Vlast tvrdi jedno, a možda usvaja drugo. Dok Deliblatska peščara gori, usvojene su izmene zakona koje potencijalno omogućavaju da ona postane veliki vetropark. Slično se dogodilo i u Albaniji. Kada bi vetropark mogao da se izgradi?
Najgora stvar za požar jeste vetar, jer ga on dodatno raspiruje i širi. Ipak, zaštićenom poručju Deliblatske peščare bi mogao život da uništi jedan drugačiji vetar – onaj iz turbina.
„Da budem jasna – u Deliblatskoj peščari se ne gradi, niti je planirana izgradnja vetroparkova. Za svaki energetski projekat postoje jasne procedure, planska dokumentacija, dozvole i uslovi zaštite prirode“, navela je ministarska energetike Dubravka Đedović na Instagramu u avgustu 2026 i demantovala navode da je požar podmetnut da bi se na mestu peščare gradili vetroparkovi.
Sedam dana kasnije, baš kada je požar stabilizovan, u Skupštini Srbije usvajaju se izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim se propisuje da je prenamena šumskog zemljišta, na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom, moguća u slučaju izgradnje objekata javne infrastrukture. Ova izmena je urađena u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave.
Transparentnost Srbija i RERI objašnjavaju da je usvojenim izmenama zakona usvojeno da zemljište uništeno požarom zadržava postojeću namenu, ali je već u sledećem stavu istog člana propisan – izuzetak od ovog pravila.
Najviše vetroparkova je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija. U Banatu je smeštena i Deliblatska peščara.
Za njihovu vetroparka u Srbiji potrebni su odgovarajući prirodni uslovi, tehnička oprema i usaglašena zakonska regulativa, a prethodne izgradnje su pokazale da je obično treba najmanje tri do pet godina od trenutka donošenja odluke do puštanja u rad. Najveći deo tog vremena odlazi na administraciju, dok sama fizička izgradnja na terenu traje znatno kraće. Tako je vetropark Kula izgrađen za manje od godinu dana.
Zakonski je neophodno vršiti kontinuirano merenje brzine vetra na lokaciji najmanje godinu dana kako bi se dokazala isplativost projekta. Dobijanje dozvola i planiranje je najkompleksnija faza u Srbiji i može da traje nekoliko godina, dok fizička izgradnja na terenu traje 18 do 24 meseca.
Kada se obezbede sve dozvole i finansiranje, sami građevinski i elektrotehnički radovi (izrada puteva, temelja, montaža stubova i turbina) traju oko godinu i po do dve godine. Nakon montaže, vrše se tehnička testiranja i postepeno puštanje turbina u sistem pre zvaničnog komercijalnog rada.
Transparentnost Srbija i RERI objašnjavaju brojne nelogičnosti koje je država preduzela tokom avgusta u kojem su požari besneli u Banatu.
Naglašavaju da ne samo da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o ovim izmenama Zakona nije organizovalo javnu raspravu, već odredbe o korišćenju šumskog zemljišta nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen Skupštini 7. avgusta 2026.
Tek posredno se, dodaju, može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka Aleksandra Sofronijević.
Posebno ističu da na sajtu Narodne skupštine nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čega se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona.
„Sve ovo se odvijalo tokom nezabeleženih požara koji su zahvatili najveću peščaru u Evropi – Deliblatsku peščaru, koja je neprocenjivi rezervoar biološke raznovrsnosti i koja predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog (I kategorija) i nacionalnog značaja i specijalni rezervat prirode“, smatraju dve organizacije. „Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom.“
Režim tvrdi da požar ne može da bude prečica do građevinskog zemljišta
Još dok je požar gutao šumu kod Puke u severnoj Albaniji, ta opština je zakazala javne rasprave za projekat vetroelektrane koja bi bila izgrađena upravo u pogođenom području. Ranije je ispostava kompanije Supernova Green Energy nameravala da izgradi takvo postrojenje.
Poziv je objavljen 20. avgusta, za seriju sastanaka sa stanovnicima zakazanih za 9. i 10. septembar. Pre ove najave, pojedini građani su se žalili da su institucije prekasno reagovale na šumski požar. Sada su ogorčeni odabirom trenutka, a i pojavile su se spekulacije da bi požar mogao biti povezan sa projektom, piše „Balkan green energy“.
Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije, za Forbs piše da je površina Deliblatske peščare „gotovo savršena za elektranu snage 2-4.000 MW“.
„Poređenja radi, naš najveći vetro park proizvodi tek oko 160 MW. Prava poslastica za investitore, koji bez rizika ulaze u posao u kome investiciju, tj. kredit, otplaćuju za 7-10 godina. Isplatu povlašćene cene za energiju im garantuje država, a plaćaju je građani Srbije, kroz uvećane račune za električnu energiju“, tvrdi on.
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš izjavio je da je požar efikasno sredstvo kojim može početi „podla prenamena šumskog u građevinsko zemljište“.
Ponoš je dodao i da su neke zemlje zakonski obeshrabrile takve građevinske poduhvate, koji ne mogu da se sprovedu bez „zagrljaja mračnih investitora sa izvršnom vlašću“, preneo je sajt Nova.
Naime, kako je dodao, to su uradile, Španija, Italija i Grčka.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Suđenje za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu još neće početi. Advokati Gorana Vesića, Anite Dimoski i Jelene Tanasković podneli su Vrhovnom sudu zahteve za zaštitu zakonitosti
Srbija se na ulicama od osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i dalje oprašta uz puno „ljubavi“. Po celoj zemlji ponovo niču murali. Iz Inicijative mladih za ljudska prava za „Vreme“ kažu da to nisu sporadični slučajevi - reč je o koordinisanoj akciji, pred kojom država zatvara oči
Ovo bi bila najdrastičnija kazna za novinarke i novinare još od takozvanog Šešeljevog zakona iz 1998. godine kada je uništeno nekoliko redakcija
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
