Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da cene hrane i bezalkoholnih pića beleže „snažan“ mesečni pad. Da li to tako vide i potrošači
Predstavnici vlasti tvrde da je cena prehrambenih artikala „snažno“ pala.
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je tako da cene hrane i bezalkoholnih pića beleže „snažan mesečni pad od 4,5 odsto“, a sve zbog Uredbe kojom je ograničena marža u trgovini na 20 odsto.
Navedeno je da su cene povrća snižene za 14,9 odsto, a voća za 8,2 odsto, dok su cene prerađene hrane u proseku smanjene za tri odsto.
„Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru znatno je usporio, na 1,7 odsto“, saopštio je NBS.
Ekonomista Goran Radosavljević kaže za „Vreme“ da podaci koje je NBS objavio govore da je inflacija bila značajno negativna, -1,6 odsto, što je dovelo i do smanjenja cena hrane i ocenjuje da sve to verovatno rezultat Uredbe.
„Ekonomski posmatrano statistika kaže da se to desilo i da inflacija u odnosu na prethodni mesec jeste značajno smanjena“, kaže Radosavljević.
Uz ogradu da ne ide često u velike kupovine, kaže da je primetio da su u pojedinim trgovinskim lancima cene smanjene, ali da je ključno pitanje u odnosu na koji period su smanjene.
„Cene u odnosu na jun ili jul verovatno jesu smanjene, ali ako se vratimo šest meseci ranije, setićemo se da su cene od početka godine rasle nekoliko puta. Koliko su često rasle u prethodne dve ili tri godine ne treba ni napominjati“, kaže Radosavljević.
Dodaje da je na delu trenutno administrativno smanjenje cena i da će se tek videti koliki će biti dugotrajni efekat, ukoliko ga uopšte bude, uz napomenu da neke cene i nisu smanjene.
„Nisam siguran da je usledilo smanjnje cena za sve građane i sve proizvode, ali ta mera i jeste bila usmerena isključivo na cene prehrambenih proizvoda. Ipak, meni je, na primer, neverovatno visoka cena mleka. U odnosu na Bosnu i Hercegovinu mleko je u Srbiji gotovo duplo skuplje“, navodi Radosavljević.
Komentarišući izjavu ministarke unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević da je inflacija na najnižem nivou od aprila 2021. godine, Radosavljević podseća da to ne znači da se u Srbiji živi bolje nego u aprilu 2021.
„Svake godine cene restu za tri ili četiri odsto i tako godinama, da bi onda jedne godine porasle ‘samo’ 2,5 odsto. To dakle ne znači da su cene niže, već da su samo manje povećane u odnosu na prethodne godine. U odnosu na 2021. godinu cena hrane ukupno je povećana između 45 i 50 odsto, a u pojedinim grupama proizvoda i više od 100 odsto“, kaže Radosavljević.
Naglašava da se cene nikada neće vratiti na nivo iz 2021. godine i kao primer navodi cenu dizela koji je nakon pandemije kovida koštao oko 150 dinara po litru dok je sada oko 190 dinara po litru, iako je cena nafte niža.
„Kada jednom porastu cene se teško značajno snižavaju, jer tržište jednostavno tako funkcioniše – dok postoji potražnja niko ne želi da spušta cene, osim ako neko trgovce administrativno ne natera na to, kao što je to u ovom slučaju učinila država“, zaključuje Radosavljević.
Na navode NBS reagovalo je i Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“, pa je tako predstavnik tog udruženja za Insajder istakao da je efekat ograničenih marži bio kratak.
„Cene hrane u Srbiji su i dalje među višima, možda i najviše u Evropi, kada uzmemo u obzir standard građana Srbije. Ja sam pre mesec dana, recimo, bio u prilici da kupujem u Severnoj Makedoniji. Supa koja se prodaje kod nas za 130 dinara, tamo je 80, sirevi kao što su gauda i edamer koje ovde ne možete kupiti ispod 1.300, 1.400 – 1.500 dinara, tamo regularno koštaju 650 do 700 dinara, pasta za zube je jedan evro i to ona od 125 mililitara, ovde kod nas za jedan evro ne može se kupiti ni pasta od 75 mililitara“, naveo je Gavrilović.
Kao posebnu zanimljivost Gavrilović je naveo cenu štrudle koja se pravi u Srbiji.
„Njena redovna cena u Severnoj Makedoniji je 100 dinara, kod nas je 135. To su neke realne cene i to su neka očekivanja koja potrošači u Srbiji imaju. I onda bismo mogli da pričamo o nekom statističkom uspehu, da to građani Srbije i realno osete“, rekao je Gavrilović.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
