Gašić ponovo najavljuje obavezni vojni rok: Hoće li u 2026. srpski mladići navući uniforme?

Tema obaveznog vojnog roka već neko vreme podgreva se u srpskoj javnosti. Najavljivano je tokom 2025. da bi prva generacija regruta u obavezni vojni rok mogla već početkom 2026, a sada ministar odbrane Bratislav Gašić najavljuje ga bez datuma, dodavši da je sve spremno.

On je u petak (2. januar) izjavio da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije spremni za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka i da je pripremljeno i zakonsko rešenje koje treba da bude uskoro upućeno u skupštinsku proceduru.

Gašić je za Tanjug rekao i da je 125 objekata prošle godine privedeno toj nameni, a da je planirano da u prvoj i sledećim generacijama bude po 5.000 vojnika koji bi na vojnom roku proveli 75 dana, što bi im bilo plaćeno.

Nabavljena je nova oprema, kupljene su uniforme, nabavljano novo naoružanje, dodao je ministar.

Gašić je podsetio da je u septembru 2024. godine na posebnoj sednici Vlade doneta odluka o organizaciji vojske i pripremama za služenje vojnog roka i da su se godinu i po dana bavili sveobuhvatnim analizama, a da je sada pitanje političke odluke kada će se sa zakonom ići u skupštinu.

Nijedan od tri prethodno izmenjena zakona – Zakon o vojsci, Zakon o zdravstvenom osiguranju vojnih obveznika i Zakon o vojnom obrazovanju – ne odnosi na vraćanje obaveznog odsluženja.

Nešto konkretniji razlog za diskusiju o povratku obaveznog vojnog roka, dao je budžet za 2026. godinu u kojem je za vojni rok, za naredne tri godine, izdvojeno oko 86,5 miliona evra.

„Od toga nema ništa“

Vojni analitičar i novinar „Vremena“ Davor Lukač, izjavio je ranije da od povratka obaveznog vojnog roka  početkom 2026. godine „nema ništa“ i da je prvi problem koji se tu nameće logistika.

„Ubrzano se radi na kapacitetima, ali čak i da donesu zakon, nema šanse da to sve bude spremno do kraja sledeće godine. Najavili su oni vojni rok početkom ove godine, pa u junu, pa u septembru, ali ne mogu da završe sve. Ulažu silni novac, na primer, u kuhinje. Morate prehraniti vojnike u kasarnama koje su do juče bile napuštene. Morate zaposliti kuvare. A to su neke najbanalnije stvari“, kazao je on.

Lukač je naveo i da postoji problem manjka podoficirskog kadra.

„Ko će te mlade ljude da obučava? Ne možete dati nekome ko je juče završio obuku, pa je dobio čin razvodnika ili desetara da posle par meseci obučava mlade vojnike, to je nemoguće“, kazao je Lukač i dodao da čak i priča o budžetu ne pije vodu, pošto je cifra koja se tu pominje „smešna“ u odnosu na realne troškove vojnog roka.

Kako će vojni rok izgledati?

Muškarci starosti između 18 i 30 godina biće u obavezi da služe vojni rok, a ženama će biti omogućeno da vojni rok služe dobrovoljno, rekao je Gašić.

Istakao je da je planirano da prvih 60 dana služenje vojnog roka bude u kasarnama, a da 15 dana posle toga provedu u određenim logorskim prostorijama.

On je dodao da je planirano i da ovi vojnici svake godine imaju određeni broj vežbi na kojima bi mogli da stiču nova znanja i da obnavljaju ono što su stekli u prvih 75 dana.

Podgrevanje teme

Tema o ponovnoj obavezi služenja vojnog roka, suspendovanog 2011. godine, prvi put se pojavila i naširoko obrazlagala u javnosti 2017, pa potom i 2018. godine kada je objavljeno jedno nazovi istraživanje. Izjašnjavali su se razni zvaničnici i „stručnjaci“, presipali iz praznog u šuplje i onda je sve to stalo, pisalo je ranije „Vreme”.

Ti „stručnjaci”, kao i resorni ministri i većina medija, pozivali su se na „istraživanje“ da je skoro tri četvrtine građana Srbija za vojnu obavezu. Samo što su i prodržavni mediji i oni koji su protiv vlasti tada preskakali jednu važnu činjenicu – ko je sproveo istraživanje.

Objavila ga je te 2017. godine nevladina, a u stvari provladina organizacija, nekakav Istraživački centar za odbranu i bezbednost, pozivajući se na terensko istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.117 ispitanika u 11 opština i gradova u Srbiji, i preko sajta te organizacije na još njih 1.382, pisalo je „Vreme”.

U junu 2018. godine predstavnica Centra Jasmina Andrić rekla je da se za uvođenje obaveznog služenja vojske izjasnilo 75 odsto ženskih ispitanika i 77 odsto muških. Samo što su režimski mediji prećutali da je najviše onih koji su za uvođenje vojnog roka, njih 79 odsto, bilo starije od 60 godina.

Šta misle mladi?

Krajem 2024. godine objavljeno je drugo istraživanje koje je pokazalo da je protiv uvođenja vojnog roka 45 odsto mladih, dok 44 odsto podržava tu ideju.

Istraživanje je sporveo CESID, a Ivo Čolović iz te organizacije rekao je tada da se pokazalo da su oni koji više nisu u opasnosti da budu vojni obveznici mnogo raspoloženiji da se vojni rok uvede za mlađe generacije

„Međutim, i kod mladih je podeljeno mišljenje po tom pitanju – 45 odsto njih se protivi uvođenju vojnog roka, a 44 odsto ga podržava. Oni mladi koji žive u urbanim sredinama, poput Beograda i Vojvodine, mladi koji dolaze iz redova nacionalnih manjina i oni koji imaju visokoškolsko obrazovanje se protive uvođenju vojnog roka“, rekao je tada Čolović.

Sa druge strane, kako je pojasnio, oni sa srednjom školom, koji su trenutno još uvek u procesu školovanja, koji dolaze iz južne i istočne Srbije, se uglavnom zalažu za uvođenje vojnog roka.

Ukupno 16 zemalja u Evropi ima obavezu služenja vojnog roka, ali samo manji broj ima pravu obavezu sa potencijalnim krivičnim sankcijama za one koji se ne odazovu na poziv. Vojske uglavnom imaju dovoljan broj dobrovoljaca. Najstroži sistem ima Grčka, a najliberalniji Švedska i Danska.

Izvor: Tanjug/Vreme

„Mladi će pre ići na Kipar i konobarisati 75 dana, nego služiti vojni rok”