Kultura

Krojačice svoje sudbine – (The) Frajle, Novi Sad

Razdeljak na 4 strane

Časopisi tipa Cosmo-ŠtaSmo uskoro će na naslovnicama objašnjavati 10 razloga da budete Frajla. Žene se emancipuju kadgod im se ukaže prilika, muškarci uglavnom ni kad moraju

Gete i nasilje

Vremena zla, nekad i sad

U kući na trgu Frauenplan u Vajmaru, u kojoj je Johan Volfgang Gete proveo najveći deo života, nalazi se njemu posvećeni muzej. Dvadeset osmog avgusta ove godine otvoriće se nova stalna postavka muzeja, a tim povodom biće objavljena knjiga sa sedam eseja posvećenih velikom nemačkom književniku. Jedan od eseja zastupljenih u ovom izdanju, na temu "Gete i nasilje", napisao je i Ivan Ivanji. Ljubaznošću autora, "Vreme" ekskluzivno objavljuje proširenu verziju ovog teksta

TV manijak – Pesma Evrovizije 2012.

Nije ljubav stvar već euforija

Ako želite da ispadnete neobični, poput Ramba Amadeusa, veoma ćete se iznenaditi jer ćete se suočiti sa neverovatnom konkurencijom. Na kraju je Rambo delovao turbo-normalan, jer su pre i posle njega pevali neuporedivo veći frikovi. Šta reći o reinkarnaciji Južnog vetra iz Bugarske, baji sa povezom preko očiju sa Baltika, Holanđanki sa indijanskom perjanicom, blizancima iz Irske sa fontanom na bini, Grkinji ili Kipranki kojima su menjali koreografiju jer je delovala pornografski, albanskoj imitaciji Bjork i još stotinu čuda i pokora

Izložba – »Poslednja decenija«

Usamljenost Save Šumanovića

Povodom sedamdesetogodišnjice smrti velikog slikara, u beogradskom Domu vojske Srbije otvorena je izložba slika Save Šumanovića na kojoj se nalaze platna nastala tokom poslednje decenije njegovog života

TV manijak

Dnevnik uvreda

Umetnost – Retrospektiva Gerharda Rihtera

Slikar u doba fotografije

Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka

Reportaža – Tri majska dana u Temišvaru

Sporo se smrkava, sporije sviće

Rečima Klaudija Magrisa, Temišvar je lep i nije lišen melanholije. Izjutra, dok se prvi put šetam po gradu, ta se melanholija skoro može opipati. Ima tu neke istočnjačke patine, patine patnje, koju ne može poništiti ni stotinu neonskih reklama Mekdonaldsa. Fasade su oronule, tramvaji škripavi, lica siva i zabrinuta

Premijere – »Zoran Đinđić«

Rafal preko »četvrtog zida«

Predstava Olivera Frljića je rizično i hrabro suočavanje sa možda najjačim kompleksom savremenog srpskog društva

TV manijak

Kakav na jelu takav na delu

Intervju – Petar Omčikus, slikar

Čitač duše

"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"

Reportaža – Prvi put u Podgorici, na Sajmu knjiga

Pejzaži, mirisi i vazduh

U političkom životu i u glavnoj medijskoj struji možda se i forsiraju takozvana identitetska pitanja, ali su obični ljudi u tom smislu uglavnom relaksirani. Listom se od srca smeju novim slovima crnogorskog jezika (čitaj: meko š). To, međutim, ne znači da crnogorski jezik nema svoje specifičnosti. Beležim samo dve. Lokalni tabletomani imaju zgodan izraz za Diazepam; zovu ga Kameron, zbog glumice što se preziva Diaz

Intervju – Muharem Serbezovski, pevač, pisac, prevodilac (najava)

Nama je veselje razlog da se isplačemo

"Na neki način, ja sam ciganski Dositej Obradović. Pevam na ovom našem jeziku da ga moji Cigani nauče, a prevodim na ciganski, Kuran, Bibliju, Dostojevskog, Tolstoja... Markesa sam, na primer, počeo da prevodim jer me to što piše asocira na Cigane. Melkijades iz Sto godina samoće je Ciganin. Pa ti cirkusi, to kako oni šetaju po varošima i kako ljudi zahvaljujući njima jače doživljavaju i sjaj i bedu, to je ono što mene privlači Markesu’"

Intervju – Muharem Serbezovski, pevač, pisac, prevodilac

Nama je veselje razlog da se isplačemo

"Na neki način, ja sam ciganski Dositej Obradović. Pevam na ovom našem jeziku da ga moji Cigani nauče, a prevodim na ciganski, Kuran, Bibliju, Dostojevskog, Tolstoja... Markesa sam, na primer, počeo da prevodim jer me to što piše asocira na Cigane. Melkijades iz Sto godina samoće je Ciganin. Pa ti cirkusi, to kako oni šetaju po varošima i kako ljudi zahvaljujući njima jače doživljavaju i sjaj i bedu, to je ono što mene privlači Markesu’"

TV manijak

Čitaj između redova

Fenomen Gotjeovog spota Somebody That I Used to Know

Drugačije od ostalih

Gotje je u pomahnitaloj globalnoj vladavini amaterizma kao principa dao i glas i mesto okupljanja sofisticiranijim konzumentima pop muzike u internetskoj eri

Knjige

Identitet i paradoks

Ivan Milenković je jedan od retkih podvižnika koji se unazad već više od deceniju upustio u nezahvalan posao čitanja, prikazivanja i procenjivanja filozofskih štiva, i tako i sam postao gotovo nezaobilazna kulturna "činjenica" i referentno mesto zainteresovane intelektualne javnosti. U izdanju Karposa nedavno je objavljena zbirka njegovih tekstova pod nazivom Filozofski fragmenti

Knjiga – Istinita priča

Otrgnuto od prašine

Memoarska knjiga bake Aleksandra Tišme izuzetno je precizna i sočna slika ljudi, vremena, običaja i tabua

Intervju – Goran Vejvoda, multimedijalni umetnik

Kvadrat tišine

"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."

Fenomen TV serije »Devojke« (HBO)

Posle emancipacije

Aktuelna američka serija "Devojke" je svojevrstan antipod "Seksu i gradu" i sledeća velika televizijska stvar. Kako ni ovde ne manjka ljudi od dvadeset-i-nešto, nadobudnih, samoproglašenih intelektualaca sa blaziranim, ničim utemeljenim ali agresivnim političkim i drugim stavovima, često sa umetničkim aspiracijama, koji žive na račun roditelja, koji se "traže" i još uvek ne znaju baš ko su, ali osećaju da su nešto mnogo bitno, dobar deo publike "Devojke" bi mogle da imaju među njima, ali i među onima kojima takvi beskrajno idu na živce

Biografija Zlatana Ibrahimovića – »Ja sam Zlatan«

Sve će to Zlatan pozlatiti

Sarajevska izdavačka kuća Buybook objavila je ovih dana prevod (auto)biografske knjige Zlatana Ibrahimovića pod naslovom Ja sam Zlatan. Napisana u prvom licu jednine, ispisanom rukom Davida Lagerkranca, ova knjiga je izuzetno uzbudljivo štivo, interesantno i onima koji knjige inače i ne čitaju, a u novinama se zadržavaju samo na sportskoj rubrici, kao i pravim zaljubljenicima u tekst

Izložbe – Dijego Rivera, MoMa, Njujork

Lice i naličje levice

Aktuelna izložba Dijega Rivere u njujorškom Muzeju moderne umetnosti sa radovima nastalim tokom Riverinog boravka u Njujorku krajem 1931. i početkom 1932. godine, koje je naručio i finansirao sam muzej na čelu sa Ebi Rokfeler, realizovana je u osetljivom društveno-ekonomskom trenutku, navodeći posetioce na preispitivanje politike muzeja, ali i na, s obzirom na Riverin levičarski politički angažman – eventualne skrivene poruke

Koncert

Patike bez patetike

Đorđe Balašević, "Kalendar mog detinjstva"
Madlenianum, Zemun,
23. IV 2012.

Scena