Ljudi hiljadama godina koriste životinje za trke i sportska nadmetanja, cirkuske tačke i nastupe u arenama. Danas se sve više ljudi tome protivi. Pitanja o zaštiti životinja postaju sve glasnija.
„U Australiji se svake godine održava velika konjska trka, Melburn Kup, o kojoj se sve češće kontroverzno raspravlja. Jer, gotovo svake godine na toj trci konji padaju, lome noge i uginu“, kaže Heder Brauning za Dojče vele.
Ona je docentkinja filozofije na britanskom Univerzitetu Sautempton i bavi se zaštitom životinja i etikom.
Na takvim trkama konji se često dopingiraju lekovima ili udaraju bičevima.
„U igri je mnogo novca i postoje beskrupulozni treneri ili veterinari, koji su spremni da teraju konje do samih granica izdržljivosti“, objašnjava Džoana Grosman, glavna politička savetnica američke organizacije za zaštitu životinja Animal Welfare Institute.
Životinje osećaju bol i strah
Dugo je bilo sporno koliko snažno životinje zaista osećaju bol, patnju i strah. To je, prema rečima Džoane Grosman, dodatno olakšalo njihovu „eksploataciju“.
U poslednjim godinama formirala se interdisciplinarna zajednica istraživača, koja se bavi sposobnošću životinja da osećaju radost ili bol.
„Svi polaze od toga da sisari, kao što su psi i konji, osećaju bol isto kao i mi ljudi. Oni imaju mozgove, koji su našim strukturno vrlo slični“, kaže Brauning.
Sada postoji široki konsenzus da su i ptice i ribe bića koja osećaju.
Trke hrtova zabranjene u većini zemalja
Neke popularne sportske discipline koje se temelje na učinku životinja već su zabranjene u različitim zemljama. Tu spadaju i trke pasa, u kojima hrtovi jure za mehaničkim mamcem.
Ova sportska disciplina jedno je vreme privlačila više gledalaca nego poznate konjske trke i decenijama je bila popularna masovna zabava.
U poslednje vreme, međutim, sve češće se kritikuje što životinje žive usamljene u kavezima i da su metode treninga brutalne. „Trening, kojim se osigurava da životinje daju učinak, prilično je grub i temelji se na kažnjavanju. A najveća briga je ono što se sa životinjama dešava kada više nisu potrebne“, kaže Brauning.
Trke hrtova su još uvek dozvoljene u deset zemalja sveta. Među njima je Velika Britanija gde je masovno klađenje na te trke.
Manja popularnost nastupa divljih životinja
Na meti kritika su i tradicionalne cirkuske tačke s nastupima divljih životinja poput slonova, tigrova, žirafa ili lavova. Isto važi i za delfine, orke, kitove, čiji su nastupi u šou programu s dreserima punili arene.
„Ti sisari se doslovno zlostavljaju da bi se ponašali onako kako to dreser zahteva. Divlja egzotična životinja, koja bi zapravo trebalo da živi na slobodi, nije sklona izvođenju trikova“, kaže Grosman. „Dakle, da bi se naterala na te numere, doslovno je treba pretući i prisiliti na pokornost.“
Korišćenje divljih životinja u cirkusu je zabranjeno u mnogim zemljama, između ostalog u Boliviji, Kostariki, Indiji i Iranu. U Evropi je to, međutim, u mnogim državama i dalje legalno.
Zato je 2021. godine milion građana EU zatražilo zabranu divljih životinja u cirkuskim predstavama, nakon što su istraživanja pokazala da gotovo 90 odsto životinja spašenih iz evropskih cirkusa pati od poremećaja u ponašanju, samopovređivanja ili ima teške fizičke probleme.
U Francuskoj će divlje životinje od 2028. biti zabranjene u arenama. Tamo je jedno vreme bilo držano najviše cirkuskih životinja u celoj EU. U januaru 2025. zatvoren je poznati Delfinarijum u Antibu, nakon što je 2021. na snagu stupio novi zakon.
U Nemačkoj je i dalje legalno prikazivati divlje životinje u cirkusu. No, u međuvremenu se 75 odsto ljudi u ovoj zemlji zalaže za zabranu, otkako se sve više zna o nemogućim uslovima u kojima se lavovi, medvedi i druge životinje drže u cirkusima.
„Jednostavno se čini da nema načina da se životinjama obezbedi dovoljno veliko i složeno stanište dok se istovremeno transportuju s mesta na mesto“, objašnjava Brauning.
Krvavi sportovi nemaju budućnost
Krvavi sportovi poput borbe s bikovima, u kojoj se bik i matador suočavaju pred publikom tokom javnog spektakla, danas su takođe izrazito kontroverzni.
Prema podacima evropske organizacije za zaštitu životinja Humane Society International (HSI), širom sveta se svake godine u organizovanim borbama ubije oko 250.000 bikova.
Grosman kaže da su borbe s bikovima „okrutan sport“, koji se temelji na brutalnosti. „Ako je cilj samo terorisati jadnu životinju i na kraju je ubiti, onda je to za mene očit primer nepotrebne i neopravdane patnje.“
No, dobra vest je da se takvi krvavi sportovi u sve više zemalja zabranjuju, dodaje Grosman.
Borba s bikovima već je zabranjena u mnogim državama u kojima je ranije bila popularna, među njima u Argentini, Kanadi, Kubi, Italiji i Velikoj Britaniji. Samo je u osam zemalja još uvek legalna, između ostalih u Španiji, Francuskoj i Portugalu.
Iako će, primećuje Grosman, verovatno uvek biti ljudi koji smatraju da krvavi sportovi treba da ostanu legalni, broj kritičara sve je veći.
Tako hiljade ljudi, na primer u Španiji, protestuje protiv borbi s bikovima. „Primetila sam da se javnost u međuvremenu mnogo više brine za zaštitu životinja“, kaže ona.
Kako odgovorno koristiti životinje u sportu?
„Veliku ulogu ima okolnost kako su životinje smeštene i na koji način se o njima brine. Veći deo svog života one ne provode na nastupima. Mnoge se jednostavno ubijaju kada više nisu korisne. Zato su odgovarajući propisi jako važni“, kaže Brauning.
Društvene mreže su, naglašava Grosman, takođe doprinele da ljudi vide šta se dešava iza zatvorenih vrata. „Javnost na snimcima vidi kako se prema njima postupa“, kaže ona.
S tim se slaže i Brauning. Kada ljudi vide kako se životinje zlostavljaju, možda više neće želeti da plaćaju za nešto što se temelji na patnji i maltretiranju životinja.
