Danska spremna za suše i poplave, Srbija najranjivija država Evrope

Ogromna infrastruktura u Kopenhagenu gradi se iznad i ispod zemlje kako bi grad bio otporniji na jake pljuskove. Grad Kopenhagen je 2. jula 2011. doživeo ono što je sada poznato kao „hiljadugodišnja oluja“.

U roku od nekoliko minuta, gomila vode ulila se u ulice i zgrade, nanevši štetu od skoro milijardu evra.

Grad je stoga pokrenuo veliki plan za bolje upravljanje razornim pljuskovima, poznatim kao provale oblaka, koji se definišu kao padavine od preko 15 milimetara za 30 minuta.

Plan upravljanja olujama

„Plan upravljanja olujama“ glavnog grada sastoji se od niza malih i velikih rešenja, tehničkih i prirodnih, iznad i ispod zemlje.

Da bi povećao vodni kapacitet svog sistema, grad je pokrenuo izgradnju nekoliko tunela ispod grada. Tunel dug 1,3 kilometra koji će povezati jezera u unutrašnjosti Kopenhagena sa udaljenim krajem luke trebalo bi da bude otvoren 2026. godine.

Tunel je procenjen na 43 miliona evra.

Još jedan tunel, izgrađen u okrugu Valbi, već je dokazao svoju vrednost tokom manjeg događaja kišne oluje 4. avgusta 2024, prema HOFOR-u.

Kad park postane bazen

Na površini se testiraju i druga rešenja, kao što je izgradnja kišnica u stambenim naseljima. Propusniji asfalt je takođe testiran da spreči zadržavanje vode na površini.

Neki parkovi su potpuno preuređeni kako bi se nosili sa olujnim vremenom. Istorijski Enghavepark, izgrađen pre skoro jednog veka, potpuno je redizajniran kako bi postao rezervoar za vodu od 22.600 m3, što je ekvivalent osam olimpijskih bazena.

Projekat je rezultat opsežnih studija o protoku vode kroz različite gradske četvrti. Park se nalazi nizvodno od okruga Karlsberg, na brdu koje može da uskladišti 3.000 kubnih metara. U slučaju izlivanja, voda će se ispuštati nizvodno u ovaj park.

Sa svojim istorijskim jezerom, fudbalskim terenom i baštama, ovo mesto ne liči na infrastrukturu za poplave, kažu promoteri projekta.

Voda koja se nalazi ispod Enghaveparka može se koristiti za napajanje pumpe koju koriste gradski radnici za čišćenje ulica.

Danska prestonica sarađuje sa drugim gradovima kako bi podelila svoja iskustva u prilagođavanju klimi, preko C40 i drugih organizacija.

Foto: Tanjug / Vladimir Šporčić

Sistemski pristup

Gradovi moraju da učine više da se zaštite od klimatskih rizika i ulažu u urbanu društvenu otpornost, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), koja je u aprilu objavila svoj izvještaj o urbanoj adaptaciji za klimatsku otpornost za 2024.

U poslednjoj deceniji, 2021., 2022. i 2023. bile su među prvih pet godina sa najvećim ekonomskim gubicima kao posledicom ekstremnih vremenskih prilika, uglavnom poplava, prema EEA.

„Na terenu se dešava mnogo akcija. Veći gradovi već nekoliko godina prave i sprovode planove, ali sada je došlo vreme da i manji gradovi, koji nemaju resurse da imaju namenski tim, počnu da ih sprovode. Mnogo toga se dešava, ali još mnogo toga treba da se uradi“, zaključuje ekspert EEA za Euronews.

Kako se priprema Srbija?

Srbija uveliko kasni sa usvajanjem ključnih propisa koji treba da pomognu u borbi protiv klimatskih promena, a Evropska unija ocenjuje da nema političke volje da se hitno reaguje.

Polovina građana Srbije spada u ranjive grupe koje su u visokom riziku od klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora.

Udeo stanovništva Srbije koji spada u bar jednu od grupa ranjivih na klimatske promene kreće se između između 45 i 55 odsto – toliko njih je u visokom riziku od klimatskih promena.

Od 20 do 30 odsto građana je u veoma visokom riziku od klimatskih promena, što znači da već trpe njihove posledice. Uzimajući u obzir projektovane promene klime, migracije u gradove i starenje stanovništva – ovaj udeo će se u budućnosti samo povećavati, navode stručnjaci, piše Nova ekonomija.

Visoke temperature postaju veliki problem naročito za ljude koji žive u urbanim sredinama, zbog efekta „toplotnog ostrva“ koje nastaje većim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina u odnosu na zemljište i travnate površine.

Foto: Marko Đoković/ Tanjug

Srbija se zagreva brže od ostatka sveta

Nekoliko decenija unazad imamo trend porasta temperature u celom svetu. Ali Srbija se nalazi u takozvanoj tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

„Srbija, konkretno, je u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, pa se ona leti već zagrejala za 2.6 stepeni celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu“, rekla je ranije za „Vreme“ Irida Lazić, istraživačica i saradnica u nastavi na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Objasnila je da je šira oblast mediterana „vruća tačka“ na planeti zemlji, da se tu dešavaju klimatske promene brže nego u ostatku sveta. Klimatske promene se ne događaju na isti način u svakom delu sveta istim intezitetom.

Postoje klimatske projekcije do 2100. godine. One zavise od klimatskog scenarija. Odnosno, odluka koje se donesu na državnim i institucionalnim nivoima, da li ćemo emitovati manje ugljen dioksida, da li ćemo uvesti potrebne ekonomske mere i preduzeti ostale potrebne korake.

„Sada možemo da predvidimo klimu u narednih 30 do 50 godina. U periodu od 1960-ih do 1990-tih imali smo ‘staru klimu’. I tada su toplotni talasi bili ređi i nisu bili ovakvog inteziteta. Sada imamo ‘novu klimu’. Recimo za 50 godina, period trajanja toplotnog talasa može da se poveća na mesec dana pa sve do 130 dana, ukoliko se na planeti ne smanji proizvodnja ugljen dioksida”, objasnila je Lazić.

Zemlja je u nekim delovima zagrejana već za 1.5 stepen. To prevazilazi granicu zagrevanja koju predviđa Pariski sporazum o klimatskim promenama. Srbija je takođe već zagrejana više od predviđene granice.

Foto: Tanjug/ Vladimir Šporčić

Dostigli smo tačku bez povratka

„Opis klimatskih promena su ekstremni događaji poput jakih padavina, ili jakih udara vetra. Možemo imati velike količine kiše. Pa se samim tim i češće javljaju poplave. Tokom ‘stare klime’ smo u periodu od 30 godina imali tri sušne godine. Sada, od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. To je zaista alarmantan podatak”, kaže Lazić.

Ona podseća da smo sada u situaciji da moramo da mislimo o ublažavanju klimatskih promena.

„Nema više povratka na staro, ta tačka je pređena. Posledice emitovanja ugljen dioksida se osete nakon 10, 20 godina. Klimu više ne možemo da menjamo. Sada je bitno da se gradovi i države prilagode klimatskim promenama. Da obezbede infrastrukturu i budu spremni za velike količine padavina i suša”, kaže Lazić.

Kaže da ima slučajeva da se neki gradovi zagrevaju brže od okoline.

„Mnogi gradovi u svetu, godinama unazad, ublažavaju efekte zagrevanja. Fabranjem krovova u belo, rashlađivanjem ulica, investiranjem u posebne vrste asfalta, ispod koga se nalaze šljunak i zemlja, pa mogu da apsorbuju i velike količine padavina, čime se sprečavaju poplave. Ali to su skupe investicije. Zbog klimatskih promena mogu biti ugrožene zemlje trećeg sveta. Svi koji imaju novca da prilagode infrastruktutu gradova novoj klimi, to su već uradili”, kaže Lazić.

Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope.