NPL

Finansijski termin „nonperforming loan (NPL)“ u našem jeziku i praksi ima nekoliko prevoda koji se paralelno koriste. NBS koristi termin „problematičan kredit“, česta je upotreba i termina „teško naplativi kredit“, dok suštini možda najviše odgovara i treći termin u dnevnoj upotrebi – „nenaplativi kredit“.

Prema kriterijumima koje je uspostavio MMF, o kreditu se kao nenaplativom može pričati od onog trenutka kada niti jedan deo njegove glavnice ili kamate nisu naplaćeni u poslednjih 90 dana, a po rokovima koji su zacrtani prilikom odobravanja kredita. Takođe, nenaplativim se smatra i svaki onaj kredit kod kojeg kamata za proteklih 90 dana nije refinansirana, kapitalizovana ili odložena međusobnim dogovorom.

Nenaplativi krediti su u isto vreme i problem za banku ali i finansijski proizvod i njime se može trgovati na finansijskom tržištu. U procesu prodaje, dužnik uglavnom nema uticaja u smislu da taj proces ne može onemogućiti ili zaustaviti. Kada se jednom proda, sve obaveze koje dužnik ima po osnovu kredita prelaze na instituciju koja je njegov kredit otkupila. Finansijske institucije koje otkupljuju nenaplative kredite, u velikoj većini slučajeva fokusiraju svoje poslovne aktivnosti isključivo na naplatu ovih kredita preko sredstava kojima je kredit bio osiguran.

Na pojavu nenaplativih kredita najviše utiče loša poslovna politika finansijske institucije i njena nemogućnost da pravilno proceni rizik pri izdavanju kredita. U Evropskoj uniji udeo ovih kredita kreće se između pet i šest odsto, dok je kod nas usled raznih specifičnosti našeg finansijskog tržišta udeo na oko 20 odsto. U brojkama koje se lakše razumeju, banke u Srbiji dale su 3,5 milijardi evra kredita, koje sada imaju problem da naplate. Prema najavama iz Ministarstva finansija, očekuje se da će tržište nenaplativih kredita u Srbiji zaživeti 2016. godine, na osnovu realizacije državne Strategije za rešavanje problematičnih kredita i akcionih planova Ministarstva finansija i NBS.