Postati čovek sa reketom

U poslednje dve decenije, nauka se posvetila istraživanju tenisa i njegovih najrazličitijih aspekata. Danas se pišu radovi o anatomiji i biomehanici ramena tenisera, o promenama u mineralnom sastavu kosti kod mladih tenisera, o psihološkim promenama kao posledici periodičnih treninga izdržljivosti kod teniserki…

Naučnici se slažu da na telo tenisera tokom meča utiče izuzetan broj različitih faktora – na primer, na kakvoj podlozi igra, koliko traje meč, koliko su igrači visoki i teški, šta su jeli i pili pre meča, kakav tip građe imaju, kakav kapacitet pluća, kada su počeli da igraju tenis… Svi ovi faktori pre svega utiču na energetske potrebe igrača i na odgovor tela, ali i na to koliko će se brzo posle svega energija regenerisati.

Onog momenta kada počne teniski meč, telesna temperatura igrača naglo skače. Poen traje kratko, svega desetak sekundi, a onda slede kratka pauza, pa poen. Kako bi mogao da se snabdeva dovoljnom količinom energije i da se prebrzo ne umori usled takvog tempa, organizam treba dobro da koristi kiseonik. Najpre, teniser mora da ima visok kapacitet pluća i efikasan kardiovaskularni sistem, zahvaljujući kome se organizam „napaja“, a pre svega mišići (tokom jednog 85-minutnog meča prosečan izmereni puls tenisera je bio 144). Da bi to postigao, teniser mora da radi specifične vežbe kojima se uz stalno ponavljanje ritmično pokreću velike grupe mišića – na primer, moraju da trče ili da voze biciklu. Nakon takvih vežbi treba da sledi period potpunog odmora. Ove vežbe upotpunjuju se drugim tipom vežbi koje jačaju snagu igrača – one sa malim otporom koje se ponavljaju veliki broj puta. To bi na primer bilo dizanje laganog tega u nekoliko serija po 15 puta. Sve to se radi kako bi se poboljšale otpornost i izdrživost organizma – preciznost udarca smanjuje se i za 81 odsto kada se teniser bliži granici umora. Takođe, kako bi izbegao povrede, teniser mora da radi i vežbe istezanja jer se time povećava opseg pokreta koje može da izvede.

No, bez obzira na sve ovakve i druge analize, naučnici bi radije da izračunaju formulu za „pravljenje“ prvaka u tenisu. Oni godinama uporno pokušavaju da nađu korelaciju između komponenti kao što su čvrstina stiska reketa, širina pokreta leđa, jačina udarca i slično sa uzrastom igrača i njegovim rangom. Međutim, veza, za sada, ima veoma malo.