Transformacija ka zdravijoj i održivijoj ishrani do 2050. godine zahtevaće značajne promene u načinu ishrane. Globalna potrošnja voća, povrća, orašastih plodova i mahunarki moraće da se udvostruči, dok će potrošnja hrane kao što su crveno meso i šećer morati da se smanji za više od 50 odsto. Ishrana bogata biljnim namirnicama i sa manje hrane životinjskog porekla donosi kako poboljšano zdravlje, tako i koristi za životnu sredinu. Ako se ne preduzmu određene mere, svet rizikuje da ne ispuni Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) i Pariski sporazum, a današnja deca će naslediti planetu koja je ozbiljno degradirana i na kojoj će veliki deo populacije sve više patiti od neuhranjenosti i bolesti koje se mogu sprečiti.
Lidl International i Lidl Srbija, kao njena članica, svesna je izazova koji su pred nama. O osvešćenoj ishrani pričamo sa Aleksandrom Mirić iz odeljenja CSR (društveno odgovorno poslovanje) u kompaniji Lidl Srbija KD.
“VREME”: Naučnici su izneli podatke svojih istraživanja i delom rešenja. Ipak, deo odgovornosti za budućnost života na našoj planeti snosi i svaki pojedinac, kao i globalni lanci prodaje prehrambenih proizvoda. Na koji način Lidl gleda na ovaj izazov?
ALEKSANDRA MIRIĆ: Kao jedan od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Evropi, svesni smo našeg uticaja na zdravlje ljudi i planete. Činjenica je da se proizvodi iz Lidla svakodnevno nalaze na velikom broju porodičnih trpeza u svetu i Srbiji, kao i da na taj način oblikujemo prehrambene navike. Upravo iz tog razloga mi preuzimamo deo odgovornosti u poslovanju, u skladu sa osvešćenom ishranom.
Svoj asortiman zasnivamo na prirodnim resursima, pa tako od zdravlja naše planete i dostupnosti resursa zavisi i ponuda koju kreiramo za naše potrošače. Zato biramo da pozitivno utičemo na potrošače i pomognemo im da donose održivije izbore koji će doprineti kako njihovom zdravlju, tako i intaktnoj životnoj sredini, da i u decenijama koje dolaze uspešno podrži prehranu svih svojih stanovnika.
Održivo poslovanje podrazumeva udruživanje društvenih, ekoloških i upravljačkih faktora u poslovne strategije kompanija širom sveta. Načelo “Za bolje sutra” predstavlja osnovu održivog poslovanja vaše kompanije. Možete li nam reći nešto više o tome?
U Lidlu smo održivost utemeljili kao strateško opredeljenje u našem poslovanju u svim segmentima. Samim tim, sve poslovne odluke su vođene i aspektom održivosti koja je definisana u našoj strategiji održivog poslovanja. Ona se deli u tri dimenzije.
Kroz “Dobro za planetu” sagledavamo sve uticaje koje kroz naše poslovanje imamo na planetu, njene resurse i zdravlje. Taj ekološki faktor naše strategije sagledavamo kroz polja delovanja usmerena na klimu, biodiverzitet i očuvanje prirodnih resursa. Sa druge strane, “Dobro za ljude” je druga dimenzija u kojoj se kroz teme fer poslovanja, promocije zdravlja i učešće u dijalogu sa svim ključnim stejkholderima bavimo temama koje potpadaju pod element društvenih faktora strategije održivosti. Treća i možda najbitnija dimenzija “Dobro za tebe” sumira suštinski sve naše napore usmerene ka dobrobiti ljudi i planete, jer sve što je dobro za ljude i planetu, dobro je i za svakog pojedinca. Krilatica “Za bolje sutra” predstavlja vodilju i cilj na našem putu održivosti.
Smatram da je sveobuhvatna strategija održivosti jedini način da se pristupi naporima za bolju budućnost svih. Ljudi i planeta (ili društveni i ekološki faktori) iako navedeni razdvojeno, neminovno su povezani jer kao društvo imamo ekstremno velik uticaj na prirodu i njeno zdravlje, a sa druge strane, bez zdrave planete mi ne možemo da opstanemo kao vrsta.
“Osvešćena ishrana” je novi pravac održivog poslovanja kojim Lidl izlazi pred svoje kupce. Primećujemo sve više proizvoda biljnog porekla na vašim policama kao zamenu za proteine životinjskog porekla, susrećemo se sa nekim od oznaka na deklaracijama koje do sada nismo videli na tržištu – takav primer je zelena žaba na ambalažama određenih proizvoda. Šta predstavljaju ovi pionirski koraci, šta je to što će nam doneti osvešćena ishrana, odnosno šta kupci mogu još da očekuju?
Kako danas hrana nema samo funkciju da nas održi u životu, naš izbor namirnica nije uvek vođen pravim odlukama. Često biramo i jedemo ono što je nama ukusno, što volimo ili ono što je u trendu, a izbegavamo namirnice koje su zdravije i održivije – bolje po nas i planetu. Neretko su naši izbori vođeni komoditetom, a ne brigom o sopstvenom zdravlju iako ima i izuzetaka.
Zato Lidl nastoji da bude deo promene koja će unaprediti sistem ishrane širom sveta i imamo za cilj da podignemo svest o tome. Pored mnogih inicijativa, nudimo našim potrošačima veliki izbor proizvoda na biljnoj bazi, integralnih i onih sa manje šećera i soli, kao i veći broj održivih proizvoda, onih koji su manje štetni po planetu, poput namirnica na bazi biljnih proteina, veganskih proizvoda, kao i organski uzgojenog voća i povrća.
Verujem da kao narod sa postojećim tradicijama na polju prehrane uopšte nismo toliko daleko od ishrane koja je dobra i za nas i za planetu, već nam fali upravo momenat osvešćenosti – svest o tome šta je našem organizmu potrebno da besprekorno funkcioniše i svest o tome u kojim namirnicama možemo pronaći šta nam je potrebno. Daću jedan plastičan primer. Svako od nas je verovatno barem jednom izenada rekao: “Uh, što bih pojeo nešto na kašiku sada”, obično posle dužeg perioda na suvoj ili brzoj hrani. To naravno nije naša potreba za korišćenjem kašike ili unosom tečnosti, već potreba za određenim svojstvima takve ishrane koju telo signalizira i potražuje, a koja tradicionalno sadrži više biljnih proizvoda sa zdravim vlaknima i proteinima, a manji sadržaj životinjskih namirnica.
Sa druge strane, verujem da većina potrošača nije svesna koliki uticaj proizvodnja namirnica za našu ishranu ima na planetu i njeno zdravlje.
Upravo zbog toga je transparentna komunikacija i na samim proizvodima od izuzetne važnosti. Sertifikati poput RFA (zelena žabica), Fairtrade, MSC ili ASC govore upravo o tim svojstvima proizvoda. I time pomažu potrošaču da donese osvešćenu odluku – da li namirnica sadrži dovoljno relevantnih makro i mikro nutrijenata? Da li je namirnica koja ugrožava zdravlje prirode? Da li je namirnica koja nastaje u procesu koji predstavlja rizik po prava ljudi uključenih u lanac snabdevanja njome? Sve su to pitanja na koje potrošač može naći odgovore u informacijama na ambalaži proizvoda. Deklaracije, nutritivne oznake, sertifikati održivosti su za nas odličan način transparentne komunikacije svojstava proizvoda i doprinosi sveobuhvatnom cilju osnaživanja potrošača da kupuje zdravije i održivije.
Nastavićemo da posvećeno radimo na širenju ponude zdravijih i održivijih izbora u ishrani, odnosno da podižemo svest o osvešćenoj ishrani uz transparentnu komunikaciju.
Da li nailazite na probleme u komunikaciji i edukaciji kupaca u vezi sa ovim projektom? Koliko su kupci u Srbiji osvešćeni za “Osvešćenu ishranu”.
Jedan od vodećih izazova u komunikaciji osvešćene ishrane jeste manjak interesovanja velikog dela opšte javnosti za ovu temu. Komunikacija o hrani je veoma kompleksna i u smislu širine, kao i dubine teme, a na našem tržištu, sa jedne strane, trenutno je uveliko aktuelna tema dostupnosti i cena proizvoda – koji uslovljavaju puko preživljavanje. Nasuprot toga, prisutna je i intezivna komunikacija usmerena na sasvim druge ekstreme, poput ekskluzivnosti obroka, namirnica i lokacija na kojima se upražnjavaju. U sredini su negde i pokreti nutricionista, trenera, različitih specijalista iz oblasti ishrane. U toj šumi informacija, magičnih suplemenata i stilizovanih slika tanjira koji dolaze iz kuhinja ekskluzivnih restorana, lako je izgubiti kompas.
Da bismo uspešno uveli potrošače u “Osvešćenu ishranu”, smatramo da je najbitinije pre svega da razumeju kako je sve povezano – zdravlje planete, njihovo zdravlje i namirnice koje su spona svega toga, kao i njihove cene. Zato već drugu godinu zaredom sprovodimo kampanju “Hrana za bolje sutra” kojom imamo za cilj da podignemo svest o značaju teme, zainteresujemo i edukujemo širu javnost. Vrlo je važno na jednostavan i praktičan način preneti koliko ishrana utiče na zdravlje ljudi i koliko je planeta ugrožena zbog postojećeg načina ishrane. Najnovija istraživanja stručnjaka pokazuju da bi male promene, kao što su usvajanje ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, pored značajnog smanjenja rizika od hroničnih bolesti, istovremeno i znatno usporile klimatske promene i druge negativne uticaje na planetu. Borimo se takođe i sa predrasudama kao što su to da je osvešćena ishrana skupa, bezukusna i kompleksna za nabavku i pripremu – što zaista nije istina, već smo rekli da nam je zapravo u krvi još odavno. Uz najbolji odnos cene i kvaliteta ponude osvešćenih namirnica i proizvoda, kao i transparentnu komunikaciju, pokazaćemo da je Lidl svojim potrošačima pravi partner na putu ka svim pomenutim pozitivnim promenama.
Imate li neke podatke sa terena koji vam ulivaju nadu da ćemo se svi s vremenom hraniti osvešćeno? Mediji bi trebalo da vam budu glavi saveznici na ovom putu, ali je svakako veći teret na vama. Koliko je taj posao zahtevan u Srbiji, koja ima svoje prehrambene navike koje se teškom mukom menjaju?
Ne smatram da je zadatak “prelaska” na osvešćenu ishranu preterano zahtevniji kod nas nego u nekoj drugoj zemlji. Smatram da su “tradicionalno srpske navike” u stvari ne toliko tradicionalne, već zapravo potencirani trend. Svi smo mi odrasli i sa boranijom i sa pasuljem, ali tek u poslednjih nekoliko decenija je, na primer, taj pasulj sa mesom postao više meso sa pasuljem, a boranija često namirnica non grata.
Na primer, znajući da prekomerna konzumacija zasićenih masnih kiselina u hrani povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, mi u Lidlu kontinuirano unapređujemo kvalitet masti i ulja u proizvodima svoje robne marke, povećanjem udela nezasićenih masnih kiselina i smanjenjem udela zasićenih masnih kiselina. Osim toga, kako vlakna koja sadrže cela zrna imaju pozitivan efekat na zdravlje čoveka, a mogu pomoći i u prevenciji određenih bolesti poput dijabetesa, širimo svoj asortiman proizvoda sa celim zrnima žitarica i postepeno povećavamo njihov udeo u postojećim proizvodima svojih brendova. Zna se da prekomerno konzumiranje šećera i soli predstavlja takođe ozbiljan izazov u savremenoj ishrani, povećavajući rizik od brojnih bolesti, uključujući srčane bolesti i dijabetes, te radimo i na tome da prosečan sadržaj dodatog šećera i soli u proizvodima svoje robne marke smanjimo. Ovo su sve izuzetno dobri i valjani razlozi zbog kojih bi svaki pojedinac trebalo da vrlo rado bira “osvešćenu ishranu”. A tek kad bismo pričali o planeti i tome da se 55 odsto njenog biokapaciteta troši na trenutni način ishrane ljudi širom sveta. Stoga smatram da uopšte nije toliko teško prilagoditi se novim navikama, potrebno je samo osvestiti zbog čega je to toliko bitno. Zato je naš jedini trenutni izazov da podignemo svest o značaju načina ishrane i da edukujemo potrošače, svi zajedno, pod ovim misleći i na pojedince, na trgovinske lance, na medije, kao i veće sisteme i organizacije i na državnom nivou.
Za kraj, u Lidlu Srbija ste već skoro pet godina, a sektor društveno odgovornog poslovanja je sastavni deo strategije vaše kompanije od prvog dana. Znajući da se globalne akcije vaše kompanije prenose i na srpsko tržište, možete li nam istaći neke specifičnosti našeg tržišta u odnosu na globalne trendove?
To je tačno, kao deo velike grupacije, mnogi naši ciljevi iz oblasti održivosti jesu ciljevi grupe, čijem ispunjenju doprinosimo kao i ostale kompanije unutar nje. I naravno da je različitost tržišta na kojima poslujemo ključna kada su u pitanju aspekti implementacije strategije. Da ostanemo na temi ili na primeru Osvešćene ishrane. Ovo je tema kojom se Lidl bavi globalno. U zavisnosti od toga kakvo je tržište na kojem posluju, svaka od Lidl zemalja prilagođava strategiju svojim potrebama i mogućnostima, ali ne u smislu da mi u Srbiji, čija je populacija veliki konzument životinjskih proizvoda, odlučimo da nećemo sprovoditi neki aspekat strategije, već u odnosu na neke druge zemlje samo moramo da se vratimo koji korak unazad. Šta bi to tačno značilo? Mi u Srbiji, na primer, moramo prvo da se bavimo osvešćivanjem tržišta, a tek onda, kada se razvije svest zbog čega je osvešćena ishrana bitna, da pristupimo koracima koje su preduzele neke druge Lidl zemlje, poput izjednačenja cena mesnih proizvoda i proizvoda koji služe kao zamena životinjskih proizvoda.
Globalni trendovi, kako samo ime kaže, jesu globalni i primenjivi u svim delovima sveta, samo je pitanje koliko široko će se “primiti” na nekom tržištu, i gde je potrebno malo više truda i u kom segmentu.
