Kad bi Deliblatska peščara mogla postati vetropark

Najgora stvar za požar jeste vetar, jer ga on dodatno raspiruje i širi. Ipak, zaštićenom poručju Deliblatske peščare bi mogao život da uništi jedan drugačiji vetar – onaj iz turbina.

„Da budem jasna – u Deliblatskoj peščari se ne gradi, niti je planirana izgradnja vetroparkova. Za svaki energetski projekat postoje jasne procedure, planska dokumentacija, dozvole i uslovi zaštite prirode“, navela je ministarska energetike Dubravka Đedović na Instagramu u avgustu 2026 i demantovala navode da je požar podmetnut da bi se na mestu peščare gradili vetroparkovi.

Sedam dana kasnije, baš kada je požar stabilizovan, u Skupštini Srbije usvajaju se izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim se propisuje da je prenamena šumskog zemljišta, na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom, moguća u slučaju izgradnje objekata javne infrastrukture. Ova izmena je urađena u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave.

Transparentnost Srbija i RERI objašnjavaju da je usvojenim izmenama zakona usvojeno da zemljište uništeno požarom zadržava postojeću namenu, ali je već u sledećem stavu istog člana propisan – izuzetak od ovog pravila.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Uslovi i rokovi: Šta im treba za vetropark

Najviše vetroparkova je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija. U Banatu je smeštena i Deliblatska peščara.

Za njihovu vetroparka u Srbiji potrebni su odgovarajući prirodni uslovi, tehnička oprema i usaglašena zakonska regulativa, a prethodne izgradnje su pokazale da je obično treba najmanje tri do pet godina od trenutka donošenja odluke do puštanja u rad. Najveći deo tog vremena odlazi na administraciju, dok sama fizička izgradnja na terenu traje znatno kraće. Tako je vetropark Kula izgrađen za manje od godinu dana.

Zakonski je neophodno vršiti kontinuirano merenje brzine vetra na lokaciji najmanje godinu dana kako bi se dokazala isplativost projekta. Dobijanje dozvola i planiranje je najkompleksnija faza u Srbiji i može da traje nekoliko godina, dok fizička izgradnja na terenu traje 18 do 24 meseca.

Kada se obezbede sve dozvole i finansiranje, sami građevinski i elektrotehnički radovi (izrada puteva, temelja, montaža stubova i turbina) traju oko godinu i po do dve godine. Nakon montaže, vrše se tehnička testiranja i postepeno puštanje turbina u sistem pre zvaničnog komercijalnog rada.

Naknadno dodata odredba?

Transparentnost Srbija i RERI objašnjavaju brojne nelogičnosti koje je država preduzela tokom avgusta u kojem su požari besneli u Banatu.

Naglašavaju da ne samo da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o ovim izmenama Zakona nije organizovalo javnu raspravu, već odredbe o korišćenju šumskog zemljišta nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen Skupštini 7. avgusta 2026.

Tek posredno se, dodaju, može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka Aleksandra Sofronijević.

Posebno ističu da na sajtu Narodne skupštine nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čega se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona.

„Sve ovo se odvijalo tokom nezabeleženih požara koji su zahvatili najveću peščaru u Evropi – Deliblatsku peščaru, koja je neprocenjivi rezervoar biološke raznovrsnosti i koja predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog (I kategorija) i nacionalnog značaja i specijalni rezervat prirode“, smatraju dve organizacije. „Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom.“

Režim tvrdi da požar ne može da bude prečica do građevinskog zemljišta

Primer Albanije

Još dok je požar gutao šumu kod Puke u severnoj Albaniji, ta opština je zakazala javne rasprave za projekat vetroelektrane koja bi bila izgrađena upravo u pogođenom području. Ranije je ispostava kompanije Supernova Green Energy nameravala da izgradi takvo postrojenje.

Poziv je objavljen 20. avgusta, za seriju sastanaka sa stanovnicima zakazanih za 9. i 10. septembar. Pre ove najave, pojedini građani su se žalili da su institucije prekasno reagovale na šumski požar. Sada su ogorčeni odabirom trenutka, a i pojavile su se spekulacije da bi požar mogao biti povezan sa projektom, piše „Balkan green energy“.

Zašto bi tajno gradili

Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije, za Forbs piše da je površina Deliblatske peščare „gotovo savršena za elektranu snage 2-4.000 MW“.

„Poređenja radi, naš najveći vetro park proizvodi tek oko 160 MW. Prava poslastica za investitore, koji bez rizika ulaze u posao u kome investiciju, tj. kredit, otplaćuju za 7-10 godina. Isplatu povlašćene cene za energiju im garantuje država, a plaćaju je građani Srbije, kroz uvećane račune za električnu energiju“, tvrdi on.

Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš izjavio je da je požar efikasno sredstvo kojim može početi „podla prenamena šumskog u građevinsko zemljište“.

Ponoš je dodao i da su neke zemlje zakonski obeshrabrile takve građevinske poduhvate, koji ne mogu da se sprovedu bez „zagrljaja mračnih investitora sa izvršnom vlašću“, preneo je sajt Nova.

Naime, kako je dodao, to su uradile, Španija, Italija i Grčka.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!