Onlajn učenje: Zašto Srbija kaska za Evropom?

Onlajn obrazovanje u Evropi i svetu uzima sve više maha, bilo da se radi o učenju stranih jezika, korišćenju programa ili nečemu trećem. U proseku oko 18 odsto građana Evropske unije znanje stiče onlajn.

Analiza Krojačeve škole i Infostuda pokazuje da je u Srbiji 2024. blizu 11 odsto građana Srbije pohađalo neki onlajn kurs.

Pritom, zabrinjava podatak da je čak 40 odsto zaposlenih iskazalo želju da se usavršava, ali da ih u tome sprečavaju porodične obaveze, radno vreme ili troškovi kurseva. Drugim rečima, volja postoji, ali prepreke su prevelike.

Ulaganje u znanje

„Ipak, situacija izgleda drugačije kada pogledamo poslodavce. Analiza kompanijskih profila na sajtu ‘Poslovi Infostud‘ pokazuje da čak 82 odsto firmi ističe edukaciju i profesionalni razvoj kao benefit za svoje zaposlene“, stoji u saopštenju „Infostuda“.

To znači da je ulaganje u znanje među najčešćim pogodnostima koje poslodavci koriste kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove – ispred timskih druženja ili čak privatnog zdravstvenog osiguranja.

Najviše se ističu srednje i velike kompanije koje zapošljavaju visoko kvalifikovane radnike, jer upravo kod njih edukacija i konferencije zauzimaju ključno mesto.

Upravo tu se otvara prostor da onlajn kursevi predstavljaju spajanje između želje zaposlenih da se usavršavaju i spremnosti kompanija da im to omoguće.

Fleksibilnost učenja od kuće ili kancelarije, dostupnost na telefonu i niža cena u poređenju sa tradicionalnim obrazovnim metodama prevazilaze barijere koje zaposleni u Srbiji danas imaju.

Iako Srbija trenutno zaostaje za evropskim prosekom kada je reč o individualnom onlajn učenju, istovremeno neke kompanije šalju drugačiju poruku, pa mogu da predstavljaju pokretače razvoja tržišta rada u narednim godinama.