Kako da nastavnici koji štrajkuju ne dobiju otkaz

Snaga kolektiva – ova sintagma mogla bi da bude odgovor na pitanje svakog nastavnika koji razmišlja da li da štrajkuje u ponedeljak (20. januara) i odbije da drži časove u školi.

Iako su se četiri reprezentativna sindikata dogovorila za državom da, u zamenu za povećanje plata, prekinu štrajk i počnu drugo polugodište, mnoge škole i članovi ostalih sindikata najavljuju da 20. januara neće biti nastave.

Sada su u dilemi nastavnici koji nisu u sindikatu – da li mogu da dobiju otkaz ako u ponedeljak ne otvore dnevnik u 8.00.

„Odgovor na pitanje – da li nastavnici smeju da štrajkuju sad – nije baš jednostavan“, objašnjava za „Vreme“ Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno prava u Beogradu. „Čak i da se protumači da je protest u ponedeljak nastavak prethodnog štrajka, nastavnici bi ipak morali da drže časove 30 minuta, ne mogu da ne rade. Ipak, postoji neko rešenje tu, a to je da se svi udruže. Ne mogu baš da otpuste sve nastavnike u Srbiji.“

Šta sve može da bude problem

Malo ko od aktera koji učestvuju u štrajku prosvetara se ovih dana ponaša kao da je pročitao postojeći Zakon o štrajku, iako se on nije menjao više od 30 godina.

Tako su reprezentativni sindikati, koji su do sada vodili pregovore sa državom, objavili da su stavili moratorijum na štrajk.

„Ova mogućnost, pauze na štrajk, ne postoji u zakonu“, kaže Reljanović. „To bi vam bilo kao da otvorite čoveka na operacionom stolu i stavite pauzu, pa dođete sutra. Čovek će da umre za to vreme. Upravo suština štrajka je kontinuitet, pa ako svako malo udarate pauzu, to onda gubi poentu.“

Problem koji nastavnici koji odbiju da rade mogu da imaju jeste – tumačenje kontinuiteta štrajka. Jer, nije jasno da li oni onda nastavljaju postojeći štrajk ili započinju novi.

Ako nastavljaju postojeći, reprezentativni sindikati mogu da kažu da ga oni prekinuli, a ako započinju novi – taj štrajk mora da se najavi unapred i zvanično, stoji u zakonu.

Foto: Fonet

Na ivici zakona

Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za „Vreme“ da prosvetari „nastavljaju štrak iako je to na ivici zakona“.

„Svaki član sindikata će dobiti pravnu zaštitu“, kaže on. „Mogu da budu u problemu oni koji nisu članovi, pa ja svima preporučujem da se barem negde učlane.“

Čak i kada štrajkuju, prosvetari, prema zakonu, moraju da održavaju minimalan proces rada.

„Zato smo uvek imali one skraćene časove u pojedinim školama, odnosno štrajkove upozorenja, kako oni to zovu“, kaže Zoran Stojiljković, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka za „Vreme“. „Ovo pravilo iz zakona je sumanuto, jer vi na taj način zapravo onemogućavate ljudima da štrajkuju.“

Ima nas više – šta ako svi ne radimo

Prema postojećem Zakonu o štrajku iz 1996, koji je pisan za bivšu Jugoslaviju i nikada nije dopunjavan, još jedan uslov da štrajk bude legalan jeste da u njemu učestvuje više od polovine radnika.

Tako će Tamara, nastavnica jedne osnovne škole na Novom Beogradu, u ponedeljak otići na posao i neće držati nastavu, jer su se to dogovorili članovi njenog kolektiva. U školi ima 100 nastavnika, a većina je bila za štrajk.

„Ne plašim se otkaza, iako nisam u sindikatu, valjda neće da daju otkaz 60 od 100 zaposlenih u školi“, kaže ona za „Vreme“. „Ipak, verujem da ćemo pokleknuti ako baš bude nekih otvorenih pretnji i napišu se odluke o otkazu.“

I Stojiljković kaže da praksa podržava ovo Tamarino razmišljanje.

„Kolektiv može samostalno da se organizuje van sindikata i da donese neku odluku, samo je bitno da imaju većinu.“

I iskustva sa terena govore da kada ceo kolektiv štrajkuje – poslodavac nikada ne daje svima otkaz. Obično je taktika takva da rukovodstvo, da bi sprečilo štrajk ili ga prekinulo, otpusti samo nekoliko najglasnijih radnika.

„Ali, to važi za privredu, ovo su škole. Ne verujem da će se neki dirketor odvažiti da otpusti nastavnika, pa makar i jednog. Ipak, on posle svog direktorskog mandata treba da se vrati u isti taj kolektiv“, kaže Reljanović.

On daje primer kada je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić uručila čak 70 upozorenja pred otkaz zaposlenima. Ona je na kraju smenjena, a kolektiv je dobio novo rukovodstvo pod pritiskom zaposlenih i javnosti.

Kako može da im se pomogne

Jako je važno, apeluje profesor Zoran Stojiljković da nastavnici, koji neće početi da države časove, ne ostanu sami na vetrometini.

„Oni mogu da uđu i u nenajavljeni divlji štrajk, ali tu postoji rizika da će biti sankcionisani“, kaže on. „Protiv njih mogu da se pokrenu disciplinski postupci pa čak i da ostanu bez posla. Tu stupa na snagu civilno društvo koje onima koji nisu u sindikatu treba da obezbedi besplatnu pravnu pomoć.“