Razbijeni prozori, urušeni zidovi i krater od bombe – prizor zgrade nekadašnjeg Generalštaba, oštećene u NATO bombardovanju 1999, godinama je bio zaklonjen velikim transparentima Vojske Srbije. Sa fasade su poruke o snazi, tradiciji i regrutaciji odvraćale pogled na ruševina koje su ostale u centru Beograda.
Panoi su uklonjeni u četvrtak, 18. decembra, nekoliko dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u, u unajmanju ruku čudnom, gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) najavio da će javnosti biti „otkrivena potpuna slika“ razaranja.
„Ovde nemate potpunu sliku, zato što smo mi krili do sada koliko je srušena zgrada Generalštaba. Sad će biti otkriven i taj drugi deo tamo prema Ministarstvu odbrane, da ljudi vide kako to jezivo izgleda“, rekao je Vučić.
Maska koja je prikrivala mnogo toga
Predsednik je objasnio da transparenti nisu postavljeni kao simbol ponosa, već da bi se prikrilo stvarno stanje objekta.
Njegova izjava usledila je nakon što je propala izgradnja „Trampovih hotela“ na toj lokaciji. Prema ranijim najavama, na mestu Generalštaba trebalo je da bude izgrađen luksuzni objekat, ali je potencijalni investitor, zet američkog predsednika Donalda Trampa, odustao od projekta zbog očigledno nezakonskih radnji prilikom skidanja oznake kulturne zaštite sa dela Nikole Dobrovića.
Godinama su se na panou koji je prekrivao Generalštab smenjivali promotivni sadržaji Vojske Srbije i domaće namenske industrije, kao i pozivi za prijavu u vojnu službu. Centralno mesto zauzimao je svojevremeno i citat Živojina Mišića: „Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, ide napred.“
Iza tih parola, međutim, nalazila se ruševina, ne samo arhitektonska, već i simbolička. Ruševina jedne epohe, ratnog nasleđa i politike u koju je bio upregnut i Aleksandar Vučić. Teško je ne pomisliti da se vojvoda Mišić prevrće u grobu dok se njegovim imenom i autoritetom prikrivaju posledice razaranja, a istovremeno razmatra prodaja jednog od simbola Beograda zarad izgradnje luksuznog hotela.
Kao što se, metaforički, prevrtao i decenijama ranije, kada su početkom devedesetih tadašnji politički i vojni lideri u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije uspeli za nekoliko godina da uruše vekovima stvaran ugled srpske vojske i vojničkog herojstva.
Šta je sada postalo vidljivo?
Uklanjanjem transparenata, javnosti je ponovo postala vidljiva puna razemara bombardovanja ovih objekata. Istovremeno, otvoreno je pitanje odnosa države prema tom prostoru. Postavlja se pitanje da li je reč o memorijalnom mestu, vojnom kompleksu od istorijskog značaja, kulturnom dobru ili građevinskom potencijalu za komercijalne projekte.
Zgrada Generalštaba, kao jedan od prepoznatljivih simbola Beograda i institucija nekadašnje jugoslovenske vojske, tokom decenija je menjala značenje. Od simbola vojne moći, preko mete bombardovanja, do objekta čija se budućnost meri tržišnom vrednošću.
Transparenti su u tom procesu služili kao vizuelni filter, u pokušaju da se iz javnog prostora delimično uklone svedočanstva nedavne istorije.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
