Od ovog aprila, subotičko Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszínház je ustanova kulture od nacionalnog značaja. Važi za jedinstveno u zemlji zato što ima dva umetnička ansambla – Dramu na mađarskom jeziku i Dramu na srpskom jeziku, zato što ima dva osnivača – Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Grad Suboticu, radi na tri jezika – mađarskom, srpskom i hrvatskom jeziku.
„VREME„: Od osnivanja, 1945. godine, Subotičko pozorište radi i živi u zgradi iz 1854. čija je rekonstrukcija počela ali nije završena, pa je ta činjenica postala deo identiteta pozorišta koje vodite.
LJUBICA RISTOVSKI: Pozorišne predstave se sada igraju u jednom jedinom prostoru: na sceni „Jadran“( bivši bioskop, adaptiran za nas), jer je 2007. počela rekonstrukcija, adaptacija i izgradnja zgrade pozorišta. S obzirom na dva ansambla koja imaju po 12-13 naslova na repertoaru, to je malo, jer „mesec ima samo 30 dana“, pa za svaku Dramu ostaje po 15 dana da se odigra kompletan repertoar. Uprava, radionice, fundusi i dve probne sale, nalaze se u iznajmljenom prostoru bivše fabrike čipke „Mladost“. Uslovi su veoma loši i teški za rad. Ali, mi izdržavamo već više od šest godina.
Kakva je repertoarska koncepcija pozorišta?
Repertoarska politika nije samo spisak naslova koji će se pripremati u kući. Bazirana je na činjenici da je Subotičko pozorište repertoarsko pozorište, na poznavanju publike (postoji kontinuitet istraživanja publike), na postojećem ansamblu i realnom planiranju. Repertoar Drame na srpskom jeziku okrenut je publici različitog profila i starosnog uzrasta, s namerom da zadovoljava kulturne potrebe veoma široku publiku. Trudimo se da u repertoaru budu zastupljeni i domaći i strani klasici, ali i domaći i strani savremeni dramski tekstovi. Drama na mađarskom jeziku je okrenuta svojoj dramskoj baštini, pa je repertoarska politika bazirana da mađarskim klasičnim i savremenim dramskim tekstovima. Zadatak joj je da podstiče i razvija kulturne potrebe Mađara u svom širem okruženju.
Hit predstave Drame na srpskom jeziku su Draga Jelena Sergejevna, Čudo u Poskokovoj Dragi, Koštana, Glasine, Brak Bet i Bua, a u Drami na mađarskom jeziku Mágnás Miska (Magnat Miška), Tapasztalt asszony(Iskusna žena), Vörös (Crveno) i druge. Svake druge godine odigramo jednu predstavu na hrvatskom jeziku. Da subotičko pozorište ima mnogo hit predstava dokazuje prosečna posećenost u oktobru ove godine od 91,30 odsto.
Kako sarađujete sa lokalnim i pokrajinskim vlastima?
Pokrajina je naš većinski osnivač i saradnja s njima je zaista izvrsna. Kad god imamo neki problem, znam da ćemo naći razumevanje i pomoć u Pokrajini. A i oni misle na nas jer znaju u kojim uslovima radimo, pa se jedino kod njih u rebalansu budžeta nađe neka mala pomoć za nas. Grad ulaže mnogo manje za premijere, nema budžeta za međunarodnu saradnju – doduše ove godine su nam pomogli da odemo na festival Dani satire u Zagreb. Grad nema predviđena sredstva ni za kupovinu opreme, pa je sva naša tehnička oprema kupljena dugogodišnjim ulaganjem Pokrajine.
Do kraja ove godine imaćemo osam premijera, svaka Drama po četiri. I u ovoj godini kao i u prethodnim sve što smo isplanirali mi smo i realizovali. Naš budžet za produkciju je mali, u odnosu na neka druga pozorišta, ali za sada se snalazimo. Naravno da je budžet jedna od polaznih tačaka našeg planiranja – u Subotici je gotovo nemoguće naći nekog sponzora. Prihodi od ulaznica su mali i dovoljni da podmire troškove redovnog repertoara. Cene ulaznica su niske, ali su nam sale pune. Za sada nam je to bitnije od zarade.
