Studentima koji su fakultet upisali pre 2005. godine u septembru ističe mogućnost daljeg školovanja. Ministartsvo za „Vreme“ govori o zahtevima studenata za novi datum, a dekani o tome koliko takvih studenata ima i šta znaju o produženju
Anđelka iz Novog Sada će za šest meseci izgubiti pravo na univerzitetsko školovanje.
Razlog je jednostavan, fakultet je upisala još 2004. godine, pre uvođenja popularno nazvane „Bolonje“. Ona je od tada promenila četiri posla, zasnovala vanbračnu zajednicu i rodila dvoje dece. Ali joj poseban stres pričinjava što svake jeseni treba iznova da se vrati na fakultet i obnovi apsolventski staž. Jer, ostala su joj još dva ispita da diplomira.
„Mnogo volim taj period studiranja i rado ga se sećam, volim i da prođem pored faksa“, priča ona za „Vreme“. „Ali, kad treba da obnovim godinu to jednom godišnje, osetim se kao najveći promašaj u životu. Jako me bude sramota.“
Ona već 12 godina radi u struci, a diplomu joj u životu niko nije tražio. Jednostavno, za njeno radno mesto ona nije neophodna. Na razgovorima za posao su je uvek pitali „šta si završila?“, a Anđelka bi im rekla da je studirala književnost. Na tome bi se završilo.
Ukoliko Anđelka ovih šest meseci ne izdvoji za svoje stare školske obaveze i položi ispite, pitanje je da li će dalje imati šansu. Danas piše da se razmatra da se ovim starim studentima produži pravo na školovanje na još godinu dana, pod obrazloženjem studentskih blokada i otežanog rada univerziteta tokom 2025.
Ministarstvo prosvete za „Vreme“ nije ni potvrdilo niti opovrgnulo ovu mogućnost.
„Kao i do sada, Ministarstvo prosvete analiziraće opravdanost eventualnih zahteva studenta za produžetak ovog roka“, kažu za „Vreme“. „Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. uređen je način prelaska studenata upisanih na studije pre stupanja na snagu ovog zakona na studijske programe odobrene, odnosno akreditovane u skladu sa zakonom.“
Kao prelazno rešenje u cilju zaštite stečenih prava, zakon od 2005. omogućio je završetak započetih studija ovim starim studentima. Taj rok je više puta produžavan na zahtev studentata, dodaju iz Ministarstva, zaključno sa 30. septembrom 2026.
Fakulteti ne vole da imaju mnogo studenata koji nisu završili fakultet u dokumentaciji, ali sa druge strane, od njih mogu da zarade svake godine. Barem od onih koji obnavljaju studentski staž, poput Anđelke. Tako na primer Fakultet organizacionih nauka u Beogradu školarinu za osnovne studije naplaćuje 171.000 dinara. Obnovu godine za studente koji imaju status „plaća školarinu“, upisani su 2005. i ranije, naplaćuju 60.000 dinara.
Niko ne zna koji je njihov tačan broj. Neke procene su da ih ima 10.000, a sigurno je mnogo veći broj onih kojima je „ostalo par ispita do kraja“, ali ne javljaju se fakultetima.
„Vreme“ je razgovaralo sa četiri dekana sa Beogradskog univerziteta, a ni jedan od njih nije za sada dobio nikakvu informaciju iz Ministarstva prosvete o eventualnim produžavanjima ovog roka.
„Mi imamo mali broj starih studenata, a nismo primetili da su se oni aktivirali oko produženja roka školovanja“, kaže za „Vreme“ Branislav Bajat, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu. „Kako se pripremamo za novi ciklus akreditacija fakulteta koji treba da nastupi u martu 2027, imenovali smo sopstvenu komisiju, kako bismo videli šta možemo da popravimo u radu. Nećemo se posebno baviti starim studentima, ali možda se i oni pojave u anketama koje spremamo generalno za studente u ovom procesu.“
Na Građevinskom u Beogradu starih studenata ima svega 28, od ukupno 2.700 njih, kažu za „Vreme“ sa ovog fakulteta. Osmoro njih ima samo još jedan ispit i diplomski, pa će oni i imati vremena da završe i ako se rok ne produži. Kod pet je ostalo i po deset ispita, tako da je njima diploma možda nedostižna. Na ovom fakultetu, studenti apsolventi ne plaćaju obnovu godine, već samo obrazac za prijavu svake godine.
Goran Roglić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za „Vreme“ da „hemija ni nema takve studente“.
„Svu su se na neki način integrisali u novi sistem, pa time ne moramo da se bavimo“, kaže Roglić. „Time se svakako bavi samo Ministarstvo prosvete, pa jedino oni o tome mogu da odluče.“
Pretpostavlja se da je ipak znatno veći broj onih na masovnijim fakultetima, poput Pravnog i Ekonomskog, od kojih svaki ima više od 6.000 studenata.
Bolonjski proces je pojam koji označava političku nameru stvaranja Evropskog visokoškolskog područja stvaranjem standardnih akademskih titula, a kod nas se najviše vezuje za novi sistem školovanja na fakultetima. On podrazumeva jednosemestralne ispite, mnogo više predispitnih aktivnosti, sakupljanje bodova pred dolazak na završni ispit. Jednostavno, potpuno drugačiji sistem studiranja, koji je mnogo manje kampanjski.
Studenti do 2004-2005. na nekim fakultetima nisu gotovo ni morali da se pojavljuju, najbitniji je bio završni ispit, a neki predmeti su se slušali po četiri semestra, odnosno dve godine. Sadašnji studenti to ne mogu ni da zamisle.
Suprotno rasprostranjenom uverenju, Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije. U njemu učestvuje 46 zemalja, što je daleko više od broja članica EU. Zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije od 1999. su i Norveška, BIH, Albanija, Gruzija, Moldavija, Azerbejdžan, Rusija i Ukrajina.
Srbiju u nedelju, 28. juna, očekuje još jedan tropski dan uz sunčano vreme i temperature do 39 stepeni. Toplotni talas nastavlja se i narednih dana, upozorava RHMZ
U poruci koja je noćas poslata građanima savetovano je da zatvore prozore i vrata na svojim domovima, zaštite disajne organe stavljanjem mokrih krpa preko nosa i usta i ne izlaze napolje bez preke potrebe
Roditelji i pravni zastupnici ocenjuju da je dovedeno u pitanje pravo na odbranu zaposlenih u disciplinskom postupku
Marija Janković dobila nagradu Evropske mreže protiv siromaštva za seriju fotografija o beskućništvu
između ostalog važno je unošenje dosta tečnosti, pre svega vode, a preporučuje se izbegavanje napitaka koji sadrže alkohol, kofein i šećer
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
