Bliski i Srednji istok
Nema mira na vidiku
Mada ukrajinski rat gotovo potpuno okupira svetske medije kao da ništa drugo ne postoji, to ne znači da ostatak sveta miruje, naprotiv. Bliski i Srednji istok zloslutno podrhtavaju
Dosije “Vremena”: Bogati u krizi
Ilon Mask, delom plejboj, delom svemirski kauboj i ludilo berze
Autistični kompjuteraš iz Pretorije, kanadski i kalifornijski student, za manje od decenije uspeo je da od kanadskog lutalice s rancem na leđima u dvadeset sedmoj godini postane multimilioner i tehnološki mogul koga porede s Hauardom Hjuzom i koji ulaže u električni automobil, kosmički program, zarobljava Tviter i skandalizuje biznis okruženje, pa je za 52 nedelje izgubio 200 milijardi dolara. Ali nije bio jedini gubitnik među svetskim milijarderima, koji su u vreme zime kriptovaluta i IT sektora 2022. godine, svi zajedno, izgubili dva biliona dolara
Rat u Ukrajini
Krvava arija
Kada su ruski mediji 9. januara objavili da odbrana Soledara masovno dezertira, Jevgenij Prigožin, vlasnik paravojne grupe “Vagner”, izjavio je da se ukrajinska vojska hrabro i časno bori i potvrdio da se front nije slomio. Kao i do sada, ukrajinske snage povlače se kada su pred zatvaranjem u kotao
Rat u Ukrajini
Ruski i ukrajinski saveznici
Verovatno je za Kremlj jedan od elemenata koji su bili važni pre početka rata bila procena da će izazovi krize narušiti odnose u EU i NATO-u, da će dovesti do visokih tenzija između članica tih organizacija i drastično oslabiti ili čak srušiti savez protiv Rusije. Za sada, dokaza o tome nema i odnos Poljske prema Ukrajini, odnosno izdašna pomoć u sredstvima ratne tehnike, pokazuje da antiruski diskurs može da bude održiva osnova za saradnju tih zemalja
Mađarska i EU
Veto ili pare
Mehanizam uslovljavanja isplate iz budžeta EU počeo je da pokazuje zube na Mađarskoj i Poljskoj, što su njegovi tvorci i želeli, ali bitke između Evropske komisije i Orbana tek predstoje. EU će dugo morati da se nosi sa mađarskim premijerom koji je osnažen pobedom sa 54 odsto glasova na aprilskim izborima, čime je zacementirao vlast za naredne četiri godine
Državni udar u Nemačkoj
Opasno ludi ili ludo opasni
Vremešni plemić, podržan ekipom bivših oficira, ezoterika i desničara, trebalo je da zbaci kancelara i postane “regent” novog nemačkog Rajha. Tužilaštvo sumnjiči ovu grupu za terorizam, a javnost se pita zašto je racija protiv njih bila javna tajna nedeljama pre policijske akcije
Mundijal u Kataru 2022.
Pustinjski vetar
Masa koja projektuje svoje želje i frustracije na našu fudbalsku reprezentaciju je u korenu promena koje nikako da se odigraju. Ako se poneka i odigra na tren, reč je o tome da se suštinski ustali i ostvari na duže. A zajednica koja nije u stanju da praktično rešava svoje probleme nestaje sa mape sveta. Ne bi bili ni prvi, ni poslednji
Balkanski timovi na svetskom kupu
Hrvatska zaustavljena u polufinalu
Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu
Peru
Uspon i pad Pedra Kastilja, učitelja sa Anda
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Đijang Cemin (1926–2022)
Nasmejani predsednik
Politička karijera Đijang Cemina nije karakteristična za kineske revolucionare. On nikada nije uzeo ni pušku ni čekić u ruke, bio je prvi generalni sekretar KP Kine iz porodice intelektualaca
Rat u Ukrajini
Artiljerijski danak u krvi
Slike sa ukrajinskog fronta podsećaju na vreme Prvog svetskog rata: duboko ešelonirane odbrambene linije, bezbroj kratera nastalih od udara artiljerijskih projektila, blato, smrt i slabe šanse običnog borca da preživi
U raljama imigracione birokratije
Život i smrt Mehrana Kasimija Naserija, alias Lorda Artura na Aerodromu “Šarl de Gol”
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Demografski trendovi i predviđanja
Prazna Evropa i “varvari” na granicama
Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Izrael: Rezultati izbora i jačanje verskog cionizma
Nova Judeja bez mesta za Arape
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Rat u Ukrajini
Nema milosti za zarobljenike
Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije
Sirijski zaplet Turske, Rusije i Kurda
Tri neprijateljske enklave
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Ukrajinski front
Medijski i pravi rat
Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema
Kazino kapitalizam
Uspon i pad zlatnog dečaka kripto valute i krah holandske berze lala
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
Francusko-nemački raskol
Mali skandali i veliki nesporazumi
U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”
Izbori u Americi
Dabogda te Tramp podržao
Demokratski kongresni odbor za kampanju potrošio je čak 51,5 miliona dolara podržavajući kampanje pojedinih republikanskih kandidata tokom njihovih stranačkih izbora na kojima su se birali oni koji će učestvovati u sučeljavanjima sa demokratama za Kongres ili za mesta guvernera. Naravno, demokrate su pomagale pažljivo odabrane oponente. Finansirali su pre svega one za koje su pretpostavljali da će svojim radikalnim stavovima više plašiti nego privlačiti birače, što će dovesti do lakše pobede kandidata Demokratske partije
Rat u Ukrajini
Pad Hersona
Neki cene da ide zimski period kada će front da bude stabilan i da se otvore politički pregovori o završetku rata. Pesimista sam oko teme primirja jer za sada ima indicija da će i zima biti ratna. Ukrajincima su se osladile pobede, žele da iskoriste duboke slabosti ruskog rukovodstva i komandi i uzmu još oblasti što brže. Ako nastave sa pritiskom, u najmanju ruku udariće na moral mobilisanog kadra koji nije oduševljen činjenicom što su protivno svojoj volji u brutalnom ratu
Posle susreta Džozefa Bajdena i Si Đinpinga
Globalno zagrevanje i političko otopljavanje
Otvorenost u diplomatskom rečniku treba shvatiti kao neslaganje, možda i svađu. Ali, bez toga nema pravih razgovora. Važno je da SAD i Kina ponovo razgovaraju. Čak i mali deo poverenja i razumevanja između Bajdena i Sija mogao bi da pomogne u smirivanju opasnih međunarodnih incidenata
Nuklearne igre na Korejskom poluostrvu
Sudbina između atomske bombe i kukuruznog kolača
Razvoj oružja za masovno uništenje u Severnoj Koreji mogao bi da izazove trku u naoružanju u severoistočnoj Aziji. Kimovo zveckanje sabljom povećalo je podršku javnosti u Južnoj Koreji da ta zemlja stekne sopstveno nuklearno oružje, nešto što bi se ranije smatralo neverovatnim. Odluka Južne Koreje da pređe na nuklearno oružje naterala bi Kinu i Japan da prošire sopstvene arsenale oružja. Bajdenova administracija nije uspela da artikuliše politički odgovor na ove događaje, što dovodi do opasnosti da još jedna kriza izmakne kontroli
Istočni front
Privatizacija rata
Za Kremlj su sada privatnici od velike koristi, ali treba gledati dalje – ugled ruske vojske, koja ima teškoća da prikupi zimske uniforme, neće porasti tokom zimskih meseci, problemi će se nagomilati, nezadovoljstvo mobilisanih, ratni gubici, loše vesti. U ruskom društvu socijalno raslojavanje na one koji su važni i one manje važne, koji su materijal za front, stvara neugodnu tenziju
Na licu mesta: Rumunija
Komšijski recept za borbu protiv korupcije
Šteta je što u Srbiji nema mnogo znanja i interesovanja za najbližeg suseda, ne samo zato što je Rumunija prelepa zemlja, nego i zato što bi moglo da se vidi dokle je, od olovnih osamdesetih i sivih devedesetih, stigla Rumunija danas, i što bi od današnje Rumunije Srbija mogla da nauči mnogo toga
Svemirski ratovi
Sateliti kao idealne mete
Sateliti možda ne bacaju bombe (postoji hiljadu bržih i jednostavnijih načina da se protivnik bombarduje), ali su i dalje nezamenljivi, bez obzira da li su u pitanju vojne ili civilne aktivnosti. Ako bi sateliti preko noći nestali, izgubili bismo GPS signal i pojam o tačnom vremenu, navigacija bi se vratila starim, primitivnim sredstvima, prestale bi da se obavljaju bankarske transakcije, prognoza vremena ne bi bila moguća, nestali bi sistemi za rano upozorenje u slučaju prirodnih katastrofa, raspao bi se današnji telekomunikacioni sistem, internet bi bio na klimavim nogama...
Šezdeset godina od Kubanske krize (drugi deo)
Imali smo sreće!
Nesumnjivo su vodeći pojedinci imali najvažniju ulogu u Kubanskoj krizi. Koliko god po gotovo svemu različiti, oba lidera, Kenedi i Hruščov, imali su i važnu sličnost – obojica su bili učesnici Drugog svetskog rata. Obojica su videli kako samouvereni generali ponekad srljaju u propast, a vojni planovi često rezultiraju neuspehom. Iznad svega, obojica su se nagledali smrti
