Jedan od elemenata koji je obeležio period formiranja teatarskog života Vojvodine, njen multinacionalni karakter, i danas određuje kvalitet ovdašnje pozorišne stvarnosti.
Razlika je samo u činjenici da srpski narod više nije nacionalna manjina, što je bio slučaj u vreme kad su ovi krajevi pripadali Ugarskoj, tj. Austrougarskoj. Tada je dominantan zadatak teatra bio afirmacija nacionalnih vrednosti, jezika i kulture onih kojima se glumci obraćaju sa scene.
Danas, u kontekstu uvažavanja principa multikulturalizma, vojvođanska pozorišta igrajući na srpskom jeziku više nemaju primarni zadatak da se bore za očuvanje nacionalnog identiteta, a nacionalne manjine iskazuju kulturne osobenosti, tradiciju i teatarsku kreativnost i kroz pozorišnu umetnost – najčešće u amaterskim, ali i u profesionalnim okolnostima.
Najprominentniji pozorišni centri Vojvodine danas su Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. U ovim gradovima ne samo da je koncentrisan najveći broj relevantnih teatarskih institucija nego su i tamošnja pozorišta najuspešnija – u pokrajinskim okvirima i kontekstu teatarskog života Republike Srbije. Ne računajući Beograd.
NOVI SAD: U Novom Sadu su locirani i Sterijino pozorje, Akademija umetnosti, Pozorišni muzej Vojvodine, Újvidéki színház/Novosadsko pozorište, Pozorište mladih, Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, Udruženja dramskih i baletskih umetnika Vojvodine, Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine, a tu deluju i mnoge teatarske trupe, organizacije i privatna pozorišta.
Újvidéki színház je jedan od najboljih teatara u Srbiji, neguje provokativan i ambiciozan repertoar, ne ustežući se da na maloj sceni postavlja i mjuzikle. Odlikuje ga naglašeno požrtvovan i talentovan glumački ansambl, regrutovan s odseka za glumu na mađarskom Akademije umetnosti. Jezik nije barijera koja bi ometala uspehe Újvidéki színháza. Gotovo su redovno učesnici domaćih relevantnih festivala, a uspešno reprezentuju Srbiju i na inostranim gostovanjima.
Uprkos nepovoljnim radnim uslovima i čestim promenama upravnika, razapeto između repertoara za decu, omladinu i odrasle, Pozorište mladih najveće uspehe najčešće postiže predstavama za najmlađe.
Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, izrastao iz bogate tradicije alternativnog pristupa umetnosti čija je adresa – inače ugledna u jugoslovenskim relacijama – nekadašnja Tribina mladih a docnije Kulturni centar Novog Sada, stekao je status institucije koja verifikuje domaću alternativnu i u Novi Sad dovodi značajna imena međunarodne scene.
Nakon konfuzije nastale raspadom Jugoslavije, kada je uspostavljen novi okvir za reprezentovanje najkvalitetnije domaće dramske i teatarske produkcije, Sterijino pozorje je započelo nove borbe za definisanje vlastite festivalske koncepcije, a u nameri da očuva autoritet verifikatora onoga što je najbolje u našem teatru i prikaže inostrane predstave koje bi bile inspiracija domaćim stvaraocima.
Bez izložbenog prostora u kojem bi javnost bila upoznata s bogatim zbirkama, Pozorišni muzej Vojvodine jedan je od najagilnijih izdavača teatrološke publicistike u nas.
SUBOTICA: S Pozorištem „Kosztolányi Dezső“, Međunarodnim festivalom pozorišta za decu, Dečjim pozorištem/Dečjim kazalištem/Gyermekszínház, i na prvom mestu Narodnim pozorištem/Narodnim kazalištem/Nepszínház, Subotica je drugi po značaju vojvođanski teatarski centar. Posebno valja skrenuti pažnju na „Kosztolányi Dezső“, koji se provokativnošću, beskompromisnim umetničkim angažmanom i kvalitetom probio u vrh teatarskog života Srbije.
U Vojvodini se, kroz rad teatara za decu i lutkarstvo, posebna briga poklanja edukaciji mlade publike, što se jasno očituje u radu Dečjeg pozorišta/Dečjeg kazališta/Gyermekszínház i Međunarodnog festivala pozorišta za decu.
SOMBOR: Iako je Sombor tradicionalno značajno kulturno središte i Vojvodine i Srbije, u njemu postoji samo jedan teatar – Narodno pozorište. No i ono je dovoljno da Sombor učini jednom od prestonica ovdašnjeg teatarskog života. Kontinuirano održavanje visokog nivoa produkcije, mnoge kultne predstave, negovanje odličnog ansambla i valjan izbor umetničkih saradnika, te uspesi potvrđeni na festivalima i gostovanjima, pozicioniraju ovaj teatar u sam vrh našeg teatara.
ZRENJANIN: Visok kvalitet decenijama uspešno održava i zrenjaninsko Narodno pozorište „Toša Jovanović“, i to u oba repertoarska toka – predstavama za odrasle i onima s lutkarske scene, jedne od relevantnijih lutkarskih adresa regiona. Davno uspostavljen kvalitet, obezbeđen promišljeno odabranim saradnicima te pouzdanim ansamblom glumaca i animatora, proveravan je ambicioznim projektima, ali i statusom pouzdanog domaćina Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, najstarijeg teatarskog festivala nekadašnje Jugoslavije.
KIKINDA: Narodno pozorište u Kikindi je, promenivši status i od amaterskog postavši profesionalan teatar, uspelo ono što je malo kojem pozorištu pošlo za rukom – sačuvalo je glumački ansambl, valjano ga obnavlja, ali i nastavlja da izgrađuje publiku.
VRŠAC: Organizator i domaćin Festivala pozorišne klasike, Narodno pozorište „Sterija“ iz Vršca, danas prolazi kroz proces stabilizacije nakon velikih oscilacija i naglih zaokreta na planu repertoarske politike.
BAČKI PETROVAC: Bez stalnog glumačkog ansambla ali sa predstavama koje uspešno animiraju ciljnu grupu publike, Slovačko vojvođansko pozorište – Slovenske Vojvodinske Divadlo iz Bačkog Petrovca, jedan od najmlađih profesionalnih teatara u Pokrajini, organizator je manifestacije Petrovački pozorišni dani.
SREMSKA MITROVICA: Nakon burne istorije tokom koje nekoliko puta menja status, Pozorište „Dobrica Milutinović“ iz Sremske Mitrovice, nekoć ugledno amatersko pozorište, danas ponovo radi kao profesionalni teatar.
NOVI KARLOVCI: Teatar pokreta i zvuka „Suno e Rromengo“ iz Novih Karlovaca, jedini nezavisni romski teatar u Evropi, ne bavi se samo produkcijom predstava nego i pozorišnom edukacijom romske dece.
KANJIŽA: Regionalni kreativni atelje „Jožef Nađ“ u Kanjiži jedna je od istinski evropskih adresa ovdašnjeg kulturnog, teatarskog ali i muzičkog života, tačka kojom nas Nađ spaja sa svetom i svojevrstan prozor kroz koji i mi vidimo (umetnički) svet, a i svet može da prepozna umetnički senzibilitet ovih prostora.
