Mozaik

Kultura sećanja – »Pisati se mogu samo privatne vesti«

Senke utisaka, strahova i nadanja

U holu ispred Centralne čitaonice Narodne biblioteke Srbije, 23. novembra 2018. godine, u 12 časova, biće otvorena izložba "Pisati se mogu samo privatne vesti": privatna korespondencija tokom Prvog svetskog rata autora Nemanje Kalezića i Jasmine Tomašević

Svedoci vremena i njihova publika

Strah od sećanja

Koliko puta sam pomislio da neću više da pišem i pričam o logorima, da mi je dosta uloge "svedoka vremena". A onda prespavam i kao neko matoro cirkusko kljuse kada čuje fanfare i bubnjeve, otkasam u arenu. Za mene je poseban izazov mlada publika koja je često vidno nezainteresovana, najčešće učtiva, a ponekad zaista zainteresovana i radoznala

Hans-Johen Šajdler, svedok vremena

Ako ćutiš, već si pobeđen

"Dobro sam poznavao Brehta četiri godine, dok sam još bio student, bio sam član ansambla u Istočnom Berlinu i glumio sam u njegovom komadu Život Galilea Galileja", kaže za "Vreme" Hans-Johen Šajdler. "Obišli smo celu Evropu. Bio je veliki učitelj, strog. Imam snimak u telefonu, kako mi se obraća, hoćete da čujete?" Slušam Bertolda Brehta koji daje savete o glumi, nisam zamišljala da tako zvuči. "Moja uloga je bila uloga Galilejevog sina. Kada smo pravili one letke, a i mnogo puta kasnije u životu, setio sam se jedne rečenice odatle – ko ne zna istinu, on je samo glup, ali ko je zna i laže, taj je zločinac"

Reagovanje

Crvena zavist

Šibicarska avangarda, "Vreme" broj 1449

Politička klima – Ugalj

Energetska unija za razvod od uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Zaštita životne sredine pravnim sredstvima – Ekološke tužbe

Sukob ljudskih prava i ekonomskih interesa

Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine predviđena je mogućnost podnošenja specifične vrste tužbe koju može podneti jedno ili više lica u situacijama kada opasnost preti jednom ili većem broju lica. U pravnoj literaturi, ova tužba poznatija je kao "ekološka tužba". Iako mogućnost podnošenja ekološke tužbe postoji već 40 godina, dosadašnja sudska praksa ne beleži nijedan ovakav slučaj

Politička klima – Male hidroelektrane

Šteta za sve, osim za investitore

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Jubilej

Putovati s Crnjanskim

Ovog petka navršilo se 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Mesec-dva pre smrti, veliki pisac predao je rukopise i štampane tekstove za Knjigu o Mikelanđelu glavnom uredniku tadašnje izdavačke kuće "Nolit" Milošu Stamboliću, a on ih je poverio na priređivanje Nikoli Bertolinu. "Knjigu sam spajao od delova tekstova koje mi je ostavio Crnjanski, a ostavio je haos – stranice sa istom paginacijom, više varijanti jednog te istog teksta, sve to je utrpao u dve kutije za košulje – birao sam pasus odavde, pasus odande i tako komponovao", ispričao je Bertolino u tekstu o beogradskom nadrealizmu objavljenom u "Vremenu" broj 639. Nikola Bertolino se nikad nije sreo s Crnjanskim, pa ipak...

Politička klima – Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C

Moguće, ali malo verovatno

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se "pobrine" za promenu dosadašnjeg načina života

Dragan Tomić, jedan od osnivača Inicijative »Digitalna Srbija«

Šansa koju moramo iskoristiti

"Nove generacije moraće da uče čitav život. Industrijske grane neće više postojati u klasičnom obliku, već će se sve više spajati. Na spoju tih grana razvijaće se i novi poslovi"

E-rečnik

Koliko puta kažeš Vučić

Po analizi urađenoj za potrebe ovog teksta, najfrekventnija imenica u "Vremenu" tokom poslednjih deset godina je "godina", Srbija je prva među državama, a ove godine najčešće pominjana vlastita imena su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić

Valjevo – Festival duvan čvaraka, 13. put

Čiča Draža na bundevi

Narod tumara i gužva se oko oranija sa čvarcima, odsvud dim i jara, odvrnuli Cecu, samo čuješ Eeej, samo čuješ Oooj, i samo čuješ, Mešaj, ne popuštaj... a ima i da, u sve to, suze roniš i zapevaš: Neću da pijem sam, ‘oću u društvu

Kultura sećanja – Odlomci iz života Hermana Geringa

Nikšićko pivo i ikona od sedefa

Bio je pilot, maršal Rajha, morfinista, ženskaroš, pljačkao je umetnička dela. Bio je jedna od ikona nacističke Nemačke. Sebe je smatrao nevinim i časnim čovekom. Na vrhuncu moći, Hermanu Geringu su u Berlin donosili nikšićko pivo koje je veoma voleo. To nije bio njegov jedini kontakt sa našim prostorima

Reportaža – Džez festival na Krimu

Muzikom protiv sankcija

Od trinaest gradova-heroja Otadžbinskog rata u Sovjetskom Savezu dva su na Krimu – Sevastopolj i Kerč. Na ovom politički i istorijski trusnom području sukobi i dalje traju, makar se vodili oko benignih stvari kakav je Koktebel džez festival

Par reči o kulturnom turizmu u Beogradu

Šta procveta kad zalivaš saksiju

Investiraju se velike svote iz gradske kase u ukrasne saksije duž auto-puta kroz Beograd, a u isto vreme grad izdvaja više nego skromna sredstva za programe iz kulture koji bi trebalo da čine važan deo turističke ponude grada. Kako je moguće da su očigledno ogromni novci uloženi u tako neizvesan poduhvat

Putevi popularne muzike u 21. veku

Jutjub nacija i odlazak rokenrola

Doživljaj popularne muzike brzo se menja. Youtube, Spotify i "streaming" servisi kao način distribucije pesama diktiraju stvaranje jedne nove, instantne pop muzike, koja ne priznaje više žanrove i pravi se isključivo radi našeg audio-komfora, da nam ugađa. Ona više ne govori o nama, koliko mi o njoj. Smrt rokenrola? Ne, samo su ga se neki odrekli

Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)

Letonska »kraljica štampe«

Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika

Soul, sestro!

Dekonstrukcija pesme Respect najbolje pokazuje stvaralačku obradu prilikom koje nije obrnut samo rod/pol nego su manje tekstualne i muzičke izmene učinile tu verziju konačnom

Kultura sećanja – Areta Frenklin (1942–2018)

Respekt

Areta Frenklin bila je posvećena građanskim i ljudskim pravima i borbi za ravnopravnost šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na njenom primeru se vidi da kompleksni društveni sukobi nemaju uvek hepiend kao u holivudskim filmovima

Čehoslovačka 1968. (drugi deo)

Sovjetska intervencija

Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj

Čehoslovačka 1968.

Proleće praških đaka

Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović, za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj

Kultura sećanja – Pedesetogodišnjica vojne intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj

Proleće koje je trajalo do avgusta

Leonid Brežnjev je pokušao da privoli Aleksandra Dubčeka da odustane od svog "socijalizma sa ljudskim likom", modela koji je podsećao na jugoslovenski samoupravni sistem. Dubček nije popustio, Crvena armija je umarširala u Čehoslovačku i ugušila Praško proleće. U Jugoslaviji je podignuta borbena gotovost

Kultura sećanja – Zaboravljena priroda

Iznad krošnji svih vlada mir

U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno