Žene su osnažene da ne trpe nasilje, da se polako oslobađaju straha i počinju o tome da govore, kaže za „Vreme“ pravnica Jelena Stanković, jedna od autorki izveštaja o akušerskom nasilju iz 2022. godine.
Zaključak izveštaja „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama” je, između ostalog, da je akušersko nasilje postalo ozbiljan sistemski i gorući problem države Srbije.
U Srbiji se poslednjih dana sve češće čuju svedočenja žena koje su bile žrtve nasilja tokom porođaja, nakon što je jedna porodilja na društvenoj mreži Fejsbuk objavila da je ginekolog akušer u bolnici u Sremskoj Mitrovici odgovoran za smrt njene bebe.
Ona je u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk navela, između ostalog, i da joj je lekar tokom porođaja naneo fizičke povrede, da joj je pretio i vređao je „na nacionalnoj osnovi“.
Ginekolog je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo „teško dela protiv zdravlja ljudi“ i određen mu je pritvor.
Nakon istupa te pacijentkinje, i druge žene su izašle sa svojim svedočanstvima o nasilju tokom porođaja i nakon njega.
„Žene su postale svesne koja prava imaju i kako bi trebalo da izgleda odnos pacijentkinja-lekar“, pojašnjava Stanković.
Šesnaest načina povređivanja
Prema podacima iz izveštaja, pacijentkinje su doživele 16 različitih oblika akušerskog nasilja u ginekološko-akušerskim klinikama prilikom različitih medicinskih tretmana, od čega je verbalno nasilje bilo najzastupljeniji vid nasilja.
„Pored toga, veliki procenat žena je imao indukovani porođaj bez svoje volje, primenjivan je Kristelerov zahvat nad njima prilikom porođaja takođe bez njihove saglasnosti, što je za posledicu imalo veliki broj fizičkih povreda porodilja (Kristelerov zahvat – pritisak na stomak žene koja je u naponu kako bi se beba pogurala da se spusti u porođajni kanal), nije im bilo dozvoljeno da konzumiraju vodu, a neretko je prerastalo i u fizičko nasilje“, kaže sagovornica „Vremena“.
Odgovorni za nasilje, prema njenim rečima, najčešće su bili lekari, iako kaže da je akušersko nasilje do te mere normalizovano, da je prisutno i u komunikaciji sa drugim medicinskim osobljem.
„Verbalno nasilje je postalo svakodnevna pojava sa kojom se pacijentkinje suočavaju već pri ulasku u ginekološko-akušerske klinike. Pod verbalnim i psihičkim nasiljem ne mislim samo na komunikaciju povišenim tonom, već i učestalo vređanje pacijentkinja na osnovu njihovog fizičkog izgleda, zatim osuđivanje da neće biti dobre mame jer ’ne sarađuju’ tokom porođaja i drugi načini svaljivanja krivice na žene ukoliko se nešto loše dogodi“, kaže Stanković.
Nakon što je priča porodilje iz Sremske Mitrovice dospela u javnost i nakon što su i druge žene počele javno da govore o svemu što su preživele u ginekološko-akušerskim odelenjima širom Srbije, u nekoliko gradova su održani protesti, na kojima se tražila odgovornost nadležnih.
Od Ministarstva zdravlja je zatraženo da definiše protokol za porođaj koji će informisati žene o mogućim intervencijama i njihovim pravima, kao i kome da se obrate u slučaju kršenja.
Problemi u postupcima
Akušersko nasilje ne postoji kao termin u zakonima Srbije, pojašnjava Stanković i dodaje da iz prakse zna da postoje presude, uglavnom na uslovne kazne zatvora od nekoliko meseci do godinu dana.
„Problem u vezi sa tim postupcima je što pacijentkinje-svedoci često odustaju od svedočenja jer se plaše za posledicu, a teško je i pronaći lekara sudskog veštaka sa spiska stalnih sudskih veštaka koji bi hteo objektivno da izradi nalaz i mišljenje koji bi se koristio u sudskom postupku, jer se radi o kolegama i jedni drugima čuvaju leđa“, rekla je Stanković.
Među nekoliko predloga kako umanjiti mogunost bilo kog vida nasilja tokom porođaja, bila je i inicijativa pokreta Kreni-promeni, da se očevima dozvoli prisustvo na porođaju u Sremskoj Mitrovici. Njihov predlog je usvojen i u opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici će biti dozvoljena besplatna pratnja porodiljama na porođaju.
Međutim, kako kaže naša sagovornica, iako to jeste dobra vest, ona ne bi trebalo da bude povezana sa poslednjim događajima, jer se nasilje ne dešava samo u porođajnim salama.
„Smatram da bi prisustvo pratnje na porođaju trebalo da bude pravo i mogućnost pacijentkinje, a ne obaveza kako nasilja ne bi bilo više. Rešenje za nasilje ne treba da se prebacuje na porodilje i njihovu porodicu, već sistem treba da obezbedi rešenje“, zaključuje pravnica Jelena Stanković.
