Šta za jednu kompaniju znači društveno odgovorno poslovanje (corporate social responsibility – CSR)? Da li je izvodljivo da se od samih početaka pažnja pridaje i CSR-u, ili je neophodno da najpre kompanija „stasa“ i poraste? O društveno odgovornom poslovanju za „Vreme“ govori Ernst Bode, generalni direktor kompanije Messer Tehnogas.
ERNST BODE: Odgovorno ponašanje je sastavni deo naše Izjave o misiji još od nastanka Messer grupe i uvek je primenjivano u praksi u odnosu sa zaposlenima, poslovnim partnerima, društvenoj sferi, kao i u odnosu prema životnoj sredini. Postavili smo sebi relevantne ciljeve i ocenjujemo naše ponašanje u njihovom ostvarivanju.
Kako se pod terminom društveno odgovornog poslovanja ne podrazumeva samo filantropija, nego i učestvovanje u kreiranju bolje poslovne klime, edukovanje za deficitarna zanimanja, poboljšanje uslova na radu u cilju bolje zaštite na radu, i slično, Messer je pokrenuo svoju kampanju Safety for Life na nivou cele korporacije kako bi maksimalno podigao svest o važnosti zaštite na radu, o važnosti poštovanja propisa u cilju zaštite svakog zaposlenog i njihovih porodica. Takođe je koncipiran proces upravljanja koji se odnosi na društvena pitanja i pitanja životne sredine. Izveštavamo o progresu svake godine. Mi sve vreme nastojimo da radimo bolje, ne samo po pitanju naših aktivnosti u vezi sa održivošću i odgovornošću, nego i po pitanju izveštavanja o korporativnoj odgovornostii.
„VREME„: Ranijih godina, Messer Tehnogas je posvećivao pažnju obrazovnim, zdravstvenim i sportskim temama kada je reč o CSR–u. Ove godine, kao i kod većine kompanija, fokus je bio na majskim poplavama. Kakvu pomoć je Messer Tehnogas dao područjima stradalim od poplava?
Kompanija Messer Tehnogas je od samog početka uvođenja vanredne situacije u Srbiji, već prvog vikenda, prateći obaveštenja kriznih štabova o potrebama u različitim delovima zemlje, uspela da doveze šleper flaširane vode iz Bugarske i uputi ga za Šabac, kao i iz Makedonije za Smederevsku Palanku. U saradnji sa domaćim proizvođačima, voda je dostavljana i Paraćinu i Svilajncu u više navrata, a pelene za bebe i mleko u prahu Centralnoj apoteci Kliničkog centra Srbije. Kompanija je takođe donirala više boca helijuma i medicinskog kiseonika MUP-u i Centralnoj apoteci.
Zaposleni u Messer Tehnogasu su kao svoj doprinos u pomoći ugroženima dali 10 odsto od jednomesečne plate, dok je sama kompanija uplatila još pet miliona dinara, a sav novac je uplaćen na račun Vlade Republike Srbije.
Nakon apela Messer Tehnogasa Messerovim kompanijama u Evropi za pomoć ugroženima iz poplavljenih područja, otvoren je namenski račun za njihove donacije. Odziv je bio trenutan i Messerove kompanije iz Makedonije, Albanije, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Švajcarske su odmah poslale pomoć u novcu, konzerviranoj hrani, sredstvima za dezinfekciju, paročistačima, dok u drugim zemljama i dalje traju akcije prikupljanja. Na lokaciji Messera, u Krefeldu u Nemačkoj, zaposleni su pokrenuli akciju skupljanja pomoći i od građana ovog mesta. Novčane donacije zaposlenih su bile prosleđene Vladi Republike Srbije za dezinfekciju, saniranje i obnovu poplavljenih i porušenih kuća, kao i za podršku mnogim porodicama za njihov novi početak.
Messer Group je takođe donirao značajna sredstva i za pomoć ugroženima u Bosni i Hercegovini. Osim donacija koje su realizovane preko Messer Tehnogasa, od strane Messerovih kompanija širom sveta upućeno je i dosta pomoći direktno na Crveni krst Srbije i Bosne i Hercegovine.
Uz pretpostavku da sledeće godine neće biti tako katastrofalnih nepogoda, imate li plan o društveno odgovornom poslovanju za 2015? Koje će oblasti biti u fokusu?
Messer Tehnogas godinama podržava Mašinski fakultet u Beogradu u vidu donacija, stipendija i sponzorstava. U 2013. godini je na našu inicijativu otvoreno novo odeljenje za zavarivanje i zavarene konstrukcije. Naša kompanija je obezbedila značajne elemente opreme, a dodatno, studenti za svoj rad mogu da koriste našu radionicu za reparaturno zavarivanje i zaštitu metalnih površina – Castolab. Predstavnici kompanije su takođe uzeli učešće u programu obrazovanja držanjem predavanja i prezentacija. Studenti druge godine imaju priliku jednom godišnje da provedu neko vreme u Messerovoj firmi u Srbiji. Zbog ovog angažovanja smo odlikovani plaketom časti zbog doprinosa fakultetu i svakako ćemo nastaviti sa ovakvom praksom i naredne godine.
Takođe imamo veoma uspešnu saradnju sa Fakultetom za fizičku hemiju u zajedničkim naučnorazvojnim, istraživačkim i stručnim projektima, organizovanju seminara i kurseva inovacije znanja, pružamo podršku studentima Hemijskog fakulteta, a u toku je zajednički projekt razvoja ugljovodoničnih gasnih smeša. Postoji veoma snažna potreba jačanja saradnje nauke i privrede, čija važna komponenta treba da bude i podizanje nivoa svesti o značaju kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i da vodeće firme treba da pomažu obrazovanje kao deo društveno odgovornog poslovanja.
Osim toga, zaštita životne sredine i efikasna upotreba energije bitni su ciljevi za Messer. Sa ciljem da održimo izvore i smanjimo troškove, upravljanje energijom je proces koji je u toku, sa našim stalnim fokusom na kontinuiranom poboljšanju energetske efikasnosti.
Da bi se optimizovao ovaj proces u našoj kompaniji, mi takođe pokušavamo da osposobimo naše kupce da rade na održivi način koji je efektivan po pitanju troškova i očuvanja životne sredine.
Kako Messer Tehnogas bira oblasti u društvu kojima treba pomoći?
Messer Tehnogas je 2008. godine, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pokrenuo osnivanje obrazovnog profila u srednjim mašinskim školama: mašinski tehničar za reparaturu u području rada mašinstvo i obrada metala, jer se pokazao deficit ovog kadra. U tu svrhu smo dali donaciju u vrednosti od 30.000 evra za opremanje srednjih mašinskih škola za kvalitetno izvođenje nastave, kao i za opremanje laboratorija za stručnu praksu. Svake godine u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu držimo stručne seminare i obuke širom Srbije za profesore ovih smerova. Slušamo predloge društvenih zajednica ili našeg poslovnog okruženja i reagujemo u skladu sa vremenom, mogućnostima i potrebama. Često inicijative dolaze i od samih zaposlenih zajedno sa konkretnim predlozima kako u tome učestvovati, kao što je to bio slučaj sa akcijama poput Bitka za bebe.
U januaru ove godine u dnevnom listu „Blic“ ubrojani ste među najuticajnijih 30 stranaca u Srbiji. Koliko status kompanije i ljudi koji je vode utiče na društveno odgovorno poslovanje? Koliko se uopšte u medijima daje na značaju ovoj vrsti poslovnih aktivnosti i koliko je CSR rasprostranjen među kompanijama u Srbiji?
Kao član raznih institucija, između ostalog i NALED-a, u čijem sam upravnom odboru, mogu reći da se zaista pridaje mnogo važnosti. NALED je organizacija čije su aktivnosti usmerene na aktivno učešće privrede u pravnim reformama kao i promociju investicija i podršku privredi. U nastojanju da Vladi Republike Srbije damo preporuke sa aspekta privrednika za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju, reformu propisa, ažurnost sprovođenja zakona i ostale postojeće probleme, napravljen je Regulatorni indeks Srbije, kojim su ocenjivana ministarstva za različite oblasti rada.
Takođe, iako u Srbiji ima mnogo kompanija koje su zaista veoma aktivne u oblasti društvene odgovornosti, mislim da mediji ne daju dovoljno značaja vestima iz CSR-a, naprotiv, stiče se utisak da dobre vesti i inspirativni projekti nisu dovoljno zanimljivi da bi bili na naslovnoj strani nekih novina. Dešava se da neki projekat koji je važan za bolju privrednu klimu, za lakše poslovanje, za razvoj lokalne zajednice prođe sasvim neopaženo ili čak bez ijednog osvrta na njega u medijima, jer je naslovnu stranu dobila neka senzacionalno loša vest. Mislim da su takve pojave loše i da veoma unazađuju društvo, nauku, uništavaju kreativnost, perspektivu i dobre ideje za razvoj boljeg, efikasnijeg i društveno korisnijeg poslovanja.
Po vašem mišljenju, da li država treba na neki način da se ponaša drugačije prema kompanijama sa izraženom društvenom odgovornošću, u odnosu na one kompanije koje ne posluju odgovorno (ali u skladu sa zakonom)?
Država bi, svakako, trebalo maksimalno da motiviše i podržava svaki oblik društveno-odgovornog poslovanja i da aktivnije uključi privredu i njene predstavnike u donošenje odluka koje doprinose razvoju društvene odgovornosti.
Iako se dosta radilo na usklađivanju podzakonskih akata sa zakonima i iako se situacija u određenim oblastima pomerila nabolje, ostalo je još mnogo toga da se uradi, da bi se omogućilo normalno, ali i društveno odgovorno poslovanje u Srbiji i da se vreme, koje se može utrošiti na stvaranje konkretnih i važnih rezultata, ne troši na zagušujuću birokratiju i nepotrebnu nervozu. Veoma je frustrirajuće kako, kada želite da se krećete napred i kada imate planove za razvoj, često osetite da vas usporavaju potpuno neobjašnjivo ponašanje, nepojmljivi zakoni ili apsurdni i anahroni propisi.
Srbija ipak ima veliki potencijal za budući razvoj koji treba prepoznati i iskoristiti. Već je isuviše vremena utrošeno i dobro je da se po mom mišljenju konačno počelo ozbiljno i profesionalno sa radom. Srbija ima dobru i obrazovanu radnu snagu i potrebno je osloboditi pozitivnu energiju ljudi i stvoriti okruženje gde će i poslovanje i život ljudi uopšte postati lakši i bolji.
