Kako su tokom studentskog protesta na Sretenje udarili kiša, sneg i minus, Kragujevčani su masovno puštali ljude u svoje kuće da se okrepe, iako ih uopšte ne poznaju
Kragujevac je definitivno spojio ljude.
Porodica iz Beograda sa dve bebe se u jednom trenutku našla u kući dvoje starijih Kragujevčana – na ručku, presvlačenju, igranju sa decom, dok su napolju gorele baklje, pumpali studenti i ostali građani u studentskog blokadi Lepeničkog bulevara. Ali, čini se, i celokupnog grada na Dan državnosti, 15. februara.
Ova scena bi bila lepa i prirodna, da Savo i Olja, roditelji beba, ove ljude nisu upoznali nekoliko trenutaka pre toga.
„Prijatelj od prijatelja našeg prijatelja, koga mi ne poznajemo, nam je dao broj telefona gde da parkiramo”, priča Olja za „Vreme”. „Bukvalno smo dobili broj sa porukom – oni poznaju osobu iz Kragujevca. Nama je zbog beba bilo ipak važno da parkiramo negde blizu u gradu, da ne bismo puno pešačili.”
Kada su došli na adresu ljudi, a oni videli dve bebe, od godinu i dve, domaćini su izašli uz karnevalsku dobrodošlicu.
„Čovek izlazi u papučama, govori nam ‘dobrodošli i hvala što ste došli ‘, odmah su nas pustili u kuću da se klinci okrepe, izneli su sve pred nas što su imali, od vode do pite”, dodaje ona. „Ja sam se u jednom trenutku pogledala sa mužem, ljude ne poznajemo, a idemo kod njih sa decom, ali nekako smo se razumeli. Valjda smo osetili pripadnost, jer smo svi zajedno u istoj borbi.”
U kući su bebe jele, presvukle se, stariji se ubrzo i ostamostalio i zatražio od domaćina pesmu koju želi da mu pusti na televiziji, a potom je otišao i u drugu sobu, verovatno osećajući da je atmosfera opuštena. Posle okrepa, Oljina porodica je na ulicama Kragujevca, celokupna, ostala do 9 uveče, bebe su uveliko pospavale, dok su se šetali ulicama grada koji je bio – probuđen.
Ovo nije prvi put da su Oljini mladi članovi na protestima. Stariji sin je prvi put bio na protestu „Stop krvavim košuljama” sa svega sedam meseci, kada su Beograđani šetali zbog nasilja.
„Kada se pomene 5. oktobar, ja uvek kažem – moja mama je bila isred Skupštine i branila slobodu tog dana”, priča Olja. „Zato volim da oni budu deo svih važnih društvenih dešavanja, da sutra i sami kažu – mi smo biti tu kada se menjala Srbija.”
Na čaj kod domaćina
Ova slučaj nije usamljen. Dejan je Kragujevčanin koji je bio i na protestu u Novom Sadu, ali i na blokadi Autokomande. Kada je čuo da je njegov grad domaćin protesta na Sretenje, bio je oduševljen.
Ipak, i sam Dejan je tokom protesta nekoliko puta odlazio kući, da nešto popije, pojede, zgreje se, a kaže da je primetio da je, kako je odmicao dan, ljudima na ulicama postalo jako hladno.
„Video sam taj jedan par starijih ljudi, smrzavali su se napolju, ali nisu odustajali i odlazili. Pa sam im ponudio da dođu kod mene na kratko. Prvo su oklevali, ja sam znatno mlađi, verovatno su se malo i plašili. Ali kada sam rekao da mi je kod kuće tetka slabopokretna, odlučili su da ipak uđu”, kaže on za „Vreme”. „Ipak smo mi domaćini, ne ide da se ljudi posle sećaju da su se smrzavali, a naše kuće prazne.”
Par je prvo bio tih i nisu puno komentarisali, kaže Dejan, ali su se ubrzo razumeli sa starijim ukućanima, počela je priča o politici, mladima na ulici, sportu. Ostali su dva sata.
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
