Već 49 dana, od 9. oktobra, Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva.
Ukoliko ne obustavi poslovanje za NIS-om, pod sekundarnim sankcijama mogla bi da se nađe i Narodna banka Srbije (NBS).
Ali NIS nije jedini, tu je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD – od trgovca oružjem, biznismena sa Kosova – pa sve do ministara u Vladi, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Ukoliko ne obustavi poslovanje sa NIS-om, NBS bi mogla da se nađe pod sekundarnim sankcijama SAD-a. To bi bila 51. firma, osoba ili institucija iz Srbije koja je na ovoj neslavnoj listi.
Pored NIS-a, koji je na listi sankcija zbog ruskog vlasništva, na listi sankcija ima još firmi i pojedinaca koje su tu upravo zbog veza sa Rusima, konkretno otkako je 2022. godine počeo rat u Ukrajini.
Jedna od firmi koja je sankcionisana zbog veza sa Rusijom jeste Bassire group, koja se na spisku nalazi već godinu i po dana, iako je u prinudnoj likvidaciji. Firma je osnovana u februaru 2023. i bavi se trgovinom na veliko računarima, računarskom opremom i softverima. Kako je tada objavljeno, direktor i vlasnik firme je ruski državljanin Nikolaj Levin.
Ivan Cvetić i firma čiji je on direktor, MCI Trading, od 2023. godine su na listi sankcionisanih zbog, kako je još tada navedeno, materijalne pomoći, sponzorisanja ili obezbeđivanja finansijske, materijalne ili tehnološke podrške firmi AK Microtech. Cvetić je, međutim, nakon uvođenja sankcija rekao da ruska firma sa kojom je sarađivao, do tog dana takođe nije bila na američkoj „crnoj listi“, te da zbog toga njegova kompanija „nije ni na jedan način prekršila propise i procedure“. Pomenuta ruska firma, AK Microtech, stavljena je pod sankcije SAD zbog optužbi da je obezbeđivala opremu ruskoj odbrambenoj industriji.
Zbog izvoza robe dvostruke namene, pod sankcijama je i Dragan Dragaš, vlasnik frime Soha info. Pod sankcijama je, očekivano, i sama firma. Među pošiljkama koje je Soha slala u Rusiju je elektronika koja je prema carinskim oznakama stavljena na listu „visoko rizičnih“. Firma je, inače, osnovana nekoliko meseci nakon napada na Ukrajinu, u junu 2022, a za samo šest meseci ostvarila je promet od prodaje robe u inostranstvu veći od 680 miliona dinara.
Tada je pod sankcije stavljena i kompanija Goodforwarding, koju je u u Beogradu osnovao Rus Aleksej Moskovkin. Kako je iz OFAC-a objašnjeno, ova kompanija je obavila stotine isporuka ka Rusiji, uključujući i elektronsku robu neophodnu za proizvodnju projektila, dronova i municije.
Tu je i Kominvex, firma u vlasništvu Marka Svorcana, koji je takođe na listi sankcionisanih lica. Firma je sankcionisana zbog trgovine sa Rusijom. Kako se vidi u zvaničnoj dokumentaciji, ova firma je u 2021, godini pre početka rata, imala poslovni prihod od 16 miliona dinara. Naredne 2022, kada je rat počeo, Kominvex je godinu završio sa neverovatnih 15 milijardi dinara prihoda od prodaje.
Research and Development Company TR Industries je naredna kompanija koja je pod sankcijama SAD zbog veza sa Rusijom. Ova kompanija je, međutim, nekoliko dana nakon uvođenja sankcija promenila ime u Onderon Systems. Pod sankcijama je i Smart digital ideas, koju je OFAC označio kao kompaniju koju takođe sankcionisana ruska firma Aeza koristi za izbegavanje sankcija.
Sankcionisana je i firma Ventrade, registrovana dva meseca nakon početka rata u Ukrajini. U prvoj godini poslovanja, firma je ostvarila prihod od 480.000 evra i to sve od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Ventrade je zapravo pod sankcijama zbog saradnje sa još jednom sankcionisanom kompanijom, Promsvyazradio.
Pod sankcijama je i ruska banka VTB, odnosno njen ogranak u Beogradu. Ova banka promenila je, inače, ime u Api banka. Brojne firme koje su poslovale sa Rusijom od početka rata, a koje su kasnije stavljene na listu sankcija, imale su račune upravo u ovoj banci.
Pod sankcijama i ministar
Pod sankcijama SAD-a zbog povezanosti sa Rusijom je i Nenad Popović, aktuelni ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu. Kako je američki Trezor saopštio pre dve godine, Popović od devedesetih godina koristi svoje poslove u Rusiji kako bi napravio saveznike među političarima u Kremlju.
„Političke veze u Kremlju koristi da obezbedi poslove za svoje kompanije kako bi povećao bogatstvo kroz pronevere i poreske šeme“, naveo je Trezor tada.
Popović je, inače, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, vlasnik 16 firmi i fondova, od kojih su neke na Kipru, a neke u Rusiji.
I Aleksandar Vulin, u vreme kada je bio direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), stavljen je na „crnu listu“ SAD. Vulin je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, zloupotrebe javne funkcije, kao i zbog veza sa Rusijom.
Pod sankcijama SAD zbog povezanosti sa Rusijom je Miša Vacić, predsednik Srpske desnice, blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Američke vlasti saopštile su da je Vacić, na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina, bio „međunarodni posmatrač ruskih lažnih referenduma u okupiranim regionima Ukrajine u septembru 2022. i zalagao se da Rusija anektira ove regione”.
Tešić i saradnici
Jedan od poznatijih ljudi sa „crne liste“ je trgovac oružjem Slobodan Tešić. On je sankcionisan jer je, kako su saopštile SAD, bio među najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu i skoro deceniju je bio na listi zabrane putovanja Ujedinjenih nacija zbog kršenja zabrane izvoza oružja u Liberiju. Nakon što je stavljen na listu, Tešić je nastavio da se bavi trgovinom oružjem preko kompanijama čiji je vlasnik i kojima upravlja. Zato su sankcionisane i brojne njegove firme i saradnici. Goran Andrić, Tešićev blizak saradnik, jedan je od njih.
Kako je još pre pet godina saopštilo američko Ministarstvo finansija, Andrić je jedan od Tešićevih najbližih saradnika i predstavlja ga u raznim međunarodnim prodajama, uključujući pregovaranje u Tešićevo ime u vrijeme kada je on bio na listi UN zabrane putovanja. U radu sa Tešićem, Andrić je bio uključen u sprovođenje ugovora o oružju.
Dodatno, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) smatra da je i firma Velcom trade u vlasništvu ili pod kontrolom ili pod namerom da, direktno ili indirektno, deluje u Tešićevo ime. Zapravo, kako se vidi u APR-u, ova firma, koja je u prinudnoj likvidaciji, u stopostotnom je Tešićevom vlasništvu.
Zbog povezanosti sa Tešićem, pod sankcijama je i firma Araneks, koja je, doduše, ugašena. I ova kompanija je u njegovom vlasništvu. Tešić je Araneks, naime, koristio kako bi dovršio ugovore o isporuci oružja u Africi, kao i u dogovorima sa još jednom stranom vladom.
Sankcionisan je i Želimir Petrović, poslednji direktor ove kompanije.
I Nikola Brkić sankcionisan je zbog povezanosti sa Tešićem. Konkretno, on je ranije bio zakonski zastupnik firme Partizan Tech, čiji je vlasnik upravo Tešić. Sankcionisan je i Zoran Petrović, još jedan bivši direktor Partizan Tech-a, kao i sama kompanija.
Sreten Cvetković naredna je osoba koja je sankcionisana zbog svojih veza sa Tešićem. On je zapravo svojevremeno bio direktor, ali je imao i 50 odsto vlasničkog udela u firmi Falcon strategic, koja je takođe pod sankcijama. Vlasnik ove firme, kao i u prethodnim slučajevima, jeste Tešić. I aktuelni direktor, Esad Kapidžić, takođe je pod sankcijama.
Pod sankcijama je i Ljubo Maričić, takođe povezan sa Tešićem.
Na listi sankcionisanih Tešićevih saradnika je i Nebojša Šarenac, direktor Tešićeve firme Melvale corporation – kao i sama kompanija. Technoglobal Systems, iako još jedna kompanija koja je ugašena, takođe je sankcionisana. I ova firma bila je u vlasništvu Tešića, a njen direktor takođe je bio Šarenac.
Zbog veza sa Tešićem sankcionisan je i Milan Subotić, direktor Tešićeve firme Vectura trans, koja je ove godine ugašena, a koja je takođe na listi sankcija.
Biznismeni sa Kosova
Zvonko Veselinović, kontroverzni biznismen sa Kosova, takođe je na listi sankcija, mada se u zvaničnoj OFAC-ovoj bazi on nalazi samo na spisku sankcionisanih pojedinaca i firmi sa Kosova. On je na ovu listu stavljen zbog, kako je navedeno, kriminalnih i ilegalnih aktivnosti. Pod sankcijama je i Milan Radoičić, Veselinovićev kum, koji je, preko advokata, priznao da je bio organizator oružanog sukoba u Banjskoj na Kosovu u septembru 2023, u kom su poginule četiri osobe.
Očekivano, pod sankcijama je i Inkop, verovatno najpoznatija firma u Veselinovićevom vlasništvu. On, konkretno, ima 60 odsto, dok njegov brat Žarko Veselinović, drži 40 odsto udela. Ova firma, uprkos tome što je pod američkim sankcijama, u Srbiji lepo posluje. Primera radi, od februara 2022, ova kompanija ima saglasnost Ministarstva građevinarstva da radi na deonici Dunavskog koridora od Požarevca do Golupca.
Naredna sankcionisana firma jeste Betonjerka iz Aleksinca, ćerka firma Inkopa. Sankcionisan je i Novi Pazar-put, takođe u stopostotnom vlasništvu Inkopa. Sa Inkopom je povezana i firma Dolly Bell, koja drži hotel Grey. Ova firma takođe je ćerka firma Inkopa.
Na spisku je i firma Babudovac sa Kosova, čiji je vlasnik Miljojko Radisavljević, čovek za koga su mediji pisali da je Veselinovićev saradnik. Pod sankcijama je još jedna Radisavljevićeva kompanija, MM kom inter blue.
Čivija komerc je još jedna firma koja je na listi američkih sankcija. Ovo je zapravo samostalna trgovinska radnja u vlasništvu Zvonka Veselinovića. Međutim, iz javno dostupnih ličnih podataka vlasnika (JMBG), vidi se da vlasnik ove firme ima dvadesetak godina više od Veselinovića koji je pod američkim sankcijama. Takođe, ova firma izbrisana je iz Agencija za privredne registre 2021. godine.
Pod sankcijama su još i firme Markom metal commerce i Metal-Robna kuća, čiji je vlasnik Siniša Nedeljković sa severa Kosova, takođe zbog povezanosti sa Veselinovićem.
Dalje, na „crnoj listi“ je firma Rad 028 iz Zvečana, u vlasništvu Radula Stevića. Njega, inače, Specijalno tužilaštvo Kosova u optužnici u slučaju Banjska tereti za pranje novca, odnosno da je u periodu od 1. januara 2017. do 24. septembra 2023. preko svoje kompanije Rad 028 pomagao Milanu Radoičiću da sakrije poreklo novca. Prema optužnici Stević je svesno, preko svojih privrednih subjekata i ekonomskih aktivnosti, pomagao Radoičiću da opere novac tako što je nepokretnu i pokretnu imovinu prenosio na treća lica, sa ciljem da se prikrije poreklo imovine.
Ko je još pod sankcijama?
Pod američkim sankcijama je i Luka Karadžić, brat Radovana Karadžića. Njemu su sankcije uvedene još 2003. godine, pre hapšenja njegovog brata. Pod sankcijama je i njegova firma Komotko koja je, inače, u prinudnoj likvidaciji, a koja se bavila „trgovinom na veliko črvrstim, tečnim i gasovitim gorivima i sličnim proizvodima“.
Među sankcionisanim licima je od 2022. godine i bivši predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore i bivši visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Svetozar Marović. Njemu su sankcije uvedene „zbog odgovornosti ili saučesništva, direktne ili indirektne umešanosti u korupciju vezanu za Zapadni Balkan, uključujući i korupciju u ime ili povezanu sa vladom na Balkanu, ili aktuelnim ili bivšim vladinim zvaničnikom na bilo kojem nivou vlade na Balkanu, kao što su pronevera javne imovine, ili oduzimanje privatne imovine u ličnu korist ili političke svrhe, ili mito“. Marović je, inače, 2017. pred specijalnim tužiocima u Crnoj Gori priznao da je bio na čelu kriminalne grupe, koja je oštetila budžet Budve za više miliona evra u osam korupcionaških afera. Sa tužilaštvom je zaključio dva sporazuma o priznanju krivice, koje je potvrdio Viši sud. Međutim, on je prebegao u Srbiju, a crnogorske vlasti godinama traže njegovo izručenje.
Pod sankcijama je i Predstavništvo Casagrande Export-Import, i to zbog povezanosti sa trgovinom narkoticima. U pitanju je ogranak istoimene crnogorske kompanije.
Među sankcionisanim firmama iz Srbije, američki OFAC navodi Fondaciju Global Relief. Kako se navodi u zvaničnoj bazi OFAC-a, ova Fondacija je pod sankcijama u okviru programa koji sankcioniše lica i firme povezane sa terorizmom.
Ova Fondacija je, koja je registrovana u SAD, doduše, dugo (od 2001. godine) ne postoji. Problematično kod nje je što je tvrdila da je humanitarna ogranizacija, koja pruža pomoć muslimanskom stanovništvu u ratnim zonama. Međutim, vlasti SAD su 2002. zvanično označile Fondaciju kao organizaciju koja ima veze sa terorističkim organizacijama.
Kakve veze ona ima sa Srbijom? Američki OFAC navodi da je ova Fondacija imala brojne ogranke širom sveta, pa je tako bila registrovana i na dve adrese u Đakovici, na Kosovu.
Konačno, na listi sankcionisanih firmi je „Zdravo“, proizvođač sokova iz Srbije. Ova firma na „crnoj listi“ je u okviru programa „Balkans“, ali nije detaljnije objašnjeno zbog čega je sankcionisana.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
