Čekaonice i ordinacije u Srbiji su pune zbog sezonskih respiratornih infekcija, gripa i kovida. Epidemiološka situacija je „vrlo zahtevna”, ali i dalje ne parališe zdravstveni sistem i za sada nema potreba za proglašavanjem vanredne situacije, kažu nadležni. U sve se umešala i mutirana verzija gripa bombastično nazvana – „supergrip“, ali to nije novi virus, kaže za „Vreme“ pulmološkinja Slavica Plavšić.
Navodi da su se sezonske respiratorne infekcije prve pojavile, već sa polaskom dece u školu, a da su usledili obični virusi. Usledila je počela sezona respiratornih sincicijalnih virusa, zbog kojih se po čitavoj Srbiji dešavalo da veći deo odeljenja ne dođe u školu.
Nakon toga je počela sezona gripa, koja obično dolazi u novembru, ali se ove godine prvih nekoliko odvojenih slučajeva pojavilo već u oktobru, što je, ističe Plavšić, vrlo rano za sezonski grip.
„Pored toga tu je i kovid, čije se prisustvo ne testira u Srbiji, mada piše da se najteži slučajevi testiraju. Kovid je izbrisan kao opasnost po javno zdravlje, iako ga ima mnogo i najčešće se podvodi pod respiratorne infekcije ili infekcije slične gripu. Srećom, to nije ni blizu onoga što smo imali u godinama epidemije korona virusa, ali ga ima mnogo“, kaže doktorka Plavšić.
Šta je „supergrip“?
Pomenuti supergrip, naglašava ona, nije potpuno novi virus, nego samo mutirana verzija starog dobrog gripa.
„Ta varijanta gripa je najpre zahvatila Australiju, Japan i Veliku Britaniju zbog čega su mu dali taj bombastičan naziv – ‘supergrip’“, kaže Plavšić.
„Do prošle godine pravljenje su četvorovalenetne vakcine koje su u svom sastavu imale antigen priotiv dve vrste virusa A i dve vrste virusa B. Jedan antigen protiv virusa B je izbačen, jer je taj virus prestao da se pojavljuje“, objašnjava Plavšić.
Navodi da se proces formiranja vakcine završava u aprilu, ali dodaje da se ove godine u junu pojavio novi podtip soja AH3 koji ima sedam mutacija.
„Тe mutacije nisu toliko velike da naprave pandemiju, ali su dovoljno velike da naprave oštriju varijantu gripa nego što smo imali prethodnih sezona, i to je grip koji se pojavio i u Srbiji. On izaziva težu kliničku sliku nego običan sezonski grip i traje mnogo duže. Teža klinička slika znači da bolest počinje naglo, a čovek je doslovno samo dan pre nego što se razboli potpuno funkcionalan, a onda odjednom počne da ga boli svaka koščica, ne može da ustane nekoliko dana iz kreveta, a pacijenti bolove opisuju kao razdiruće, kao da im se čupaju mišići i nervi, a od bolova ‘puca’ glava i grudni koš. Sve to uz visoku temperaturu, i do 40 stepeni, koja ne može da se obori. Ukratko, veoma loše opšte stanje koje savlada i najjačeg muškarca. Iz takvog stanja potrebno je više vremena za oporavak nego u slučaju običnog sezonskog gripa“, objašnjava Plavšić.
Na osnovu toga kako se grip ponaša u obe Zemljine hemisfere, što prati Svetska zdravstvena organizacija, formira se sastav virusa koji preovladavaju na južnoj hemisferi, a na osnovu čega se pravi sezonska vakcina protiv gripa za tekuću godinu za obe hemisfere, dakle za celu planetu.
Za vakcinu nikad nije kasno
Navodi da će situaciju delimično relaksirati to što su u Vojvodini đaci već na raspustu, a ubrzo će biti tako i u ostatku Srbije, ali upozorava da dolaze praznici, pa će se povećati broj obolelih zbog brojnih i neretko masovnih okupljanja koja dolaze s praznicima.
I pored toga situacija se može popraviti nekim merama prevencije kao što su izbegavanje kontakta sa onima za koje pouzdano znamo da su bolesni, pranje ruku, ishrana s mnogo voća i povrća i nošenje maski preko nosa i usta, što je korisna mera koje se pridržava veoma mali broj ljudi. Naravno – i vakcinacijom.
„Vakcinu je već trebalo da prime ugrožene grupe, ali ni sada nije kasno, i vakcina će svakako dobro doći, jer sezona gripa još nije dostigla pik u Srbiji, koji se očekuju sredinom januara, posle praznika. Prema informacijama od pre nedelju dana vakcine nema u privatnim domovima zdravlja, ali je ima u državnim zdravstvenim ustanovama, i to trovalentna vakcina iz Instituta Torlak. Zato oni koji su zakasnili i uplašili su se od trenutne situacije – a trebalo bi da se uplaše – mogu da prime vakcinu“, kaže Plavšić.
Podseća da vakcina protiv gripa i inače nije toliko jakog potencijala da bi sprečila zaražavanje, ali da štiti od teških formi bolesti, hospitalizacije i smrtnih ishoda.
„Pre pojave supergripa vakcina je štitila u 30 do 40 odsto slučajeva, a imunitet je trajao nekoliko meseci, u zavisnosti od imuno statusa pojedinca. Postojeća vakcina delimično štiti i od najtežih formi supergripa“, kaže Plavšić.
Upozoprava da se sezonski grip svake godine, kao ozbiljna sistemska bolest, potcenjuje širom sveta iako odnosi hiljade života i navodi da je samo u Velikoj Britaniji prošle godine 8.000 ljudi preminulo od gripa.
Ističe da je grip posebno poguban za starije ljude sa komorbiditetima, odnosno one koji imaju dve ili više bolesti istovremeno, ali da starost sama po sebi nije preduslov za pojavu težih posledica zbog gripa.
„Idealni uslovi za rasejavanje virusa gripa“
Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je za N1 da će narednih dana biti suvo i hladno vreme što su „idealni uslovi za rasejavanje virusa gripa“.
„Očekujemo sve više obolelih. Nije kasno za one koji se nisu vakcinisali, ali su potrebne dve sedmice da se stvore antitela“, rekao je Radovanović
Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da je aktivnost gripa trenutno iznad epidemijskog praga i da je virus rasprostranjen širom zemlje, a zabeležena stopa je viša za 55,3 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Od 15. do 21. decembra zabeleženo je 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu sa incidencijom od 276,98 na100.000 stanovnika.
Epidemiološki pokazatelji ukazuju da se registruje široka geografska raširenost, klinička aktivnost gripa je iznad epidemijskog praga, dok je trend incidencije rastući.
Najviše obolelih među decom
Kao i prethodnih nedelja i u ovoj se najviše uzrasno-specifične stope registruju kod dece.
U uzrasnoj grupi od 0 do 4 godine zabeležena stopa incidencije iznosi 1042,09 na 100.000 stanovnika, što je povećanje od 66,7 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom, dok se kod dece uzrasta od 5 do 14 godina registruje stopa incidencije od 844,37 na 100.000 stanovnika, što je povećanje od 66,2 odsto.
Akutne respiratorne infekcije
Od 12. do 21. decembra registrovano je 17.937 slučajeva obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 1470,88 na 100.000 stanovnika.
Zabeležena stopa je viša za 17 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, kao i za 27 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne sezone.
Prijavljeni su laboratorijski potvrđeni slučajevi infekcije virusom gripa tip AH3, A netipizirani i A(H1)pdm09 sa teritorija grada Beograda, Braničevskog, Južnobačkog, Južnobanatskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Moravičkog, Nišavskog, Pomoravskog, Podunavskog, Raškog (sa teritorije nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar i Zavoda za javno zdravlje Kraljevo), Severnobanatskog, Severnobačkog, Srednjebanatskog, Šumadijskog, Sremskog, Zlatiborskog i Pčinjskog okruga.
