Nesreće poput ove u kruševačkom “Trajalu” učestale su u Srbiji, pogotovo u fabrikama oružja i eksploziva
Nesreća u kojoj je u utorak jedna osoba je poginula, a četiri su povređene, nije prva koja se dogodila u kruševačkoj fabrici „Trajal“.
Pre više od dve decenije – 2001. godine – pet radnika, zaposlenih na pakovanju protivgradnih raketa, povređeno je u eksploziji.
Sedam godina kasnije zabeležen je novi incident u ovoj fabrici, kada je deset radnika lakše povređeno u eksploziji mlina za homogenizaciju sirovina od kojih se pravi eksploziv.
Pogibije i povrede radnika
Ovakve nesreće nisu retke u Srbiji, pogotovo u fabrikama oružja, odnosno namenskoj industriji.
U Fabrici „Grmeč“ u Zemunu , 23. juna 1995. godine, poginulo je 11 radnika, a deset je povređeno.
U fabrici za proizvodnju municije i oružja „Milan Blagojević“ u Lučanima 1997. u požaru stradalo osmoro zaposlenih.
Dvadeset godina kasnije, 14. jula 2017, u eksploziji u istoj fabrici, poginula su dva radnika.
Televizija N1 je prenela da je od osnivanja ove fabrike 1948. godine do danas poginulo 32 radnica i radnika.
Od 2006. to je bila 15. nesreća u fabrikama namenske industrije u Srbiji.
Za smrt dvojice radnika 2017. godine, sudilo se direktoru Radošu Milovanoviću, ali je on preminuo u aprilu 2022.
Jedna od težih nesreća u novijoj istoriji bila je početkom te iste godine kada je u eksploziji tokom gašenja požara u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu poginulo četvoro ljudi, dok je 30 povređeno.
Među povređenima je bilo 12 vatrogasaca iz Kragujevca.
Nesreće i u Krušiku
Tragedija je zadesila i Užice 4. septembra 2009. godine kada je sedam ljudi izgubilo život, a 15 povređeno u seriji eksplozija u barutnom ogranku fabrike municije „Prvi partizan“.
Nesreća je bilo i u fabrici oružja Krušik u Valjevu, a najteže 2014. i 2020. godine kada je bilo smrtnih slučajeva.
U nesrećama godinu dana pre i posle te, više radnika je bilo povređeno.
I u Čačku, u centralnoj Srbiji, bilo je više nesreća u fabrici namenske industrije „Sloboda“.
Najpre je u januaru 2010. godine povređena radnica u eksploziji u toj fabrici, a krajem te godine u istoj fabrici se dogodila nova eksplozija u kojoj niko nije povređen, iako je u tom trenutku u smeni bilo 60 radnika.
Tri godine kasnije, nova eksplozija u „Slobodi“ – ishod je bio dve povređene radnice.
Početkom juna 2021. godine, Čačak se tresao od serije detonacija iz fabrike „Sloboda“.
Tada je troje radnika povređeno, a nekoliko stotina ljudi koji žive na području oko fabrike je evakuisano.
Na mnogim okolnim kućama popucali su prozori, a na pojedinima su bili oštećeni čak i krovovi.
UNS poseduje kopiju diplome Manje Grčić sa Univerziteta u Lidsu u kojoj je navedeno da ona ima 360 „credits“, što je ekvivalent 180 ESPB bodova po bolonjskom sistemu
Set nedavno usvojenih zakona sistematski stavlja pravosuđe pod političku komandu, upozorili su studenti Fakulteta političkih nauka
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je po ko zna koji put govorio o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka. Ovoga puta, povratak u kasarne najavljuje za decembar ove ili mart naredne godine
Vozači kamiona u teretnom saobraćaju četvrti dan su u blokadi granica, nezadovoljni novim EES sistemom i tretmanom profesionalnih vozača. Crnogorski vozači sklopili dogovor s Vladom. Evropska komisija nudi rešenje
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
