Podrška strankama ekstremne desnice u Evropi porasla je na više od 23 odsto, a Srbija je krajem maja bila domaćin okupljanja evropskih ultradesničara
Skoro svaki četvrti birač u Evropi sada glasa za krajnje desničarske stranke, pokazuje istraživanje sajta PopuList, koje je sprovelo više od 150 naučnika u 31 zemlji.
Analiza je pokazala da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima u svojim zemljama glasali za krajnje desničarske stranke porastao sa oko 10 na više od 23 odsto u periodu od deset godina.
Istraživanje pokazuje i da je rast podrške krajnjoj desnici bio posebno izražen između 2023. i 2025. godine, kada su krajnje desničarske stranke često ostvarivale istorijske uspehe na nacionalnim izborima u velikim zemljama poput Francuske i Velike Britanije 2024, a zatim i u Nemačkoj naredne godine.
Matejs Rodajn, politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu koji je vodio istraživanje, rekao je za „Gardijan“ da krajnje desničarske stranke, što su veće i uspešnije, postaju „normalnije“. U tome im, kako navodi, pomažu mediji i mejnstrim stranke koje prihvataju njihove ideje.
Rodajn dodaje da su krajnje desničarske stranke dobri pripovedači i da znaju kako da formulišu svoje poruke. One se, u osnovi, oslanjaju na narativ „heroji protiv zlikovaca“ i idealizovanu prošlost u kojoj je sve bilo bolje.
„Postali su mnogo bolji u artikulisanju toga, u izazivanju emocija – besa, prezira, ali i ponosa i nade“, zaključuje Rodajn.
Ekstremna desnica u Srbiji
Prema pisanju Anite Jovičić iz Evropskog pokreta u Srbiji, u Srbiji su 2025. godine zvanično postojale 23 ekstremno desničarske organizacije, od kojih je većina registrovana u Agenciji za privredne registre. Većina njih predstavlja se kao humanitarna organizacija koja neguje srpsku istoriju, kulturu i tradiciju.
Foto: Aleksandar Barda/FoNetPavle Bihali na konferenciji ultradesničarskih partija u UNS-u
Jovičić smatra da je normalizaciji ekstremne desnice u Srbiji doprinelo više faktora: približavanje desno orijentisanih stranaka vladajućem SNS-u, snažna aktivnost ekstremne desnice na društvenim mrežama, stvaranje mreže međusobno povezanih parapolicijskih organizacija, kao i koordinisani verbalni i učestali fizički napadi na organizacije civilnog društva, njihove aktiviste, umetnike i intelektualce.
Skup ultradesničara u Beogradu
Konferencija predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja pod nazivom „Budućnost za evropske nacije“ održana je 31. maja u Press centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu.
Na ovom skupu predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje, a poslate su i poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a.
Foto: Nova.rsPredsednik pokreta „Levijatan“ Pavle Bihali
Gosti na konferenciji bili su Roberto Fiore, prvi čovek italijanske neofašističke stranke „Nova snaga“, Gonzalo Martin, potpredsednik španske ultradesničarske partije „Democracia Nacional“, kao i Janis Zografos iz „Grčkog patriotskog pokreta-K21“.
Jedan od domaćina skupa bio je Miša Vacić, koji je na konferenciji izneo stav da je „srpskim nacionalistima“ trenutno najveća pretnja studentski pokret. Među domaćinima je bio i Goran Davidović, poznat pod nadimkom Firer, nekadašnji vođa neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, koju je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Među govornicima je bio i Pavle Bihali, vođa pokreta „Levijatan“, koji je učestvovao na izborima 2020. i 2022. godine, osvojivši 0,7, odnosno 0,25 odsto glasova.
Ultradesničarske ideje na društvenim mrežama
Ultradesničarske ideje šire se i preko društvenih mreža. Prema istraživanju BIRN-a, jedan od primera je Fejsbuk grupa „Stop cenzuri“, koja ima oko 320.000 članova, a koja je 2020. nastala pod nazivom „Pokret STOP naseljavanju migranata“.
Foto: Aleksandar Barda/FoNetKonferencija ultradesničarskih evropskih partija u Beogradu
Grupa je prvobitno širila antimigrantske poruke, da bi se tokom pandemije okrenula antivakserskim i antiinstitucionalnim narativima. BIRN navodi da se takvi sadržaji predstavljaju kao ono što vlasti i mediji navodno kriju, iako je često reč o dezinformacijama koje služe širenju nepoverenja u institucije, medije i demokratski sistem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Budući akvarijum na Ušću bi trebalo da bude delimično ukopan u teren da se ne bi narušio prirodni izgled parka. Na vrhu akvarijuma nalaziće se krovna bašta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se moraju ravnopravno tretirati privatna i državna svojina, ali da kao „državni čovek“ ima razumevanje za radnike GSP
Ubistvo u kafiću u Kumodražu nadovezalo se na seriju obračuna, napada i likvidacija koje se dovode u vezu sa delovanjem kriminalnih grupa u Beogradu. Da li svedočimo novom ratu za prevlast nad srpskim podzemljem
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
