Na Balkanskoj ruti

Broj zahteva za azil u Republici Makedoniji je u velikom porasatu. Dok je 2010. bilo 180 tražilaca azila, u 2013. njihov broj se popeo na 1343 ljudi, uključujući 582 onih koji su pobegli od nasilja u Siriji. Podaci iz 2014. pokazuju da je ove godine zahteva još više. U 2014. godini, deset tražilaca azila iz Sirije je dobilo status izbeglice. Mnogo je onih koji napuste Makedoniju pre nego što i dobiju konačnu odluku. Mali broj tražilaca azila čeka na odluku prve instance koja, prema zakonu, treba da se isporuči šest meseci od trenutka kada je prijava podneta.

Tražioci azila imaju različite motive i očekivanja kada napuštaju Makedoniju, što zavisi i od njihove zemlje porekla. Na primer, tražioci azila iz Sirije su nam rekli da imaju članove porodice u pojedinim evropskim zemljama i njihov konačni cilj je da se ponovo sastanu sa njima. Mnogi od njih žele da ide u Švedsku, Italiju, Nemačku ili Francusku. Neki veruju da bi bilo lakše za njih da izgrade svoj život u Zapadnoj Evropi.

U Makedoniji svi tražioci azila imaju smeštaj i osnovnu podršku koju im obezbeđuje Ministarstvo rada i socijalne politike. S tim mogu da pokriju osnovne potrebe za vreme svog boravka u prihvatnom centru dok čekaju konačnu odluku. Ipak, kao što je već spomenuto, manji je broj onih koji ostanu do kraja procedure. Postoji samo jedan prihvatni centar za tražioce azila u zemlji i on je smešten u mesto Vizbegovo koje se nalazi oko tri kilometara od centra Skoplja. Centar ima kapacitet za 150 ljudi i nudi odvojen smeštaj za samce i porodice. Takođe, pristup uslugama je dostupan samo preko prihvatnog centra. Osobe mogu živeti van centra, ali onda je to o sopstvenom trošku.

Republika Makedonija je izgradila delotvoran integracioni sistem za osobe kojima je garantovana međunarodna zaštita. Sistem je prvobitno osnovan za rad sa izbeglicama koje su došle sa Kosova, ali je ostao funkcionalan za nove dolaske. Takođe, Vlada je izdala Strategiju za integraciju izbeglica i stranaca, a postoji takođe i Centar za integracije osnovan unutar Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

Kada je reč o azilantskoj politici, kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica. Prvi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti je na snazi od 2004. a menjan je nekoliko puta kako bi bio u skladu sa EU legislativom. Ipak, jedan od glavnih problema je nedostatak prevodioca za neke tražioce azila s obzirom da u Republici Makedoniji zakon zahteva da zvanični prevodioci budu uključeni u proces intervjuisanja i saslušanja, a nema pravodica za Paštunski, Farsi, Urdu, Somalijski.

Republika Makedonija je smeštena na takvozvanoj Balkanskoj migracionoj ruti koja ide od Turske, Grčke, Makedonije, Srbije ka EU zemljama. Ako uzmemo u obzir najskoriji Fronteksov godišnji izveštaj možemo da vidimo da je više od 17.000 neregularnih migranata prošlo Balkansku rutu i države moraju da ulože dodatni napor u zaštiti osnovnih ljudskih prava kao i odgovarajuću identifikaciju ljudi kojima treba međunarodna zaštita unutar mešanih migracionih grupa.