Nacrt studije o rudniku litijuma pokazuje da je moguće poštovanje svih standarda, kaže Čad Blevit, direktor projekta „Jadar“ u Rio Tintu. On tvrdi da rudnik donosi geopolitičke prednosti Srbiji i da je toliko siguran u bezbednost, da najavljuje otkup svih poljoprivrednih proizvoda iz regiona za radničku kantinu
Nacrt studije o rudniku litijuma pokazuje da je moguće poštovanje svih standarda, kaže Čad Blevit, direktor projekta „Jadar“ u Rio Tintu. On za DW tvrdi da rudnik donosi geopolitičke prednosti Srbiji.
„Radikalno transparentni“ – tu sintagmu je više puta ponavljao Čad Blevit govoreći za DW o svojoj kompaniji Rio Tintu. Blevit je izvršni direktor projekta „Jadar“ kojim se već godinama planira rudnik litijuma u Gornjim Nedeljicama na zapadu Srbije.
Blevit je branio odluku kompanije da nedavno objavi nacrt svoje studije o uticaju rudnika na životnu sredinu kao način da se suprotstavi „dezinformacijama“. Glavna poruka tog nacrta studije je, kaže: „Projekat može biti bezbedan, prema srpskim i evropskim standardima.“
Direktor u ovoj velikoj rudarskoj kompaniji je pak oprezan kod konkretnih najava. Upitan za mišljenje koje je u razgovoru za Fajnenšel tajms izneo predsednik Aleksandar Vučić – da bi rudnik mogao da počne sa radom 2028. godine – Blevit je naveo da do tada ima puno koraka.
Valja prvo opet dobiti dozvole koje su povučene 2022. posle protesta, kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić rekla da je to „tačka“ na projekat litijuma.
Tek onda se, priča Blevit, ide na građevinske i rudarske dozvole, te na zvaničnu studiju o uticaju na životnu sredinu, a svaki korak prate javne rasprave.
„Prema informacijama koje smo imali pre nego što nam je povučena dozvola, potrebno je četiri godine da se napravi rudnik“, rekao je on.
„Ludosti“ o zatrovanom Dunavu
Iako je tema rudnika opet podgrejana – kao i protesti – vlasti još nisu zvanično počele da vraćaju dozvole Rio Tintu.
Za zastoj projekta, Blevit mahom krivi „dezinformacije“ koje su širili protivnici iskopavanja – od toga da će ceo Dunav biti zatrovan sumpornom kiselinom, do toga da će dvadeset hiljada ljudi biti raseljeno.
Posebno se osvrnuo na peticiju i narodnu inicijativu koju je pokrenuo pokret Kreni-promeni Save Manojlovića. „Čitava narodna inicijativa bila je zasnovana na tim dezinformacijama. Kad bih tako čuo, i ja bih potpisao peticiju (protiv iskopavanja)! I ja bih bio uplašen. Sve te informacije su logično stvorile strah“, kaže Blevit za DW.
Kako kaže, neke od „dezinformacija“ dolaze od akademika koji nisu stručni za moderno rudarstvo i u kompaniji su dugo mislili da građani neće verovati u takve „ludosti“.
Njihov nacrt studije pak, tvrdi direktor „Jadra“, demantuje apokaliptične scenarije. „Studija pokazuje da nikad nećemo prekršiti srpske i evropske granice po pitanju zagađenja vazduha, vode, zemlje, nivoa buke i prašine. To je ključno.“
Nazvao je studiju „najobuhvatnijom ikada u Srbiji“ i pozvao akademsku zajednicu da pruži svoje komentare.
Ne razume se profesor muzike u rudnik
„Nismo videli nijednog stručnjaka – koji je politički svrstan i opoziciono nastrojen – da pokušava da raspravlja o ovome. Oni samo šire dezinformacije i ultimativno ponavljaju ’nećemo rudnik, nećemo rudnik’.“
On poziva protivnike projekta da traže rupe u nacrtu studije, da daju komentare kako bi se još poboljšala.
„Radikalno smo transparentni. Očekujem istu takvu transparentnost s druge strane, ali potrebno je specifično znanje. Ne može profesor muzike da priča o upravljanju hemikalijama ili dizajnu podzemnog rudnika“, navodi Blevit.
Što se tiče navoda da će rudnik onemogućiti poljoprivredu u celoj dolini Jadra ili da tamošnji proizvođači takve proizvode nigde neće moći da prodaju, Blevit kaže:
„Kupićemo sve poljoprivredne proizvode proizvedene oko rudnika ako ne možete da ih prodate na tržištu i koristiti ih u našoj kantini, da ih jedu naši radnici. Jer, sto odsto smo uvereni u tehnologiju, studije i bezbednost podzemnog rudnika.“
Obavezni da imaju „baterijski pasoš“
Prema Blevitovim rečima, srpske vlasti i javnost danas imaju i dodatnu garanciju da će sve biti kako treba u vidu nove evropske regulative koja stupa na snagu 2027. godine.
Tada će, naime, svaka baterija morati da ima takozvani „pasoš“ koji potvrđuje da su sirovine za tu bateriju i sama baterija dobijeni uz poštovanje ekoloških standarda.
„Rio Tinto je već uložio 600 miliona dolara u projekat. Uložićemo još milijarde, ako dobijemo dozvolu. A ne bismo mogli da prodamo nimalo litijuma u Evropi, osim ako ne dobijemo baterijski pasoš, a on se dobija samo ako ispunimo standarde. To može dodatno da uveri vlasti u Srbiji da ćemo uraditi pravu stvar“, navodi sagovornik DW.
Upitan koliko je Srbija pod pritiskom EU da rudari litijum kao jednu od krucijalnih sirovina budućnosti, Blevit je rekao:
„Kritične sirovine su sjajne za stratešku autonomiju EU, ali ako projekat nije dobar za Srbiju, od njega ništa neće biti. U susretima s građanima uvek kažem da i kad se grade auto-put, stadion ili bolnica, uvek ima uticaja na životnu sredinu. Društvo vaga i odlučuje.“
Više posla, veći BDP
Prema Belvitovim rečima, ruda jadarita daje tri proizvoda „svetske klase“. Osim litijum-karbonata, tu su borna kiselina i natrijum-sulfat.
„To daje geopolitičku moć Srbiji u smislu privlačenja drugih investicija i industrija. To znači više radnih mesta, više veština, više poreskih prihoda, viši BDP“, kaže Blevit.
Dodaje da je Rio Tinto navikao na duge projekte i da nije retkost da do otvaranja jednog rudnika prođe i dvadesetak godina. U Srbiji, zaključuje, planiraju dugoročno, jer bi ruda bila eksploatisana decenijama, mnogo duže nego na drugim nalazištima u Evropi.
Predsednik Vučić je za Fajnenšel tajms potvrdio da je dobio „nove garancije“ kompanije da će projekat biti ekološki prihvatljiv.
Prema Vučićevim navodima, u Srbiji može da se dobija litijuma dovoljno za proizvodnju oko 1,1 miliona električnih automobila godišnje.
Protivnici iskopavanja pak odlučni su u tvrdnji da bi kopanje litijuma opustošilo ovaj deo zemlje te najavljuju brojne proteste i borbu.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
