Istraživanje: Klimatske promene nedovoljno zastupljene u školama u Srbiji

Razumevanje uzroka klimatskih promena, kao i njihovih posledica i potencijalnih rešenja od suštinskog je značaja za našu planetu. Upravo iz tog razloga, Konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama posebno je istakla ključnu ulogu školskog obrazovanja u formulisanju snažnog globalnog odgovora na klimatske promene, piše portal „Klima 101„.

U tom kontekstu, imperativno je analizirati ulogu obrazovanja o klimatskim promenama u osnovnim školama, jer postavlja temelje klimatske pismenosti budućih generacija i njihovog aktivnog učešća u ublažavanju i borbi protiv ovog globalnog izazova.

Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu otkriva značajne izazove i perspektive u prenošenju znanja o ovoj globalnoj pretnji na najmlađe naraštaje u našoj zemlji.

Istraživanje je bilo sprovedeno u Vojvodini, sa ukupno 632 ispitanika – dece od petog do osmog razreda osnovne škole, od čega je oko dve trećine učenica i učenika bilo iz urbanih, a trećina iz ruralnih sredina. Pored anketnog istraživanja, sprovedena je i detaljna analiza obrazovnih programa u osnovnim školama u Srbiji.

Nastavni plan propisuje samo dve lekcije o klimatskim promenama tokom celokupnog osnovnog obrazovanja

Iako se može pretpostaviti da bi geografija, kao predmet, bila idealna platforma za edukaciju o klimatskim promenama, istraživanje pokazuje da to nije slučaj.

Naime, na osnovu nastavnog plana koji izdaje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, samo jedna od ukupno 134 lekcije od 5. do 8. razreda osnovne škole posvećena je klimatskim promenama i njihovim posledicama: lekcija „Čovek i klima” u petom razredu osnovne škole.

Pošto autori i izdavači udžbenika ne odstupaju previše od propisanih planova, stanje je isto u svim analiziranim udžbenicima pet različitih izdavača.

U nastavnim planovima za osnovnu školu, klimatske promene se pominju samo u još jednoj lekciji u okviru nastave biologije u osmom razredu. Sa ovako malim brojem planiranih lekcija, propušta se dragocena prilika za oblikovanje svesti kod najmlađih o ozbiljnosti ove pretnje po našu planetu.

Takođe, sprovedena studija o klimatskoj pismenosti učenika donosi neke neprijatne rezultate. Iako je većina učenika čula za klimatske promene, zabrinjavajuće je saznanje da više od polovine ispitanika smatra da su one prirodni ciklusi klime naše planete. Ova činjenica ukazuje na potrebu za efikasnijim prenosom naučnih saznanja i razumevanjem uzroka i posledica koje klimatske promene nose sa sobom.

Rezultati studije kažu da, kada su u pitanju klimatske promene, interesovanje učenika prevazilazi dostupno gradivo i programe

Najznačajniji izvori informacija o klimi za učenike su nastavnici u školama, televizija i internet, pokazuje istraživanje.

Ipak, značajan broj učenika (oko 35%) izjavio je da su nastavnici glavni izvor informacija, ističući njihovu ulogu u podizanju svesti o klimatskim promenama. Tu postoji prilika za integraciju kvalitetnih informacija u različite medije, kako bi se stvorila sveobuhvatna slika o klimatskim promenama. Takav holistički pristup bi mogao da ima najviše potencijala da se mladi oblikuju u informisane građane, koji su svesni izazova pred kojima se nalazi naša planeta.

Kada su u pitanju svest i stavovi učenika, istraživanje otkriva da većina učenika veruje da će klimatske promene imati značajan uticaj na ljudsku civilizaciju. Apsolutna većina (74%) učenika izrazila je želju za dubljim razumevanjem ove ključne teme. Stvaranje znatiželjnih umova koji žele razumeti, analizirati i rešavati probleme povezane s klimatskim promenama treba da bude jedna od ključnih tačaka u obrazovanju i vaspitanju budućih generacija.

Posebno je značajna činjenica da je veliki broj učesnika upoznat sa najvažnijim posledicama klimatskih promena, kao što su poplave, suše, povećanje temperatura, požari u šumama i rast nivoa mora.

Takođe, rezultati otkrivaju značajnu svest i o drugim posledicama, uključujući opadanje nivoa vode u rekama, topljenje glečera i promene u obrascima padavina. Međutim, važno je napomenuti da je povećanje kiselosti okeana (acidifikacija) prepoznata od strane manjeg broja učenika kao posledica klimatskih promena.

Generalno, ovi rezultati ističu važnost sveobuhvatnog obrazovanja o klimi kako bi se osiguralo da učenici budu dobro informisani o celokupnom spektru posledica klimatskih promena, uključujući one koje možda nisu tako široko poznate.

Podaci otkrivaju i još jedan značajan konsenzus, gde preko 80% ispitanika smatra da mladi treba aktivno da se uključe u rešavanje klimatskih promena. Ovaj podatak oslikava opšteprihvaćeno shvatanje da mladi imaju značajan interes u budućem uticaju klimatskih promena na njihov život.

Foto: Fonet / Boris Drenča

Preporuka istraživača je veća integracija klimatskih promena u nastavni plan, kroz raznolike izvore informacija

U krajnjoj liniji, istraživanje postavlja nekoliko ključnih koraka za unapređenje obrazovanja o klimatskim promenama u osnovnim školama.

Prvi korak je integrisanje klimatskih tema u nastavni plan, čime se osigurava da svaki učenik ima priliku stvarati svest o ovoj važnoj temi. Obavezna obuka nastavnika postaje ključna kako bi oni mogli uspešno prenositi ovo znanje i razvijati svest kod učenika.

Aktivno uključivanje roditelja takođe je od suštinskog značaja. Roditelji su prvi i najvažniji učitelji, a podrška od kuće igra ključnu ulogu u formiranju stavova i vrednosti dece. Praćenje i usmeravanje roditelja u smislu klimatskog obrazovanja može stvoriti sinergiju između obrazovnih ustanova i doma.

Pružanje raznolikih izvora informacija je treći ključni korak. Raznolikost u pristupu omogućava da se svaki učenik poveže s temom na ličnom nivou. Putem nastave u školama, multimedijalnih sadržaja, interaktivnih predavanja i terenskih poseta, učenici mogu dublje razumeti uticaj klimatskih promena na njihovo okruženje.

Drugim rečima, klimatsko obrazovanje u osnovnim školama u Srbiji zahteva holistički pristup.

Nastavnici, roditelji i učenici zajednički treba da rade kako bi stvorili svesnu i odgovornu generaciju koja će se suočiti s izazovima klimatskih promena. Integrisanje ove teme u obrazovne programe ne samo da pruža znanje o ekologiji, već gradi temelje za održivu budućnost, u kojoj mladi preuzimaju aktivnu ulogu u zaštiti naše planete.