Studentima koji su fakultet upisali pre 2005. godine u septembru ističe mogućnost daljeg školovanja. Ministartsvo za „Vreme“ govori o zahtevima studenata za novi datum, a dekani o tome koliko takvih studenata ima i šta znaju o produženju
Razlog je jednostavan, fakultet je upisala još 2004. godine, pre uvođenja popularno nazvane „Bolonje“. Ona je od tada promenila četiri posla, zasnovala vanbračnu zajednicu i rodila dvoje dece. Ali joj poseban stres pričinjava što svake jeseni treba iznova da se vrati na fakultet i obnovi apsolventski staž. Jer, ostala su joj još dva ispita da diplomira.
„Mnogo volim taj period studiranja i rado ga se sećam, volim i da prođem pored faksa“, priča ona za „Vreme“. „Ali, kad treba da obnovim godinu to jednom godišnje, osetim se kao najveći promašaj u životu. Jako me bude sramota.“
Ona već 12 godina radi u struci, a diplomu joj u životu niko nije tražio. Jednostavno, za njeno radno mesto ona nije neophodna. Na razgovorima za posao su je uvek pitali „šta si završila?“, a Anđelka bi im rekla da je studirala književnost. Na tome bi se završilo.
Ukoliko Anđelka ovih šest meseci ne izdvoji za svoje stare školske obaveze i položi ispite, pitanje je da li će dalje imati šansu. Danas piše da se razmatra da se ovim starim studentima produži pravo na školovanje na još godinu dana, pod obrazloženjem studentskih blokada i otežanog rada univerziteta tokom 2025.
Šta je sa produženjem
Ministarstvo prosvete za „Vreme“ nije ni potvrdilo niti opovrgnulo ovu mogućnost.
„Kao i do sada, Ministarstvo prosvete analiziraće opravdanost eventualnih zahteva studenta za produžetak ovog roka“, kažu za „Vreme“. „Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. uređen je način prelaska studenata upisanih na studije pre stupanja na snagu ovog zakona na studijske programe odobrene, odnosno akreditovane u skladu sa zakonom.“
Kao prelazno rešenje u cilju zaštite stečenih prava, zakon od 2005. omogućio je završetak započetih studija ovim starim studentima. Taj rok je više puta produžavan na zahtev studentata, dodaju iz Ministarstva, zaključno sa 30. septembrom 2026.
Dekani ne znaju mnogo
Fakulteti ne vole da imaju mnogo studenata koji nisu završili fakultet u dokumentaciji, ali sa druge strane, od njih mogu da zarade svake godine. Barem od onih koji obnavljaju studentski staž, poput Anđelke. Tako na primer Fakultet organizacionih nauka u Beogradu školarinu za osnovne studije naplaćuje 171.000 dinara. Obnovu godine za studente koji imaju status „plaća školarinu“, upisani su 2005. i ranije, naplaćuju 60.000 dinara.
Niko ne zna koji je njihov tačan broj. Neke procene su da ih ima 10.000, a sigurno je mnogo veći broj onih kojima je „ostalo par ispita do kraja“, ali ne javljaju se fakultetima.
„Vreme“ je razgovaralo sa četiri dekana sa Beogradskog univerziteta, a ni jedan od njih nije za sada dobio nikakvu informaciju iz Ministarstva prosvete o eventualnim produžavanjima ovog roka.
„Mi imamo mali broj starih studenata, a nismo primetili da su se oni aktivirali oko produženja roka školovanja“, kaže za „Vreme“ Branislav Bajat, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu. „Kako se pripremamo za novi ciklus akreditacija fakulteta koji treba da nastupi u martu 2027, imenovali smo sopstvenu komisiju, kako bismo videli šta možemo da popravimo u radu. Nećemo se posebno baviti starim studentima, ali možda se i oni pojave u anketama koje spremamo generalno za studente u ovom procesu.“
Na Građevinskom u Beogradu starih studenata ima svega 28, od ukupno 2.700 njih, kažu za „Vreme“ sa ovog fakulteta. Osmoro njih ima samo još jedan ispit i diplomski, pa će oni i imati vremena da završe i ako se rok ne produži. Kod pet je ostalo i po deset ispita, tako da je njima diploma možda nedostižna. Na ovom fakultetu, studenti apsolventi ne plaćaju obnovu godine, već samo obrazac za prijavu svake godine.
Goran Roglić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za „Vreme“ da „hemija ni nema takve studente“.
„Svu su se na neki način integrisali u novi sistem, pa time ne moramo da se bavimo“, kaže Roglić. „Time se svakako bavi samo Ministarstvo prosvete, pa jedino oni o tome mogu da odluče.“
Pretpostavlja se da je ipak znatno veći broj onih na masovnijim fakultetima, poput Pravnog i Ekonomskog, od kojih svaki ima više od 6.000 studenata.
Bolonja nije uvezena iz EU, potpisnici su i Rusi
Bolonjski proces je pojam koji označava političku nameru stvaranja Evropskog visokoškolskog područja stvaranjem standardnih akademskih titula, a kod nas se najviše vezuje za novi sistem školovanja na fakultetima. On podrazumeva jednosemestralne ispite, mnogo više predispitnih aktivnosti, sakupljanje bodova pred dolazak na završni ispit. Jednostavno, potpuno drugačiji sistem studiranja, koji je mnogo manje kampanjski.
Studenti do 2004-2005. na nekim fakultetima nisu gotovo ni morali da se pojavljuju, najbitniji je bio završni ispit, a neki predmeti su se slušali po četiri semestra, odnosno dve godine. Sadašnji studenti to ne mogu ni da zamisle.
Suprotno rasprostranjenom uverenju, Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije. U njemu učestvuje 46 zemalja, što je daleko više od broja članica EU. Zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije od 1999. su i Norveška, BIH, Albanija, Gruzija, Moldavija, Azerbejdžan, Rusija i Ukrajina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je govoreći o snimcima policijske brutalnosti rekao da se oni ne mogu posmatrati izdvojeno iz konteksta niti da se na osnovu dela snimka izvode zaključci koji odgovaraju samo jednoj strani
Kompanija DM je povukla reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić nakon burnih reakcija javnosti da se propagira ideja da devojčicama u životu ne treba matematika. Međutim, devojčice bi trebalo učiti da izračunaju koliko košta to što su žene
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
