Podrška strankama ekstremne desnice u Evropi porasla je na više od 23 odsto, a Srbija je krajem maja bila domaćin okupljanja evropskih ultradesničara
Skoro svaki četvrti birač u Evropi sada glasa za krajnje desničarske stranke, pokazuje istraživanje sajta PopuList, koje je sprovelo više od 150 naučnika u 31 zemlji.
Analiza je pokazala da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima u svojim zemljama glasali za krajnje desničarske stranke porastao sa oko 10 na više od 23 odsto u periodu od deset godina.
Istraživanje pokazuje i da je rast podrške krajnjoj desnici bio posebno izražen između 2023. i 2025. godine, kada su krajnje desničarske stranke često ostvarivale istorijske uspehe na nacionalnim izborima u velikim zemljama poput Francuske i Velike Britanije 2024, a zatim i u Nemačkoj naredne godine.
Posle pisanja „Vremena“: Desničari najureni sa Vikipedije na srpskom
Matejs Rodajn, politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu koji je vodio istraživanje, rekao je za „Gardijan“ da krajnje desničarske stranke, što su veće i uspešnije, postaju „normalnije“. U tome im, kako navodi, pomažu mediji i mejnstrim stranke koje prihvataju njihove ideje.
Rodajn dodaje da su krajnje desničarske stranke dobri pripovedači i da znaju kako da formulišu svoje poruke. One se, u osnovi, oslanjaju na narativ „heroji protiv zlikovaca“ i idealizovanu prošlost u kojoj je sve bilo bolje.
„Postali su mnogo bolji u artikulisanju toga, u izazivanju emocija – besa, prezira, ali i ponosa i nade“, zaključuje Rodajn.
Prema pisanju Anite Jovičić iz Evropskog pokreta u Srbiji, u Srbiji su 2025. godine zvanično postojale 23 ekstremno desničarske organizacije, od kojih je većina registrovana u Agenciji za privredne registre. Većina njih predstavlja se kao humanitarna organizacija koja neguje srpsku istoriju, kulturu i tradiciju.
Jovičić smatra da je normalizaciji ekstremne desnice u Srbiji doprinelo više faktora: približavanje desno orijentisanih stranaka vladajućem SNS-u, snažna aktivnost ekstremne desnice na društvenim mrežama, stvaranje mreže međusobno povezanih parapolicijskih organizacija, kao i koordinisani verbalni i učestali fizički napadi na organizacije civilnog društva, njihove aktiviste, umetnike i intelektualce.
Konferencija predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja pod nazivom „Budućnost za evropske nacije“ održana je 31. maja u Press centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu.
Na ovom skupu predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje, a poslate su i poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a.
Gosti na konferenciji bili su Roberto Fiore, prvi čovek italijanske neofašističke stranke „Nova snaga“, Gonzalo Martin, potpredsednik španske ultradesničarske partije „Democracia Nacional“, kao i Janis Zografos iz „Grčkog patriotskog pokreta-K21“.
Jedan od domaćina skupa bio je Miša Vacić, koji je na konferenciji izneo stav da je „srpskim nacionalistima“ trenutno najveća pretnja studentski pokret. Među domaćinima je bio i Goran Davidović, poznat pod nadimkom Firer, nekadašnji vođa neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, koju je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Među govornicima je bio i Pavle Bihali, vođa pokreta „Levijatan“, koji je učestvovao na izborima 2020. i 2022. godine, osvojivši 0,7, odnosno 0,25 odsto glasova.
Ultradesničarske ideje šire se i preko društvenih mreža. Prema istraživanju BIRN-a, jedan od primera je Fejsbuk grupa „Stop cenzuri“, koja ima oko 320.000 članova, a koja je 2020. nastala pod nazivom „Pokret STOP naseljavanju migranata“.
Grupa je prvobitno širila antimigrantske poruke, da bi se tokom pandemije okrenula antivakserskim i antiinstitucionalnim narativima. BIRN navodi da se takvi sadržaji predstavljaju kao ono što vlasti i mediji navodno kriju, iako je često reč o dezinformacijama koje služe širenju nepoverenja u institucije, medije i demokratski sistem.
Izvori: Guardian, Radio Slobodna Evropa, BIRN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Rezultati javnog poziva autorima nacionalnih udžbenika za istoriju i geografiju pokazaće da li su prosvetari u pravu kad smatraju da je na delu politički pristup naučnoj istini
Uprkos rastu broja prijavljenih napada, u većini slučajeva nema sudskog epiloga. ANEM upozorava na gotovo potpunu nekažnjivost nasilja nad novinarima
Nemanja Vidić je prethodno protiv NN lica podneo krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti
Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je prigovor profesora Vladimira Mihića na ponovljenoj sednici za izbor u zvanje, čime je ovaj profesor Filozofskog fakulteta i zvanično ostao bez posla
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izdao je upozorenje javnosti i zatim obustavio postupak po pritužbi protiv Dragana J. Vučićevića za diskriminaciju Roma
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
