Zatvori u Srbiji – od nasleđa do reformi

U Srbiji postoji dvadeset osam ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, različitih veličina i nadležnosti. U njima trenutno ima preko osam hiljada osuđenih i pritvorenih lica. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je deo Ministarstva pravde Republike Srbije, nadležna je za pravilno funkcionisanje ovih ustanova o čemu se brine preko tri hiljade zaposlenih.

Najveći broj ustanova čine okružni zatvori, čiji je osnovni zadatak da čuvaju pritvorena lica. Nadležnost nad tim licima, u momentu dok borave u pritvoru, u rukama je pravosudnih organa, dok osoblje zatvora predstavlja izvesnu vrstu servisa. Režim boravka lica u pritvorima regulisan je Pravilnikom o kućnom redu i sadrži niz specifičnosti u odnosu na slične akte koji regulišu režim života u zatvorima.

Okružni zatvor u Beogradu ima najveći kapacitet, dok ostali okružni zatvori uglavnom prate lokaciju okružnih sudova na teritoriji Srbije i imaju kapacitet prilagođen teritoriji suda koji pokrivaju. U ovim ustanovama nalazi se i manji broj lica osuđenih na kratke kazne zatvora. Pored okružnih zatvora, u Srbiji postoji jedan zatvor za meloletna lica koji se nalazi u Valjevu, kao i Vaspitno popravni dom, smešten u Kruševcu. Ove ustanove se znatno razlikuju od ostalih, kako po specifičnom režimu i programu rada, prilagođenom štićenicima, tako i po uslovima u kojima oni borave. Kazneno popravni zavod za žene nalazi se u Požarevcu, gde kaznu zatvora izdržavaju žene sa cele teritorije Srbije. Pored toga, svi zatvori ispunjavaju zakonom predviđene uslove za smeštaj lica ženskog pola u istražnim odeljenjima.

Kazneno popravni dom bolnica nalazi se u Beogradu. To je specijalizovana medicinska ustanova u kojoj se primenjuju mere obaveznog psihijatrijskog lečenja, kao i mere obaveznog lečenja narkomana i zavisnika od alkohola. Ova ustanova ima posebno odeljenje za žene, kojima je izrečena mera obaveznog lečenja. KPD bolnica zbrinjava i sva lica koja su na izdržavanju kazne zatvora ili se nalaze u pritvoru bilo koje ustanove na teritoriji Republike Srbije. Na kraju, tri kazneno-popravna zavoda koja čuvaju najveći broj lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora su Sremska Mitrovica, Niš i Požarevac. Trenutno u Srbiji kaznu zatvora izdržava nešto manje od sto stranih državljana, koji su smešteni u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

U poslednje dve godine Uprava za izvršenje krivičnih sankcija srela se sa nizom problema, počev od nasleđa u vidu zatečenih enormnih dugovanja, neprikladnih i zastarelih objekata do nasleđene prakse, koja je izazvala brigu i reakcije međunarodne zajednice. U cilju promene zatečene prakse i uspostavljanja vladavine prava, sa akcentom na implementaciju ljudskih prava i njihovo poštovanje, Ministarstvo pravde Republike Srbije pokrenulo je proces reforme zatvora. Ovaj proces se odvija uz konsultacije i prisustvo OSCE-ovih misija u Srbiji i Crnoj Gori, kao i Saveta Evrope. Takođe, prisutne su i druge međunarodne organizacije koje se bave ovom oblašću. One periodično vrše monitoring u našim ustanovama, po sopstvenom izboru, o čemu daju iscrpne izveštaje. S tim u vezi, u decembru 2001. u Strazburu je formiran Upravni odbor za reformu zatvora u Srbiji, koji sačinjavaju predstavnici Saveta Evrope, OSCE-a, ODIHR-a i, naravno, Ministarstva pravde Republike Srbije. Ovo telo je, tokom svojih redovnih zasedanja, formiralo sedam radnih grupa, koje se bave različitim pitanjima zatvora, osoblja u zatvorima, kao i osuđenih lica, njihovog tretmana i poštovanja ljudskih prava.

U tom smislu, Ministarstvo pravde formiralo je Centar za reforme zatvora, koji je izrastao iz aktivnosti ovog Upravnog odbora. Centar još ima potrebu za asistencijom ovog tela i stručnom pomoći navedenih organizacija. U okviru Centra za reforme zatvora, u novembru 2002. počeo je proces edukacije zatvorskog osoblja u Srbiji, koji je i sada u toku. Ovim procesom biće obuhvaćeni svi zaposleni u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Trenutno je u toku obuka stražara iz oblasti ljudskih prava u zatvorima i njihove implementacije, kao i obuka upravnika zatvora i njihovih zamenika, na temu „Menadžment u zatvorima“. Takođe, u planu je osnivanje škole, odnosno Akademije za zatvorsko osoblje, po ugledu na slične ustanove u svetu, koja bi u budućnosti davala visoko školovan kadar, lišen predrasuda i nasleđa iz prošlosti. Ovim promenama, zatvorsko osoblje će, pored znanja i nove prakse, steći nov, znatno viši status na društvenoj lestvici. Pored toga, Ministarstvo pravde planira rekonstrukciju postojećih kapaciteta zatvorskih objekata, u skladu s preporukama međunarodne zajednice, kao bi se naš sistem za izvršenje krivičnih sankcija potpuno mogao uklopiti u svetske tokove. Za to su, međutim, potrebna znatna materijalna sredstva, jer je većina ustanova građena krajem XIX i početkom XX veka. Za početak, rekonstruisani su objekti u Požarevcu i Nišu, koji su oštećeni u požaru tokom pobune osuđenika u novembru 2000. godine, dok se planira rekonstrukcija spaljenog paviljona u Sremskoj Mitrovici, kao i izgradnja novog objekta sa specijalnim uslovima i posebnim sistemom obezbeđenja namenjenog najopasnijim počiniocima teških krivičnih dela. Izmenom Krivičnog zakona Republike Srbije i ukidanjem smrtne kazne, kao i novim zakonskim odredbama o sankcionisanju krivičnih dela iz domena organizovanog kriminala, te procesuiranjem krivičnih postupaka za ratne zločine, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija suočavaju se s novim problemom, a to je izvršenje tzv. dugih kazni. U tom smeru se preduzimaju koraci u vidu prilagođavanja infrastrukture, kao i obuka osoblja zatvora, kako bi stručno i bezbedno obavljali nove zadatke i uspešno rešavali sve nepoznanice koje sa sobom donose promene i novine u ovoj oblasti. S tim u vezi Ministarstvo pravde Republike Srbije u saradnji sa OSCE-om i Savetom Evrope organizuje seminare i partnerske projekte, odnosno trajniju saradnju određene ustanove u Srbiji sa sličnom u nekoj evropskoj državi, radi razmene ideja i iskustava.

Sve ove promene Ministarstvo pravde propratilo je adekvatnom legislativom. No, ono što nam svakako predstoji jeste rad na Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije. Za to su se stekli svi uslovi nakon izmena u krivičom zakonodavstvu, donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije, kao i Zakona o krivičnom postupku, čije izmene mora propratiti novi zakon o izvršenju krivičnih sankcija. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao deo Ministarstva pravde Republike Srbije, u vreme vanrednog stanja položila je ispit, praćen oštrim okom eksperata međunarodne zajednice. Situacija u kojoj je broj zatvorenih ili pritvorenih lica u jednoj zemlji u toku nekoliko dana gotovo udvostručen predstavlja izazov i ispit s kojim bi se teško izborile i zemlje s višim normama i većim standardom od Srbije.

Izveštaji komisije stručnjaka međunarodne zajednice siguran su dokaz da se Ministarstvo pravde Republike Srbije, kada je u pitanju Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, nalazi sasvim blizu svog cilja, a to je potpuna usklađenost sa svim preporukama i prohtevima međunarodne zajednice, kako na području propisa tako i u praksi.