Na godišnjem nivou iz Srbije trajno odlazi više od 25.000 do 27.000 ljudi od 2011. do 2022. godine. Sa druge strane, priliv stranih radnika stalno raste uz dominaciju Kineza, Rusa i Turaka
Iz Srbije već duže od deceniju, na godišnjem nivou, trajno odlazi više od 25.000 ljudi, pokazali su rezultati istraživanja koje je uradio Institut za razvoj inovacija, pod nazivom „Mobilnost radne snage u Srbiji“, piše „Danas”.
Sa druge strane, naša zemlja za prvih sedam meseci ove godine izdala oko 50.000 radnih dozvola za strance, gde dominiraju radnici iz Kine, Rusije i Turske.
Situacija u Srbiji se neupitno popravila kada je u pitanju broj nezaposlenih, a ekonomsko stanje na tržištu rada danas i 2008. ne mogu da se porede, naglasio je direktor ovog Instituta Nenad Jevtović.
„Tada smo imali gotovo milion nezaposlenih, a sada imamo 296.000 nezaposlenih, od čega je dosta privremeno nezaposlenih, koji su u fazi menjanja posla“, pojasnio je on.
Kako je zaključeno, ti rezultati su posledica, pre svega, svetskih kretanja privrede i toga što „već 25 godina nemamo rat“, zato, prema njegovim rečima „treba da budete antitalenat za ekonomsku politiku da ne napredujete“.
Međutim, kao problem se, prema rečima Jevtovića, javlja to što smo mi do 2027. godine, izabrali model rasta koji se zasniva na građevinarstvu.
„To je kao da smo izabrali da vozimo automobil na dizel, a nemamo dizel kod kuće, moramo da ga uvozimo. Dakle, izabrali smo to, a nemamo ljudi i radne snage. Mi nemamo ljude za sve te građevinske projekte“, ukazao je Jevtović.
Zbog toga, zaključno sa julom ove godine, imamo oko 50.000 izdatih radnih dozvola za strance u Srbiji, a taj broj će sigurno i rasti u narednom periodu smatra Jevtović i dodaje da je to neminovno uz sve radove koje EKSPO zahteva, jer Srbija nema ljudi za to. „Nema odakle iz Srbije da se vuku radnici“, ukazao je on.
Broj stranih radnika u Srbiji
Kako je „Vreme” ranije pisalo prilikom 251 izvršenog inspekcijskog nadzora, inspektori rada su zatekli na radu ukupno 7781 stranog državljanina, od kojih njih 867 nije imalo obezbeđenu dozvolu za rad u Republici Srbiji. Od tih 867 radnika 687 je iz Turske, 36 iz Kine, 24 iz Kube, 26 dolazi iz Indije, devet je iz Ruske Federacije, 14 iz Turkmenistana, 15 iz Uzbekistana, 22 iz Egipta, a trojica su državljani Tadžikistana…
Od zatečenih radno angažovanih prošle godine najviše ih je bilo iz Narodne Republike Kine, njih 5952, potom iz Turske – 1183, Egipta 256…
Na radu „na crno”, bez zaključenog ugovora o radu i/ili bez prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranih državljana, najviše državljana Turske, njih 335.
„Ne znamo gde su nam ljudi koji odu”
Jevtović je naveo da je od 25.000 do 27.000 ljudi godišnje, od 2011. do 2022. godine, odlazilo trajno iz Srbije.
Međutim, prema njegovim rečima, država Srbija nema nikave kvalitetne podatke o emigracijama.
„Mi ne znamo gde su nam ljudi koji odu“, ukazao je Jevtović.
„Podaci o imigraciji u našu zemlju su jasni”
Sa druge strane, podaci o imigraciji u našu zemlju su vrlo jasni, što je, kako je kazao, i deo obaveza prema Evropskoj uniji (EU), koje smo preuzeli još 2008. godine, a te podatke u Srbiji prati KIRS (Komesarijat za izbeglice i raseljena lica).
Jevtović je naveo da slika ljudi koji dolaze na rad u Srbiju nije baš onakva kao što nama izgleda.
„Dominantno su tu Kinezi, zatim Rusi i od 2017. godine imamo eksponencijalni rast Turaka, koji su se troduplirali od 2017. do 2021. godine“, otkrio je on.
I objasnio: „Dominantnta mesta na kojima rade jesu auto-putevi i razna gradilišta, kao što je Moravski koridor i slično“.
Jevtović je dodao da se Indija javlja, takođe, sa velikim brojem radnika u našoj zemlji i raste u sektoru poljoprivrede. Dalje je pojasnio da postoje slučajevi gde se njima plaća celokupan aranžman da iz Indije dođu avionom ovde odrade posao i kasnije se isto tako vraćaju.
To se, prema rezultatima istraživanja, najviše dešava u Sremu gde kod nas, kako je rekao Jevtović, nezaposlenost gotovo i da ne postoji.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
