Klica za univerzitet

Prva kragujevačka gimnazija je najstarija gimnazija u Srbiji u kojoj se nastava odvija na srpskom jeziku, odnosno najstarija gimnazija osnovana južno od Save i Dunava, na teritoriji Srbije. Prema podacima iz „Spomenice Gimnazije u Kragujevcu 1833–1983“, izdate povodom 150. godišnjice škole, preteča gimnazije osnovana je ne u Kragujevcu, već u Beogradu. Naime, 1830. počela je da radi prva srednja škola, bez imena, ali nazivana „verhovna“, „viša“ ili „velika. Vodio ju je Dimitrije Isailović, istovremeno i upravnik Tipografije. Nimalo mu nije bilo lako, jer su roditelji odvraćali decu od škole, a ni Miloš Obrenović nije imao mnogo razumevanja za Isailovićeve probleme i potrebe škole. Prva generacija učenika je, zbog slabih rezultata, Isailovićevom odlukom – ponovila razred. Tako je prva generacija dvogodišnje škole školovana zapravo tri godine, ali pojedina svedočanstva kažu da ni posle ponovljenog razreda nisu bili osposobljeni za činovnički posao. Godine 1833. Miloš Obrenović odlučuje da preseli Tipografiju u Kragujevac, što je značilo da se seli i Dimitrije Isailović, a s njim i škola. Miloš je smatrao da je jednostavnije narediti i đacima da krenu u Kragujevac za svojim jedinim nastavnikom nego da traži drugog koji bi ih podučavao u Beogradu. I tako je u novembru 1833. godine u Kragujevcu počela sa radom Velika škola, prva srednja škola u Kneževini Srbiji.

foto: n. raus

Iz iste godine potiče i najraniji školski zakon u Kneževini – „Ustav narodni škola u Knjaževstvu Servije“. Njime je Velika škola definisana kao trogodišnja, sa tri učitelja i direktorom. Časovi su održavani pet dana u sedmici, po dva časa pre i dva po podne. Već na samom početku rada, škola umalo da bude zatvorena. U „Spomenici Gimnazije u Kragujevcu“ u tekstu „U Kneževini i Kraljevini Srbiji“ istoričar Radoš Ljušić piše o profesoru Atanasiju Todoroviću koji nije mogao da podnese to što se Miloševa ljubavnica, „mala gospođa“ Jelenka, mešala u školske probleme. On se u jednom pismu bratu požalio na nju, pismo je nekako dospelo do Miloša, pa je nesrećni Todorović završio na sudu. Proglašen nedostojnim, Todorović više nije mogao da bude predavač u školi, pa je u njoj ostao samo jedan nastavnik, što je ozbiljno ugrozilo funkcionisanje nastave i opstanak škole. Opet je u pomoć priskočio Dimitrije Isailović i spasao školu od zatvaranja.

Školske 1835/36. godine, škola je postala četvorogodišnja, a od tada počinje i da se naziva Gimnazija. Na predlog ministra prosvete Stefana Stefanovića Tenke iz 1838. godine, uvedeni su peti i šesti razred. Njegovo obrazloženje bilo je u tome da đaci četvorogodišnju školu završavaju u uzrastu od 14 ili 15 godina, „u nejakom uzrastu, pa nisu sposobni ni za javnu službu ni za pohađanje viših nauka. Otuda oni provode besposleni izvesno vreme posle svršetka gimnazije.“ Knez Miloš je ukazom od 1. jula 1838. godine osnovao Licej i produžio školovanje na šest godina.

Godine 1841. Licej je preseljen u Beograd, čime je postavljen temelj za budući Univerzitet u Beogradu. Četiri godine Kragujevac je bio bez škole, a onda je knez Aleksandar Karađorđević ukazom preselio čačansku polugimnaziju u Kragujevac. Tokom narednih decenija, opstanak škole bio je više puta ugrožen, što zbog đačkih pobuna protiv profesora i nezadovoljstva njihovim metodama, što zbog sukoba unutar nastavničkog kolektiva. Konkretno, 1842. godine, isti onaj Dimitrije Isailović zahvaljujući kom je nastala škola, došao je u Kragujevac iz Beograda u ulozi školskog nadzornika. Odatle je napisao ozlojeđen izveštaj, zgrožen ponašanjem profesora, njihovim noćnim pijankama u Trmbasu nadomak Kragujevca, po svadbama i veseljima, a izvesni profesor Milovuk posebno je istaknut (iako se i drugi slično ponašaju), zato što je imao običaj da učenicima koji traže nekakvo pojašnjenje, okrene stražnjicu rekavši joj: „Kaži im što te pitaju.“

Od 1887. godine škola je smeštena u zgradu u kojoj se i sada nalazi. Projekat je urađen u Beču, a izgradnja je trajala od 1884. do 1888. god. Stolarija je još uvek iz tog perioda, a izgrađena je u jednoj bečkoj stolarskoj radionici. Zgrada je pod zaštitom države kao kulturno-istorijski spomenik.

Osim po tome što je jedna od najstarijih škola u Srbiji, Prva kragujevačka gimnazija prepoznatljiva je i po tragediji iz 21. oktobra 1941. kada su jedinice nacističke Nemačke streljale oko 2800 ljudi, među kojima nekoliko desetina gimnazijalaca i njihovih profesora. Na prvom spratu Prve kragujevačke gimnazije nalazi se spomen-učionica, prostranija i veća od ostalih, sa slikama Šumarica i topovskih šupa u koje su bili smešteni pre streljanja. Iako je drugačija od ostalih, i u spomen-učionici se odvija nastava.

Zbog tradicionalne sklonosti ka prepravljanju i modifikovanju istorije, teško je pouzdano utvrditi koliko je učenika streljano. Ipak, imena streljanih profesora i drugog osoblja Prve i Druge muške realne gimnazije i Ženske učiteljske škole poznata su. U holu gimnazije, odmah po završetku Drugog svetskog rata postavljena je spomen-ploča na kojoj piše: „Iz ove škole su nemački okupatori izveli i streljali 21. oktobra 1941. godine 300 učenika, vernih sinova svoje domovine koji su zajedno sa svojim profesorima pevajući išli u smrt, prkosili neprijatelju, klicali slobodi i pokazali budućim pokolenjima kako treba voleti svoj narod i otadžbinu.“

Školu danas pohađaju 1124 učenika i u njoj je zaposleno 86 nastavnika. U školi postoje četiri smera: prirodno-matematički, društveno-jezički, specijalizovano matematičko odeljenje (svojevremeno istureno odeljenje Matematičke gimnazije iz Beograda) i ogledno odeljenje (VII razred osnovne škole).

Škola je 11. decembra 2008. odlukom Vlade Republike Srbije proglašena za školu od posebnog nacionalnog značaja.