Prema zvaničnim prognozama, u Srbiji se od juna do avgusta očekuje između 45 i 65 tropskih dana. To znači da bi moglo da se desi ukupno dva meseca tropskih dana sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa
Nakon tmurnog, kišovitog maja tokom kojeg smo čak dobili i prvo meteorološko SMS upozorenje na oluju u Beogradu, vreme u Srbiji naglo se preokrenulo.
Donedavno imali smo skoro pa zimske noći sa temperaturama ispod 10 stepeni, a sada noćne temperature u prestonici i ponegde u Vojvodini idu i iznad tropskih 20 stepeni Celzijusa.
Donedavno kukali smo za grejanjem, a sada su nam daleko potrebniji klima uređaji.
Sve to posledica je prvog letnjeg toplotnog talasa u Srbiji uz temperature i do deset stepeni iznad proseka, piše Klima 101.
Kakvo će biti leto pred nama?
Iako kalendarski leto zapravo još nije počelo, za meteorologe – jeste: u meteorologiji, leto obuhvata čitav jun, jul i avgust.
Sezonska prognoza RHMZ-a kaže: leto će biti toplije od proseka i sušno.
Prognozirano odstupanje letnje temperature (jun-avgust) iznosi plus dva stepena Celzijusa u odnosu na tridesetogodišnji prosek, uz ispodprosečnu količinu padavina.
Ipak, moramo imati u vidu da se pomenuta anomalija odnosi na referentni period od 1991. do 2020. kada su klimatske promene već uzele maha i da bi porast temperature bio još drastičniji u slučaju poređenja sa nekadašnjim prosecima.
Za jun se očekuje da bude tri stepena topliji od normale. Jednako odstupanje zabeleženo je i u junu prošle godine koji trenutno drži rekord kao najtopliji jun u istoriji merenja kod nas.
Drugim rečima, ukoliko se prognoze obistine, jun ove godine u Srbiji mogao bi takođe da se nađe na listi najtoplijih.
Tropsko leto
Kada je reč o onim toplijim, tropskim danima sa temperaturama iznad 30. podeljka na Celzijusovoj skali, njih bi u ravničarskim predelima, u toku meteorološkog leta, moglo da bude između 45 i 65, pokazuju podaci RHMZ-a. To znači da bi i više od dve trećine dana moglo da bude tropsko, odnosno više od dva od ukupno tri meseca.
Ako odemo ne toliko daleko u prošlost, uvideli bismo dramatičnost ovog podatka: od 1961. do 1990. u proseku dešavalo se 20-30 tropskih dana u oblastima nižih nadmorskih visina.
Dakle, prognozirani broj tropskih dana ovog leta dvostruko je veći nego što je to bio slučaj nekada.
Toplotni talasi
Gostujući na Newsmax Balkans, meteorolog iz RHMZ-a, Slobodan Sovilj, pomenuo je da su pred nama takođe produženi i intenzivniji toplotni talasi.
Iako je aktuleni toplotni talas prvi ovog leta u Srbiji, nije ujedno i prvi ove godine: RHMZ je u januaru registrovao čak tri toplotna talasa od kojih se jedan nastavio i početkom februara, a u martu još jedan.
Sa druge strane, između 1961. i 1990. u našoj zemlji dešavalo se manje od jednog toplotnog talasa godišnje.
U poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra. Po svemu sudeći, i ova 2025. biće slična.
Proteklog, najtoplijeg leta u našoj zemlji od 1951. godine, registrovano je pet toplotnih talasa. Ali nije samo leto ponelo neslavnu titulu najtoplijeg, već i svaki pojedinačni letnji mesec: jun, jul i avgust.
Srbija se zagreva brže
Srbija se zagreva brže od globalnog proseka: prema uvidima dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dok se od 2011. do 2020. godine svet zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijski period, zagrevanje u našoj zemlji iznosilo je 1,8 stepeni Celzijusa.
Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine.
A ukoliko ambiciozna i hitna klimatska akcija izostane, budućnost će biti još sumornija: temperatura u urbanim sredinama u Srbiji prelaziće sredinom veka 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, a čak i 50 stepeni Celzijusa pri vlažnosti od 20 odsto.
„Toliko će porasti temperatura do sredine veka da će se, u dve do tri godine po deceniji, javljati takozvani ‘smrtonosni toplotni talasi’“, rekla je Vuković Vimić na okruglom stolu održanom u novembru prošle godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Izvor: Klima 101
Krenulo se od „samo“ sto hektara. Do danas se Beograd na vodi upetostručio, a možda i nastavi da se širi. „Vreme“ donosi sve o istorijatu ovog megalomanskog projekta Aleksandra Vučića i njegovim metastazama
Zbog imena, prezimena i datuma rođenja koje deli sa ženom koja je bila na Interpolovoj poternici penzionerka iz Lazarevca doživela sedmočasovno maltetiranje na granici
Pravi razlog otkaza Mariji Šehić u "Juronjuzu" je njena višemesečna borba za pristojno novinarstvo i pravo na dostojanstven rad, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Nije jedina u ovoj redakciji
Komunikacija između Er Srbije, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i javnosti skoro da ne postoji. Više od godinu dana nakon umalo kobnog incidenta na letu JU324 Er Srbije, ključni izveštaj još uvek nije objavljen
Kako „Vreme" nezvanično saznaje, u incidentu na Gazeli napadnuti su navijači Partizana koji su se vraćali iz Arene nakon utakmice sa podgoričkom Budućnosti
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
