Kako su tokom studentskog protesta na Sretenje udarili kiša, sneg i minus, Kragujevčani su masovno puštali ljude u svoje kuće da se okrepe, iako ih uopšte ne poznaju
Kragujevac je definitivno spojio ljude.
Porodica iz Beograda sa dve bebe se u jednom trenutku našla u kući dvoje starijih Kragujevčana – na ručku, presvlačenju, igranju sa decom, dok su napolju gorele baklje, pumpali studenti i ostali građani u studentskog blokadi Lepeničkog bulevara. Ali, čini se, i celokupnog grada na Dan državnosti, 15. februara.
Ova scena bi bila lepa i prirodna, da Savo i Olja, roditelji beba, ove ljude nisu upoznali nekoliko trenutaka pre toga.
„Prijatelj od prijatelja našeg prijatelja, koga mi ne poznajemo, nam je dao broj telefona gde da parkiramo”, priča Olja za „Vreme”. „Bukvalno smo dobili broj sa porukom – oni poznaju osobu iz Kragujevca. Nama je zbog beba bilo ipak važno da parkiramo negde blizu u gradu, da ne bismo puno pešačili.”
Kada su došli na adresu ljudi, a oni videli dve bebe, od godinu i dve, domaćini su izašli uz karnevalsku dobrodošlicu.
„Čovek izlazi u papučama, govori nam ‘dobrodošli i hvala što ste došli ‘, odmah su nas pustili u kuću da se klinci okrepe, izneli su sve pred nas što su imali, od vode do pite”, dodaje ona. „Ja sam se u jednom trenutku pogledala sa mužem, ljude ne poznajemo, a idemo kod njih sa decom, ali nekako smo se razumeli. Valjda smo osetili pripadnost, jer smo svi zajedno u istoj borbi.”
U kući su bebe jele, presvukle se, stariji se ubrzo i ostamostalio i zatražio od domaćina pesmu koju želi da mu pusti na televiziji, a potom je otišao i u drugu sobu, verovatno osećajući da je atmosfera opuštena. Posle okrepa, Oljina porodica je na ulicama Kragujevca, celokupna, ostala do 9 uveče, bebe su uveliko pospavale, dok su se šetali ulicama grada koji je bio – probuđen.
Ovo nije prvi put da su Oljini mladi članovi na protestima. Stariji sin je prvi put bio na protestu „Stop krvavim košuljama” sa svega sedam meseci, kada su Beograđani šetali zbog nasilja.
„Kada se pomene 5. oktobar, ja uvek kažem – moja mama je bila isred Skupštine i branila slobodu tog dana”, priča Olja. „Zato volim da oni budu deo svih važnih društvenih dešavanja, da sutra i sami kažu – mi smo biti tu kada se menjala Srbija.”
Na čaj kod domaćina
Ova slučaj nije usamljen. Dejan je Kragujevčanin koji je bio i na protestu u Novom Sadu, ali i na blokadi Autokomande. Kada je čuo da je njegov grad domaćin protesta na Sretenje, bio je oduševljen.
Ipak, i sam Dejan je tokom protesta nekoliko puta odlazio kući, da nešto popije, pojede, zgreje se, a kaže da je primetio da je, kako je odmicao dan, ljudima na ulicama postalo jako hladno.
„Video sam taj jedan par starijih ljudi, smrzavali su se napolju, ali nisu odustajali i odlazili. Pa sam im ponudio da dođu kod mene na kratko. Prvo su oklevali, ja sam znatno mlađi, verovatno su se malo i plašili. Ali kada sam rekao da mi je kod kuće tetka slabopokretna, odlučili su da ipak uđu”, kaže on za „Vreme”. „Ipak smo mi domaćini, ne ide da se ljudi posle sećaju da su se smrzavali, a naše kuće prazne.”
Par je prvo bio tih i nisu puno komentarisali, kaže Dejan, ali su se ubrzo razumeli sa starijim ukućanima, počela je priča o politici, mladima na ulici, sportu. Ostali su dva sata.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
