U ime Stvoritelja, Svemilosnog, Samilosnog
Kaldrmu beogradskih ulica dušom osetih, srbijanske gradove i ljude duša srodnih…. Dom, domovinu, zavičaj, otadžbinu ili mesto rođenja, Arapi nazivaju „mestom gde glava je pala“, prilikom rađanja. Mi bismo time nazvali mesto pogibije, ili groba možda. Moja glava je pala, i pašće možda, ovde, na Dorćolu, u Beogradu, Šumadiji, Srbiji, na Balkanu, u Evropi, Sudbom, voljom Nečijom, ne mojom, jer niko me nije pitao, niti će.
Rođen sam, Sudbom Nečijom, 1968. godine, u familiji Jusufspahića, od oca Hamdije, Muslimana, Bošnjaka, i majke Nebile, Muslimanke, Arapkinje, kao Muhamed, Musliman, Bošnjak… Bili smo muslimani i Muslimani, al to je prošlost, ne povratila se.
Baš ovde, i odavde krenuh putevima…
Odavde krenuh da upoznajem i spoznajem, jer reče moj stari „svako putovanje jedan kompleks manje, sine.., a i Stvoritelj kaže: “ Putujte po Zemlji, i vidite kakve su posledice onih koji su poricali Istinu.“ Meni su ovi saveti bili zbunjujući, jer se nameću dodatna pitanja: kakva putovanja, kakvi kompleksi, ko je Stvoritelj, šta je Istina, ali i konstruktivni, jer ukazuju na to da treba nešto činiti.
…a putevi?! Putevi su iskustva prethodnika naših, kojima uvek putujemo kao da niko pre nas tuda putovao nije. Imaju svoj cilj – putovanja, iliti, pitanja koja otvaraju nova, dok mozak ne sklopi mozaik i počne izranjati Istina, izgubljeni smisao, koji je samo nama ljudima-tragaocima izgubljen, da bi Ga, nalazili (demokratski motiv) i(li) možda, da bi Ga se nalazilo. (apsolutistički motiv) Uglavnom, postadoh svestan da pored pripadnosti porodici, plemenu, narodu, domovini, kojima pripadam telom, srcem, umom i dušom, uvek pripadam i nekom ubeđenju, koje je moje ili tuđe. Znači, moram da tražim, a ubeđenje koje usvajam tražeći ga i istraživajući ga, jeste moje i samo moje. Interes je i da to ubeđenje bude istinito da bi bilo pravo, a biće istinito ako se istraživajući lišim svih predrasuda.
Hoću svoje istinito ubeđenje!- uzviknuh kao dvadesetdvogodišnjak i apsolvent Fakulteta islamskih nauka. Bila je to borba za ubeđenje u predvečerje rata za teritorije.
Pod kupolom Bajrakli džamije, jedine beogradske, na raskršću puteva (Dorćolu), i ušću reka, kraj tvrđave megdanske, na domak mahale i opštine jevrejske, i Patrijaršije pravoslavne srpske, putujem i danas, listajući Tevrat (Toru) – Zavet stari, Indžil (Jevanđelje)-Zavet novi i Zavet poslednji – Kur’an, posle kojih se ništa slično pojavilo nije, da zapljuskuje obale ljudskih spoznaja.
Između Teizma i Ateizma biram Teizam, jer Svet koji evidentno nestaje, i nastaje, te mora imati svoga Stvoritelja.
Zatim, u okviru Teizma, između Monoteizma, Panteizma i Politeizma, biram i prihvatam Monoteizam, koji nudi logičnu ideju o jednosti Stvoritelja, pa time i večnosti Njegove, jer sve privremene egzistencije čiji smo svedoci, može stvoriti samo večno egzistentni Stvoritelj.
Sledeća instanca, Monoteizam nudi: Judaizam Starog zaveta, Hrišćanstvo Novog zaveta, Islam (Odanost Stvoritelju) Kur’ana.
Judaizam nudi monoteizam za narod Odabrani. To spazih i u teoriji i u praksi. Sami, Monoteizam preferiram, od samog početka, ali narodi, ili su svi Odabrani pa niko nije nešto posebno Odabran, ili niko nije odabran u startu, već samo onaj ko stigne na cilj. Osim toga, Judaizam, kao termin, sam govori o odabranosti jednog naroda. Mnogi će možda negodovati, ali ja tražim ubeđenje za sebe. A imam veliki interes-Istinu.
Hrišćanstvo nudi u okviru svoga Monoteizma, predstavu o Trojednom Bogu, (Trojstvo) za sva stvorenja podjednako. Preferiram ovu jednakost svih stvorenja koja je bliska Hrišćanstvu, ali, preferiram i čisti Monoteizam Judaizma, u šta mi se Trojstvo baš ne uklapa. Pored toga različitost samog teološkog učenja, i podela na Jakobite i Nestorijance, odnosno one koji su monofiziti jer smatraju da je Isus-Bog, i one koji smatraju da je Isus-Bogočovek, gde imamo izvesnu antroplogizaciju Stvoritelja, me udaljava od ovakve monoteističke predstave. Osim toga, ubeđen sam da je Isus Hrist bio toliko skroman, da ništa, a posebno Veru, ne bi nazvao po sebi. A, svi se slažu da je on i nije nazvao. Interesuje me šta je sam Isus, nazemlji činio, koga je kao Stvoritelja verovao, da ga u tome potpuno sledim. Mnogi će možda negodovati, ali ja tražim ubeđenje za sebe. A imam veliki interes-Istinu.
Islam poput Judaizma, nudi rafinisani Monoteizam, koji je poput Hrišćanstva, za sva Stvorenja. Bog je oduvek i zauvek, večan, bez datuma rođenja pa samim tim, ni smrti. Svi ljudi su od jednog čoveka i jedne žene stvoreni, sveobuhvatnom voljom Stvoritelja, koja svima daje podjednake šanse da stignu na cilj. Usput Islam nije puki eklektički verski pravac, kako neki vole da ga predstave, i Muhameda, hvaljenog Poslanika Tvorčevog, ali u svakom slučaju, obuhvata sve ono što je Istinito i od Stvoritelja objavljeno, u Nebeskim duhovnim tradicijama, Onih kojima je data Knjiga.
Već tvrdim, da je ubeđenje moga staroga zaista, opravdano i moje ubeđenje, ali još uvek neki perenijalni istraživački duh, blizak mi, od Varake bin Neufela, Ubejja bin Ka’ba, Bin Suhajba, Elgifarija, Ibn Arebija, Schuona, Genona, Cutsingera, nudi da dalje „surfujem“ ovi predivnim talasima Istine, koja nam se skriva i otkriva, prvo ispitujući našu zainteresovanost, a potom, kada dođemo do ubeđenja, i stepen njegove čvrstine.
Čemu onda mnoštvo Poslanika Božijih i Objava? To mi postade jasno kad shvatih da je nepromenljivi Stvoritelj stvorio svoja stvorenja kao promenljiva bića, poput čoveka ili čovečanstva. Adamovoj (Ademovoj) deci, nama, zabranjeni su incestualni brakovi između braće i sestara, ali Adamovoj deci Kainu (Kabilu) i Avelju (Habilu), jedino to je bilo mogućno. Doduše, i tada je bilo određenih restrikcija, jer je Eva (Hava) rađala dvojke, sina i kćerku, pa je bilo zabranjeno blizancima da se međusobno venčavaju. Zato postoji Božija objava Adamu, u kojoj je to sankcionisano. Može li se zamisliti prisustvo dveju naredbi, potpuno kontradiktornih, u jednoj univerzalnoj Objavi, i sleđenje bez poteškoća. Stvoritelj želi da olakša spoznaju, ne da je oteža!!!
Tako mi Stvoritelja sve se poklapa! Samo treba istrajati, bez predrasuda i fatamorgana sa CNN-a, BBC-a, i sl., ne samo kada je Odanost Stvoritelju (Islam) u pitanju.
I dok tako, Beogradom svojim, putujem oslobađajući se svih komleksa, balasta i predrasuda, što mi omogućuju i Islam kao učenje i Srbija, posebno Beograd, kao sredina upoznah neke, što im beše čudan taj stav, beogradskog Muslimana. Ne znam, kao reaguju na Muslimana njujorškog, ili onoga iz Tel Aviva.
Birati ubeđenje, možemo, i prijatelje, i stanište. Stvoritelj je dao tu slobodu, ne budimo oni koji je oduzimaju.
Kaldrmu beogradskih ulica dušom osetih, srbijanske gradove i ljude duša srodnih, i Odanost Stvoritelju.