Podrška strankama ekstremne desnice u Evropi porasla je na više od 23 odsto, a Srbija je krajem maja bila domaćin okupljanja evropskih ultradesničara
Skoro svaki četvrti birač u Evropi sada glasa za krajnje desničarske stranke, pokazuje istraživanje sajta PopuList, koje je sprovelo više od 150 naučnika u 31 zemlji.
Analiza je pokazala da je udeo Evropljana koji su na poslednjim nacionalnim izborima u svojim zemljama glasali za krajnje desničarske stranke porastao sa oko 10 na više od 23 odsto u periodu od deset godina.
Istraživanje pokazuje i da je rast podrške krajnjoj desnici bio posebno izražen između 2023. i 2025. godine, kada su krajnje desničarske stranke često ostvarivale istorijske uspehe na nacionalnim izborima u velikim zemljama poput Francuske i Velike Britanije 2024, a zatim i u Nemačkoj naredne godine.
Matejs Rodajn, politikolog sa Univerziteta u Amsterdamu koji je vodio istraživanje, rekao je za „Gardijan“ da krajnje desničarske stranke, što su veće i uspešnije, postaju „normalnije“. U tome im, kako navodi, pomažu mediji i mejnstrim stranke koje prihvataju njihove ideje.
Rodajn dodaje da su krajnje desničarske stranke dobri pripovedači i da znaju kako da formulišu svoje poruke. One se, u osnovi, oslanjaju na narativ „heroji protiv zlikovaca“ i idealizovanu prošlost u kojoj je sve bilo bolje.
„Postali su mnogo bolji u artikulisanju toga, u izazivanju emocija – besa, prezira, ali i ponosa i nade“, zaključuje Rodajn.
Ekstremna desnica u Srbiji
Prema pisanju Anite Jovičić iz Evropskog pokreta u Srbiji, u Srbiji su 2025. godine zvanično postojale 23 ekstremno desničarske organizacije, od kojih je većina registrovana u Agenciji za privredne registre. Većina njih predstavlja se kao humanitarna organizacija koja neguje srpsku istoriju, kulturu i tradiciju.
Foto: Aleksandar Barda/FoNetPavle Bihali na konferenciji ultradesničarskih partija u UNS-u
Jovičić smatra da je normalizaciji ekstremne desnice u Srbiji doprinelo više faktora: približavanje desno orijentisanih stranaka vladajućem SNS-u, snažna aktivnost ekstremne desnice na društvenim mrežama, stvaranje mreže međusobno povezanih parapolicijskih organizacija, kao i koordinisani verbalni i učestali fizički napadi na organizacije civilnog društva, njihove aktiviste, umetnike i intelektualce.
Skup ultradesničara u Beogradu
Konferencija predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja pod nazivom „Budućnost za evropske nacije“ održana je 31. maja u Press centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu.
Na ovom skupu predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje, a poslate su i poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a.
Foto: Nova.rsPredsednik pokreta „Levijatan“ Pavle Bihali
Gosti na konferenciji bili su Roberto Fiore, prvi čovek italijanske neofašističke stranke „Nova snaga“, Gonzalo Martin, potpredsednik španske ultradesničarske partije „Democracia Nacional“, kao i Janis Zografos iz „Grčkog patriotskog pokreta-K21“.
Jedan od domaćina skupa bio je Miša Vacić, koji je na konferenciji izneo stav da je „srpskim nacionalistima“ trenutno najveća pretnja studentski pokret. Među domaćinima je bio i Goran Davidović, poznat pod nadimkom Firer, nekadašnji vođa neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“, koju je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Među govornicima je bio i Pavle Bihali, vođa pokreta „Levijatan“, koji je učestvovao na izborima 2020. i 2022. godine, osvojivši 0,7, odnosno 0,25 odsto glasova.
Ultradesničarske ideje na društvenim mrežama
Ultradesničarske ideje šire se i preko društvenih mreža. Prema istraživanju BIRN-a, jedan od primera je Fejsbuk grupa „Stop cenzuri“, koja ima oko 320.000 članova, a koja je 2020. nastala pod nazivom „Pokret STOP naseljavanju migranata“.
Foto: Aleksandar Barda/FoNetKonferencija ultradesničarskih evropskih partija u Beogradu
Grupa je prvobitno širila antimigrantske poruke, da bi se tokom pandemije okrenula antivakserskim i antiinstitucionalnim narativima. BIRN navodi da se takvi sadržaji predstavljaju kao ono što vlasti i mediji navodno kriju, iako je često reč o dezinformacijama koje služe širenju nepoverenja u institucije, medije i demokratski sistem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Grad Lazarevac uvodi kamere koje će nadzirati građane koji nekontrolisano bacaju veliki otpad. Grad na ovaj način pokušava da reši problem divljih deponija
Srpske reke i jezera nisu pogodni za zahvatanje vode avionima i tako ostaju helikopteri. No, vatrena stihija poput one u Deliblatskoj peščari ne može da se pobedi samo iz vazduha
Veliki požar u Deliblatskoj peščari angažovao je i snage iz Beograda. Na teren je poslato 30 pripadnika Obezbeđenja grada Beograda sa devet terenskih vozila, a najugroženije je područje Šumarka
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
