Muzej kakav zaslužujemo

Remek-delo srpske umetnosti iz XIV veka Bogorodica Sokolička pojavilo se kao jedan od eksponata na izložbi „Vizantija – vera i snaga“ u prestižnom Metropoliten muzeju u Njujorku, a do 25. avgusta ove godine bila je izložena i u Beogradu. Prema rečima dr Tatjane Cvjetićanin, direktorke Narodnog muzeja, prvobitna ideja bila je da na izložbi bude predstavljena celokupna postavka iz Njujorka, ali zbog osetljivosti eksponata to nije ostvareno. Pravi razlog što postavka nije došla u Beograd jeste to što kod nas nema uslova za takav poduhvat.

Sredinom maja ove godine Narodni muzej obeležio je 160 godina postojanja i tim povodom izražena je zahvalnost institucijama i ličnostima koje su pomogle u ostvarivaju njegovih programa i aktivnosti. Zahvalnicu za uspešnu saradnju dobila je i Skupština opštine Stari grad, i to za osavremenjivanje Muzeja, tačnije, za rekonstrukciju odeljenja za konzervaciju i restauraciju. Pomoć Starog grada došla je u pravi čas, budući da su se u tom trenutku restaurirale slike Paje Jovanovića ukradene sa izložbe u Aranđelovcu 2001. godine. Sudeći po bogatom programu, niko ne bi ni pomislio da je ova „kuća boja“ u tako lošem stanju, jer ne prođe ni sedmica a da se ne organizuje konferencija za novinare sa najavom novog kulturnog događaja. Podsetimo na veliko interesovanje posetilaca iz našeg i drugih gradova za junsku izložbu impresionista i redove ispred zgrade Muzeja.

„Trudimo se da, uprkos svim teškoćama, budemo prisutni u javnosti. Izložbe moraju biti prilagođene atmosferskim prilikama s obzirom na to da su sve instalacije u Muzeju u lošem stanju. Standardi u svetskoj muzeologiji toliko su napredovali poslednjih 40 godina da će rekonstrukcija Muzeja sigurno trajati četiri godine. Snimanje stanja u kome se zgrada nalazi je završeno, i sada smo u fazi izrade idejnog plana, pa se nadamo da ćemo na kraju imati nacionalni muzej kakav srpski narod zaslužuje“, kaže direktorka Cvjetićanin.

Njena namera je da Narodni muzej bude najvažniji muzeološki centar na Balkanu, uzor i model za druge muzeje u zemlji i regionu i nezaobilazno odredište za Beograđane i turiste. „Muzeji su bili kabineti retkosti, kulturni arhivi društva, katedrale umetnosti, hramovi prošlosti. Oni danas osim svoje osnovne uloge, a to je zaštita baštine, imaju i ulogu naučne institucije, ateljea, biblioteke ili škole. Ukratko, postaju kutak za uživanje, odmor i snoviđenje, ali i mesto za kritiku i dijalog“, ističe Tatjana Cvetićanin.