Treba li Republika Srpska da se otcepi od Bosne i Hercegovine; Treba li decu slati u privatne škole; Treba li najtežim zločincima dati šansa za uslovni otpust sa doživotne robije… Ovo su pitanja sa najmanje dva odgovora. Ako se u traganje za najtačnijim ubaci nekoliko pravila i ako se koriste samo oratorske sposobnosti „tragača“, onda se taj proces može nazvati formalnom debatom.
Malo tačnija definicija kaže da je formalna debata diskusija u kojoj dve suprotstavljene strane razmenjuju argumente u prilog različitim stanovištima povodom jedne teme, poštujući unapred dogovorena pravila. Takve diskusije bi trebalo da viđamo na javnim raspravama i u zakonodavnim telima u kojima pojedinci biraju koju će stranu zastupati – da li svojih glasača, da li stranke na čijoj je listi – uglavnom, onih čije interese zastupaju.
Kada se debatovanje upražnjava u školama i na univerzitetima, onda se to radi u posebnim debatnim klubovima, na izbornim predmetima ili radionicama. Debatovanjem u tom smislu se bave mladi ljudi koji žele da unaprede svoje načine razmišljanja, brzog dolaženja do rešenja, metode pregovaranja i artikulisanja znanja. I to sve kroz takmičenje. Debatovanje je na prestižnim univerzitetima disciplina kojom se bave najbolji.
Svake godine, najbolji debatni timovi sa evropskih univerziteta, okupljaju se u jednom gradu i na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu traže najbolje među sobom. Ove godine, domaćin ovog događaja, bio je Univerzitet u Beogradu.
Debatovalo se, na engleskom jeziku, od 5. do 11. avgusta, u učionicama Filozofskog, Filološkog i Pravnog fakulteta, na Kolarcu i u Belexpo centru. Pobednici su: BPP koledž iz Londona (članovi su Džek Votson i Hariš Nataradžan), u kategoriji „engleski kao maternji jezik“, a najbolja govornica je Marija Ingliš sa Kembridža. U kategoriji „engleski kao drugi jezik“ pobedio je tim iz Lajdena (Dan Veling i Meno Šelekens). Najbolja govornica je Danik van Kopenhagen, Utreht.
Timovi sa Univerziteta u Beogradu, kao domaćini, nisu učestvovali, ali su zato okupljeni u akademsku debatnu mrežu „Otvorena komunikacija“ organizovali svaki detalj na EUDP-u u Beogradu. Ceo posao je, kako gosti kažu – odlično – uradilo 200 volontera. Organizatori sa osmehom prepričavaju najdraži im komentar dobijen od gostiju: „Mančester, domaćin sledećeg EUDP-a, moraće mnogo da se potrudi da dostigne ovaj nivo.“
VELIKA ČAST: Evropska univerzitetska debatna prvenstva se održavaju od 1999. godine. Cilj je promocija debate, slobodne razmene ideja i međunarodne saradnje studenata. Prvi EUDP je održan u Roterdamu (Holandija) i brojao je samo 32 tima. Tokom godina se razvio i sada okuplja do 220 timova od po dva člana i još 155 sudija. Pre Beograda, EUDP je održavan i u pomenutom Roterdamu, Galveju, Amsterdamu, Njukastlu, Berlinu, Daramu, Aberdinu, itd.
Kako neki grad, odnosno univerzitet, dobija organizaciju EUDP-a?
Na svakom evropskom prvenstvu se prijavljuju timovi koji žele da narednih godina organizuju takmičenje na njihovom univerzitetu. Marija Simić iz „Otvorene komunikacije“ kaže da je to težak posao i da zahteva dve godine priprema. Dotadašnji uspesi, plan organizacije prvenstva, spisak sudija koje su potvrdile da će suditi, ali i sponzorstva, neophodni su uslovi za dobijanje organizacije EUDP-a.
„Mi smo na svakom internacionalnom turniru bili u nekom finalu. Na evropskim prvenstvima smo uvek stizali do četvrtfinala, polufinala“, kaže za „Vreme“ Marija Simić i dodaje da je put do takvih uspeha težak. „U početku smo imali dosta problema. Postojala je određena diskriminacija od strane drugih debatera i sudija: nisu nas shvatali ozbiljno, nisu nas slušali – nikad nisu čuli za debatere iz Srbije. Vremenom smo mi postajali sve bolji, rušili smo i te stereotipe o našoj zemlji, objašnjavali ljudima da se i ovde sasvim normalno živi. Zanimljivo je da Srbija, čak i u krugovima naprednijih studenata, ima reputaciju nedemokratske zemlje u kojoj se ne poštuje sloboda govora i slični stereotipi. Danas je već drugačije. Univerzitet nam mnogo pomaže, imamo naš stil debatovanja koji se prepoznaje, skoro smo ga brendirali, stereotipi se ruše pri svakom kontaktu sa kolegama iz inostranstva, tako da nam nije bilo teško da nagovorimo najbolje sudije da dođu u Beograd na naš EUDP“, objašnjava Marija Simić.
Jedini protivkandidat Beograda za ovogodišnje prvenstvo je bio britanski grad Lids. Međutim, plan Beograđana je bio neuporedivo bolji, i uz veliko lobiranje, Britanci su na kraju izgubili u glasanju na Evropskom univerzitetskom debatnom savetu. Tako je „Otvorena komunikacija“ uspela da dovede najveće evropsko debatno takmičenje u Beograd.
Dobijanje prilike za organizovanje EUDP-a za značajno smatra i rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević: „Kada ti se prepusti organizacija jednog ovako velikog i značajnog prvenstva kao što je Evropsko univerzitetsko debatno prvenstvo, to znači da imaš rezultate koji idu u prilog tome. Slično je kao i u sportu, organizaciju najprestižnijih takmičenja dobijaju oni koji imaju najbolje rezultate.“
Nakon dobijanja EUDP-a, trebalo je pronaći hotel koji će odjednom primiti preko 600 gostiju, trebalo je organizovati volontere, trebalo je pronaći sponzore. „Najviše su nam pomogli oni koji i inače podržavaju debatovanje – Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo omladine i sporta, Grad Beograd, Balkanski fond za demokratiju i, naravno, naš partner – Univerzitet u Beogradu“, kaže Marija Simić.
DEBATE U ŠKOLE: U „Otvorenoj komunikaciji“ kažu da od Univerziteta u Beogradu danas imaju potpunu podršku. Zajednički cilj im je institucionalizacija debate kao važnog obrazovnog metoda, odnosno, implementacija debatovanja u kurikulume srednjih škola i univerziteta. U Univerzitetu u Beogradu kažu da ova ideja nije daleko od realizacije: „Uopšte nije problem uvesti jedan takav program. Pitanje je samo na kom nivou taj program uvoditi i kada“, kaže za „Vreme“ rektor Kovačević i objašnjava dalje: „Kada, govorimo o fakultetima, debata nije namenjena samo studentima prava ili društvenih nauka. Praktična znanja i veštine koje donosi debatovanje, važno je, na primer, za lekare, za inženjere koji rade u timovima. To danas omogućavaju izborni predmeti koji služe upravo da se uvode inovacije i da se pomaže studentima da stiču praktična znanja i veštine koje će im pomoći u budućem radu.“
Iz iskustava zapadnoevropskih zemalja, u kojima su debate redovna praksa u školama, debatovanje povećava uključenost i motivisanost učenika i studenata za učenjem, poboljšava se znanje o određenoj materiji i razumevanje naučenog, veština kritičkog razmišljanja se povećava i do 44%. Debatovanje takođe dovodi do poboljšanja komunikacionih veština, uključujući i razvoj upotrebe maternjeg i engleskog jezika. U zemljama u kojima je debata deo zvaničnih obrazovnih programa, učenici koji ranije počnu da se bave njome imaju veće šanse da upišu bolje fakultete, jer pospešuje kreativan pristup učenju i razvija samopouzdanje. Širenjem vidika i razvojem kulturne svesti, debata doprinosi i stvaranju otvorenijeg i tolerantnijeg društva.
„Otkako sam aktivna u Debatnom klubu na Fakultetu političkih nauka, lakše polažem ispite“, govori Marija Simić iz „Otvorene komunikacije“. „Sada mogu da kontrolišem tremu i nervozu, mnogo brže razmišljam i čak sam u stanju da sa 60 odsto spremljenog ispita, spretno koristim to znanje i da dobijem najvišu ocenu. Sa druge strane, mnogo sam sigurnija i samopouzdanija kada govorim. Više ne crvenim pred sagovornikom.“
Akademska debatna mreža „Otvorena komunikacija“ – OK –nevladino je i nedobitno udruženje u koje građani stupaju sa ciljem razvoja kulture dijaloga, kritičkog razmišljanja i slobode govora. Osnovali su ga studenti i profesori Univerziteta u Beogradu 1997. godine sa misijom debatnog obrazovanja mladih. OK je priznati član Međunarodne debatne asocijacije (International Debate Education Association – IDEA) i član Evropskog univerzitetskog debatnog saveta (European Universities Debating Council).
Prvi debatni program OK se realizovao na Pravnom fakultetu. Sledeće godine, nakon zakona kojim je ukinuta autonomija Univerziteta u Beogradu, mreži OK je zabranjen rad. Posle promene režima udruženje se vraća na Univerzitet i nastavlja rad u partnerskom odnosu sa njim.
Prvi „Belgrade Open“ međunarodni debatni turnir na kome u početku učestvuju timovi iz zemalja bivše Jugoslavije organizovan je 2000. godine. Govorilo se na maternjem jeziku, a od 2002. godine zvanični jezik postaje engleski.
U narednom periodu debatni programi se implementiraju i na Fakultetu političkih nauka, Fakultetu organizacionih nauka, Ekonomskom fakultetu, Univerzitetu Singidunum, Filološkom i Prirodno-matematičkom fakultetu.
„Belgrade Open“ 2011. godine postaje najveći kontinentalni turnir, a OK biva proglašen za drugu najuspešniju debatnu instituciju u kontinentalnoj Evropi.
Mila Turajlić, članica udruženja, 2003. godine je bila najbolja govornica na Evropskom debatnom prvenstvu. Članovi OK su 2011. stigli do finala Svetskog debatnog prvenstva, a ove godine Goran Jankulovski je proglašen za najboljeg govornika van engleskog govornog područja na Svetskom debatnom prvenstvu.
Već 15 godina OK sprovodi debatne obrazovne programe za studente i srednjoškolce i organizuje međunarodna takmičenja. U njihovim projektima je do sada učestvovalo 1500 mladih iz celog sveta.
Dugoročni cilj „Otvorene komunikacije“ je institucionalizacija debate i njena implementacija u srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje. „Sve što radimo, radimo izazivajući status quo, jer verujemo u drugačiji način razmišljanja“, kažu u mreži OK.
Teme debata na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Beogradu 2012 (stav iz teme zagovaraju timovi Vlade, a timovi Opozicije pokušavaju da ga „obore“; sudije ocenjuju ko je bio uspešniji):
– Ovaj dom veruje da roditelji ne bi trebalo da šalju decu u privatne škole.
– Ovaj dom bi starosedeocima (npr. američkim Indijancima i australijskim Aboridžinima) dao kompletnu samoupravnu autonomiju.
– Ovaj dom veruje da muzička industrija ne bi trebalo da olakšava povratke umetnicima koji su počinili nasilne zločine.
– Ovaj dom veruje da meksička vlada treba da podignite nivo sprovođenja vojnih i zakonskih mera u borbi protiv organizovanog kriminala.
– Ovaj dom veruje da Evropska centralna banka treba bezuslovno da kupi dug Vlade u borbi za očuvanje ekonomije Eurozone.
– Ovaj dom bi ograničio iznos koji korporacije mogu da potroše tokom jednog parničnog postupka.
– Ovaj dom zahteva da vojska vodi računa o tome da regrutovanje vojnika bude u direktnoj srazmeri sa socijalno-ekonomskom slikom zemlje.
– Ovaj dom veruje da bi Palestinci trebalo da prihvate kompletnu demilitarizaciju u procesu hitnog povratka u suverenu državu.
– Ovaj dom veruje da svako može da živi u bilo kojoj zemlji, pod uslovom da može da dokaže da neće biti na ekonomskom teretu toj zemlji.
– Ovaj dom veruje da Republika Srpska treba da se otcepi od Bosne i Hercegovine.
– Ovaj dom podržava doživotne kazne, bez mogućnosti uslovnih otpusta za ozbiljne serijske nasilnike koji su i ranije činili krivična dela.
– Ovaj dom veruje da škole treba agresivno i od najranijeg uzrasta da usmeravaju učenike prema njihovim sposobnostima.
– Ovaj dom veruje da u novim demokratizovanim arapskim zemljama vojska treba da deluje kao čuvar sekularizma.
– Ovaj dom bi retrospektivno uklonio amnestije date onima koji su, kao deo opresivnih režima, počinili zločine.
– Ovaj dom bi promenio Ustav SAD tako da se zabrani bilo kakvo učešće verskih organizacija u izbornom procesu.
