Skoro 900 stranih državljana zatečeno je prilikim inspekcije na radnom mestu bez dozvole za rad. Prošle godine je stranim licima izdato preko 45000 dozvola za rad, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, dok domaći radnici odlaze u pečalbu
Inspektori rada su tokom prošle godine na poslu zatekli ukupno 7.781 stranog državljanina, od kojih 867 nije imalo dozvolu za rad u Srbiji, a brojni su i oni koji rade bez ugovora ili prijave na obavezno socijalno osiguranje, piše Forbs.
„Među strancima bez dozvole za rad, najviše je bilo – Turaka. Od ukupno 867 zatečenih stranih državljana iz različitih država za koje poslodavci nisu obezbedili radne dozvole, 687 su državljani Turske, 36 su državljani Kine, 26 ih je iz Indije, 24 sa Kube, 22 iz Egipta, 15 iz Uzbekistana“, naveli su iz Inspektorata za rad. Bez odgovarajućih papira zatečeni su i državljani Ukrajine, Nepala, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Tadžikistana, pa i Italije i Poljske. S druge strane, Turci nisu najbrojniji među angažovanim, kontrolisanim, radnicima. Na prvom mestu su građani Kine – 5.952, dok je iz Turske prekontrolisano 1.183 radnika. Sledi Egipat sa 256 radnika, Indija 145, Tadžikistan 40.
„Na radu ‘na crno’, bez zaključenog ugovora o radu ili bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranaca, od kojih 335 državljana Turske, Kine (26), Egipta (22), Kube (14), Indije (13), Uzbekistana (11) i 10 državljana Turkmenistana“, naveo je Inspektorat za rad. Većinu stranaca – 53 odsto od ukupno 7.781 koliko je zatečeno, angažovale su firme iz inostranstva i upućeni su na rad kod poslodavca registrovanog u Srbiji za koga obavljaju ugovorene poslove.
Preostalih 47 odsto angažovali su poslodavci registrovani u Srbiji. Iz Inspektorata za rad ukazali su i da se pojedinim delatnostima povećava broj radno angažovanih „na crno“ u istim periodima svake godine, što je naročito karakteristično za ugostiteljstvo i građevinarstvo.
Broj stranih radnika vrtoglavo raste
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara.
Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca u novembru 2014. godine, broj izdatih dozvola za rad kretao se oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000.
Intenzivan rast je nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad.
Država ne ulaže u domaću radnu snagu
Trend zapošljavanja starnih radnika ide pod ruku sa odlaskom domaćih.
Prošlog avgusta načinjene su izmene i dopune Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka.
Stručnjaci su tada upozorili da se Srbija očigledno strateški opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana.
„Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, rekao je tada Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo.
Traženi i inženjeri i zanatlije
Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Sajt Forbes Srbija ocenio je da će namena tog spiska biti „gašenje požara” i podseća da Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa „potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja.”
Tim zakonom predviđeno je da strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su stručnjaci iz IT sektora, mašinski i elektroinženjeri, kao i zanatlije, vozači i prodavci.
Prisutan je izražen deficit zanatlija svih profila, počev od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
Izvor: Fonet
Četrnaest vikendica sa bazenima planirano je u Šumarku, na području Deliblatske peščare. Projekat je javno predstavljen početkom avgusta, ali ključni podaci o tome gde bi se gradilo i koje su dozvole pribavljene za sada nisu dostupni
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
