U parku Manjež zvanično počinje Nedelja ponosa, a za subotu je najavljena protestna Prajd šetnja koja će se odvijati bez muzike, uz poruku solidarnosti sa studentima i građanima.
Beogradska „Nedelja ponosa„, koja se ove godine održava pod sloganom „Za porodicu“, danas će zvanično biti otvorena u parku Manjež, a tradicionalna Beograd prajd šetnja najavljena je za subotu, 6. septembar.
Prajd šetnja, kako su ranije saopštili organizatori, ove godine će biti protestna šetnja, a umesto muzike – praviće se buka, jer Prajd „solidarno stoji uz studente i građane u borbi za ravnopravnije i bolje društvo“.
Protestna „Prajd šetnja“ počeće u subotu, 6. septembra u 14 časova iz parka Manjež, a učesnici će odatle krenuti Nemanjinom ulicom do Trga Slavija, zatim Beogradskom do Pravnog fakulteta, Bulevarom Kralja Aleksandra, Resavskom, ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša do Vlade Srbije, odakle će se vratiti u Manjež.
Koncerti u parku Manjež su već godinama neizostavan deo te manifestacije, ali organizatori navode da dok studenti i građani trpe policijsku brutalnost, dok postoje politički zatvorenici i mladi aktivisti na poternicama, Prajd ne želi da učestvuje „u prividu normalnosti“.
Program u Prajd parku biće prilagođen, a tradicionalni koncert, prema njihovim rečima, zameniće govori LGBTI+ aktivista, studenata i žrtava policijske brutalnosti, uz obraćanje i nastup kraljice Prajda, hora, kao i lokalnog kvir didžeja.
Ovogodišnji „Prajd haus“ biće, kao i prošle godine, kulturni centar Grad, gde će se održati većina događaja – od tradicionalnih „Razgovora sa zajednicom“ do dreg žurki i solidarnih akcija.
Program, koji se u celosti može pronaći na sajtu Beograd prajda (prajd.rs) odvijaće se i na drugim lokacijama, poput pozorišnih predstava u Hartefakt kući i KC Magacinu, te izložbi u Endžio habu i Ostavinskoj galeriji.
Novinarka Olivera Kovačević kuma Prajda
Ovogodišnja kuma Prajda je novinarka Olivera Kovačević, nekadašnja urednica takmičenja Pesma za Evroviziju na Radio-televiziji Srbije, dok je kraljica Prajda dreg umetnica Lola Love iz kolektiva Harem Girls.
Zahtevi Beograd prajda godinama su nepromenjeni, jer nijedan od njih država nije ispunila, a prva dva se odnose na usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu.
Nacrti tih zakona izrađeni su pre više godina, što je potvrdilo i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da dok je on na toj funkciji, oni neće biti usvojeni.
Beograd prajd traži i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, brzu i adekvatnu reakciju državnih organa i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, kao i eksplicitno prepoznavanje LGBT+ u lokalnim akcionim planovima, kao jedne od osetljivih društvenih populacija.
Među zahtevima su i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, besplatna i lako dostupna preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).
Zahtev je i da ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.
Dok će „obični“ građani moći da legalizuju objekte koje su bez dozvole izgradili na svojim parcelama, oni manje obični moći će da legalizuju vile u nacionalnim parkovima. Košta malo više, ali nije da nemaju
Nastavnici „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu tvrde da su mesecima izloženi mobingu i pritiscima rukovodstva, zbog čega su najavili štrajk upozorenja
Letnje rasprave oko zabrane levičarskih kulturnih festivala u Hrvatskoj pokazale su da borba za javni prostor više nije samo kulturna, već duboko politička. Dok veteranske udruge targetiraju organizatore kao „mrzitelje Hrvatske“, levica ostaje zatvorena u uski festivalski krug
Od 12. oktobra oktobra 2025. godine, svi državljani zemalja koje nisu članice Evropske unije suočiće se sa novim pravilima ulaska u Šengen zonu – biometrijskim proverama i digitalnim evidencijama
Promena vlasničke strukture NIS-a urađena je pre svega da bi se povećale šanse da se američke sankcije NIS-u odlože na duži period od „medenog meseca“, kaže za „Vreme“ stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
