Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formalno odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji, a pokrenuta je bez utvrđene osnovne zarade, sa preuskim rasponom koeficijenata i bez čvrstog analitičkog okvira.
„Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, što je dovelo do dalje fragmentacije, umnožavanja izuzetaka i potpunog gubitka sistemskog karaktera reformskog procesa“, saopštio je Fiskalni savet.
Ukazano je da je kontrola mase zarada postignuta bez jedinstvenih platnih razreda, ali je bila praćena snažnom kompresijom (ujednačavanjem) zarada, kao i da je stabilizacija fonda plata u javnom sektoru proistekla iz fiskalnih pravila i političke volje, a ne normativne unifikacije.
„S druge strane, odsustvo sistemskih korekcija na vrhu platne lestvice i snažan rast minimalne zarade doveli su sužavanja efektivnog raspona plata. Kompresija plata prerasla je u jedan od ključnih strukturnih rizika po funkcionalnost javnog sektora, jer direktno podriva sposobnost države da privuče i zadrži ključne stručne i upravljačke kadrove“, ocenio je Savet.
Preporučeno je da budući reformski pristup mora da bude sektorski, transparentan i institucionalno realističan.
„Povratak na jedinstven i centralizovan model platnih razreda nosi visok rizik ponavljanja istih grešaka. Generički reformski pristupi, poput jednoobraznih platnih razreda koje Svetska banka promoviše u regionu, često nedovoljno uvažavaju lokalno institucionalno nasleđe što može dovesti do suboptimalnih ishoda, ili čak potpunih promašaja u slučaju Srbije“, naveo je Savet u analizi.
Potrebne dubinske reforme
Održivo rešenje, smatraju u tom nezavisnom telu, podrazumeva sektorski diferencirane intervencije i potencijalno dubinske reforme pojednih delova javnih službi, zasnovane na pouzdanim podacima, jasnim kriterijumima i visokoj transparentnosti – pre svega kroz javni registar zarada („Iskra“).
Takav pristup, kako je ukazano, omogućava ciljano ublažavanje kompresije zarada tamo gde ona ima najveće sistemske posledice, uz očuvanje fiskalne održivosti i društveno-političke izvodljivosti.
Skupština Srbije je u martu 2025. usvojila zakon kojim prestaju da važe Zakon o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016. godine i prateći propisi koji su uređivali zarade u lokalnim samoupravama, AP Vojvodini, javnim službama (prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti) i javnim agencijama.
Tom odlukom zvanično je napušten koncept jedinstvenih platnih razreda kao sistemskog okvira za uređenje zarada u čitavom javnom sektoru, koji je bio jedan od ključnih elemenata reformske agende u ranoj fazi fiskalne konsolidacije.
