Nova ekonomija: Svaki sedmi zaposleni u Srbiji nema stalan posao

Prosek radnika koji rade po ugovoru na određeno vreme u Evropskoj uniji iznosi 9,9 odsto. Od 35 evropskih država za koje Eurostat prikuplja podatke samo Sverna Makedonija i Holandija imaju više zaposlenih na određeno vreme od Srbije, piše Nova ekonomija.

U Srbiji je prošle godine skoro svaki sedmi radnik imao ugovor na određeno vreme koji zaposlenima garantuje ista osnovna prava kao i onima koji imaju ugovor na neodređeno. Ipak, ugovor za stalno pruža veću sigurnost radnicima, jer poslodavac za otkaz zakonski mora da ima predviđen i objašnjen razlog.

Ugovori na neodređeno vreme su česti kod sezonskih poslova, a van njih se obično zaključuju zbog povećanog obima posla ili potrebe da se neki posao završi u predviđenom roku, kaže za Novu ekonomiju pravnik Milan Predojević.

Sezonski poslovi ipak ne mogu biti jedini razlog za tako visok udeo zaposlenih na određeno vreme u Srbiji. Hrvatska, koja zbog turizma svake godine ima veliku potražnju za sezonskim radnicima, prema podacima Eurostata ima svega 7,5 odsto zaposlenih na određeno vreme.

Drugi razlog za tako visok procenat zaposlenih na određeno je kažu sagovornici Nove ekonomije taj što u Srbiji još od 2013. godine važi „zabrana zapošljavanja u javnom sektoru“, zbog čega u državnim institucijama pribegavaju ugovorima na određeno koji se stalno obnavljaju.

Zaposleni decenijama čekaju ugovore za stalno

Pravnica Olja Mirković Grulović kaže da se u praksi dešava da zaposleni čak i decenijama čekaju ugovore na određeno vreme, dok se konkursi retko raspisuju. „Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, kaže ona.

Dodaje i da se sistematizacija radnih mesta ne ažurira redovno, pa broj stalnih radnih mesta formalno ne odgovara stvarnim potrebama institucija.

Tako je Vlada Srbije još početkom 2020. godine odobrila prvi talas konkursa za zapošljavanje u prosveti na neodređeno vreme za 5.000 prosvetnih radnika, a prioritet su bili zaposleni sa punom normom koji su radili najmanje četiri ili pet godina.

Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju, jer svoje radno mesto mogu da izgube posle svakog letnjeg raspusta, a atkava nesigurnost utiče i na privatan život zaposlenih.

Kako objašnjava Matić radnik koji nema ugovor za stalno teže može da dobije stambeni kredit ili da planira dugoročne obaveze, jer je svakog leta u neizvesnosti da li je u septembru dobiti posao. Doda je i da je svako novo odobravanje zapošljavanja korisno, ali da bi još važnije bilo ukidanje ograničenja koja školama onemogućavaju da upražnjena radna mesta popune na neodređeno vreme.

Ako poslodavci žele da zadrže radnike prva stvar je da ih zaposle neodređeno vreme

Psihološkinja Sarita Bradaš kaže da je sigurnost zaposlenja jedan od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. „Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, ističe ona.

U privatnom sektoru je situacija nešto drugačija, jer ne važi zabrana zapošljavanja. Zakon o radu propisuje da radni odnos na određeno sa ili bez prekida ne može da traje duže od dve godine, odnosno 24 meseca. Posle tog perioda poslodavac je dužan da radniku ponudi ugovor na neodređeno ili da prekine radni odnos.

Pravnik Milan Predojević objašnjava da postoji nekoliko izuzetaka kada ugovor na određeno vreme može da traje duže od dve godine. Prvi slučaj je kada jedan zaposleni menja drugog privremeno odsutnog zaposlenog i tada se ugovor zaključuje do njegovog povratka na posao. Drugi izuzetak je rad na projektu čije trajanje je unapred određeno. Još jedan od izuzetaka odnosi se i na nezaposlenu osobu kojoj do ispunjenja uslova za penziju nedostaje najviše pet godina i tada se ugovor zaključuje do ispunjenja tih uslova.

Ugovorima na određeno, poslodavci obezbeđuju sebe jer ostavljaju mogućnost da lakše promene radnika, ukoliko nestane potrebna za njim.

,,Kod nas se takva praksa ustalila i sporo se iskorenjuje“, zaključuje Predojević.

Poređenja radi, u regionu najniži procenat zaposlenih na određeno ima Rumunija – 1,6 odsto, što je skoro pa najniži procenat u celoj Evropi.

Izvor: Nova ekonomija

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!