„Počnite ranije da rađate decu!“

Svet ima sve manje dece i nema naznaka da će biti bolje. Ovo važi pogotovo za razvijenije zemlje, ali ne samo za njih, upozorava nemačka sociološkinja Katja Rost, jedna od najboljih poznavateljki rodnih uloga i uklapanja karijere i porodice.

Gotovo je zapanjujuće, kaže Rost, što sve studije pokazuju da se žene kasnije kaju što nisu imale više dece. I to posebno visoko obrazovane žene.

„U jednom trenutku se opcije sužavaju i često ostana na jednom ili nijednom detetu“, priča ona za magazin Špigel.

Sve bude preče od dece

U Srbiji je stopa rađanja svega 1,6 dece po majci. U Nemačkoj, odakle Rost dolazi, još je dramatičnije – samo 1,35 u prošloj godini.

Iznad svetskog proseka (oko 2,3) ne nalazi se nijedna evropska teritorija osim malenih Farskih Ostrva. Zašto je to tako u razvijenijim zemljama?

„Kada dođe želja za decom, to je u fazi odlučujućih koraka u karijeri. Ko želi da napreduje na poslu, sa 30 ili 35 mora da dirinči, bude fleksibilan, putuje. I onda se planiranje porodice opet odlaže, a nekad se nikad i ne desi“, kaže Rost.

Ova sociološkinja, koja predaje na Univerzitetu u Cirihu, kaže da još jedna neočekivana stvar utiče na ovo. Naime, ispitivanja među studentima su pokazala da mladi ljudi pogrešno veruju da svaka žena bez problema može zatrudneti sa 35 ili 40 godina.

„Tome doprinose i mnogi medijski napisi o poznatim ženama koje su kasno postale majke i dele svoju sreću sa javnošću. Ali, ništa ne čitamo o drugima, koje su neuspešno pokušavale“, kaže Rost.

Prema njenim istraživanjima, za odlaganje zasnivanja porodice mahom se navode veoma lični razlozi – nema odgovarajućeg partnera ili neko ne želi da mu život bude „ograničen“ decom, hoće hobije i karijeru. Ili pak iz zdravstvenih razloga ne može da ima decu.

Pare ne znače skoro ništa

U Srbiji su poslednjih godina drastično povećanja davanja za porodice, porodilje, novorođenu decu. Ali, prema rečima Katje Rost, loša vest je što to gotovo da ne igra nikakvu ulogu u podizanju nataliteta.

Kako kaže, rđavo stoje i skandinavske zemlje koje važe za uzor socijalne politike i politike prema porodici.

„Kod novca postoji važniji faktor – danas vam ne trebaju deca kako biste se obezbedili u starosti. Ranije, u agrarnim društvima bez penzionih sistema i staračkih domova, deca su bila neka vrsta životnog osiguranja“, navodi Rost za Špigel.

Danas pak, primećuje, dominira narativ da „deca koštaju“. „Stalni pozivi za više mesta u državnim vrtićima i državnih davanja pokazuju da deca zbilja znače finansijski trošak. Ali, to se lako izmetne u poruku – čuvajte se dece, to su samo nevolje.“

Uz to, majke koje ostanu sa decom kod kuće često se posmatraju kao neka vrsta žrtvi patrijarhata. Rost pak kaže da majke često i same tako žele.

„Dakle to nije kazna i one nisu žrtve. One donose emancipovanu odluku koju društvo treba da prihvati baš kao i odluku žene da gradi karijeru.“

Inače, Rost (48) ima desetogodišnjeg sina. I sama zna šta znači odlaganje dece zbog karijere i žali što nije na to mislila još dok je studirala – pre nego što se karijera zahuktala.

Neuvijeno kaže da mlade saradnice i svoje studentkinje otvoreno savetuje: „Počnite ranije da rađate decu!“