorenom. Osveženje i pad temperature stižu od utorka
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
