Izložba
Iz salona Berte Alkalaj
Haljine, venčanice, odela, šeširi, tašnice po modi koja je u 19. i početkom 20. veka krasila Srbiju, na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti
25 godina od smrti Milana Mladenovića (1958–1994)
Glad je vatra
Pre četvrt veka, preranom i prebrzom smrću Milana Mladenovića sa scene je nestala Ekatarina Velika, rok grupa čiji su najbolji albumi jedan od glavnih razloga zašto se treba založiti da se rokenrol retroaktivno konačno prepozna kao deo ovdašnje kulturne baštine, kanonizovan u istom rangu sa najvažnijim filmovima, romanima ili slikarskim radovima iz tog perioda
Pozorište i zajednica
Da li ste nevidljivi?
Pozorište nije deo života za više od 90 odsto stanovnika Srbije i obrnuto. Šta možemo da uradimo povodom toga
Dizajn
Kad sto nije samo sto
O nameštaju koji je umetničko delo, o kratkovidosti naše drvne industrije, o tržištu bez kojeg je i najbolji dizajn na svetu uzaludan
Kultura sećanja
Juriš, Partizani
Poslednjih desetleća kad igraju naši klubovi, potežu se, uoči utakmice, priče o budžetu. Kao grafikoni i kao žalopojke, pa koliki je budžet Bešiktaša, Olimpijakosa, Ludogoreca... A koliki je Partizanov budžet u odnosu na Mladost iz Lučana? Ma, boli me kurac za budžet. Koliki je bio budžet Nemaca, Nijemaca na Sutjesci, pa su partizani probili fašistički obruč. Uzleteli uz jednu liticu, u jurišu na koji su svi krenuli: i kuvari, i konjovoci, i ekonomi, i bolničari, i proleteri, i intendanti, i ranjenici, i bombaši, i kuriri, i mitraljesci, i sveštenici, i španski borci, i kraljevi oficiri, i komesari, i komandanti. Pozdrav partizanskom Šibeniku
Kratki prilog za jednu biografiju
Milenin američki san
Uskoro će biti objavljene nove informacije o Mileni Pavlović Barili, u istraživanju umetnika i filologa Miodraga Kovačevića. Ovom prilikom objavljujemo neke od njih, u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlja, jedna kultura" koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"
Osma umetnost
Čovek koji misli linijom
Prvo prikazivanje filmova Nedeljka Dragića u Beogradu, otkako je 1989. godine trijumfovao na jugoslovenskom festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma Slikama iz sjećanja dobivši Gran pri, održano je na nedavno završenom 17. Međunarodnom salonu stripa
‘Odanje po Sajmu knjiga
Trauma mozga i balzam za bradu
U svu umetnost i Nezavisna asocijacija studenata "Svi za Kosmet", kod njih zastave Srbije, ikona Kneza Lazara, a od literaturu, liker, Dečansko vino i Manastirsko ladno pivo
Aleksej Leonov (1934–2019)
Čovek koji je zakoračio u kosmos
Život i priključenija musavog deteta narodnog neprijatelja kome su skinuli pantalone, prvog čoveka koji je zakoračio u kosmos, koji je imao registarske tablice 00-11, preživeo avionske nesreće, vakuum kosmosa, dekompoziciju skafandera, noć u tajgi, pogibiju kolega i atentat na Brežnjeva
Intervju – Tjeri Gitar
Između stripa i ilustracije
"U mom radu je ilustracija potisnula strip, zato što strip nije dovoljno plaćen ni poštovan. Takođe je bilo od značaja što je ilustracijom moguće ispričati priču u samo jednoj slici, koju posmatrač može da tumači na različite načine"
Džindžer Bejker (1939–2019)
Dugi bubnjarski solo
On je ono zbog čega postoje bubnjevi – rečeno je o legendarnom krimovcu, koji je po časopisu "Rolling Stone" treći najbolji na svetu
Konferencija »Prava mera medija 2.0«
Imamo li dobar metar za medije
Koliko poznajemo medijsko tržište Srbije u brojkama? Šta su problemi sa kojima se na domaćem tržištu suočavaju mediji koji nude reklamni prostor, a šta problemi oglašivača, istraživača i agencija za istraživanje tržišta? Postoji li jedinstveno rešenje koje bi svima pomoglo da se konkurentnije snađu? Ovo su samo neke od tema o kojima se razgovaralo na konferenciji "Prava mera medija 2.0", koja je održana prošle srede u organizaciji Asocijacije medija i USAID-a
Valjevo – Festival duvan čvaraka
Recopis je strogo čuvan
Službenik vlade, u crnoj jakni, izvadi Gajgerov brojač, pregleda čvarke, kajmak i rakiju, Dačić uspešno pređe most, sa koga su visile saksije sa nekim petonijama, i odmah upade u čvarke koji nisu testirani
U galeriji
Mi smo sada u Čistilištu
"Spojiti nespojivo, nešto što nikada nije moglo da bude zajedno, to je magija", tvrdi Zoran Velimanović retrospektivnom izložbom u Kući legata
Pričević – Ovčarska izložba, pride jagnjeće i drugo pečenje
Kad livadom ovnovi se trču
Pop metu epitrahilj, pa otpeva Gospodu se pomolimo da blagoslovi stado slugu svojih, manu bosiljkom, siđe sa bine u boksove sa ovcama i ovnovima, još jedared manu bosiljkom
Kultura sećanja
Crna moć Crvene Anđele
Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče
Tragovi Indijanaca
Naši stari znanci
Dan kada je Kolumbo 1492. godine otkrio Ameriku – 12. oktobar – obeležava se kao nacionalni praznik u mnogim američkim državama i povod je da se mnogi sete prvih stanovnika ovog kontinenta
Fenomeni – Nova pop geografija
Sve Jutjub boje sveta
Čudne stvari su se desile na šarenim prostranstvima Jutjuba dok ste gledali na drugu stranu: u poslednje dve godine najpopularnije pesme na njemu postale su hitovi latino i azijskih izvođača, zbrisavši dosad dominantnu englesku i američku elitu
Biografija na lični način
Apologija književnog pustinjaka
Sin Džeroma Dejvida Selindžera, Metju (na slici), u iščekivanju štampanja neobjavljenih dela velikog pisca, o svom ocu
Stogodišnjica španske groznice
Smrtonosnije od rata
Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
Svetsko prvenstvo u košarci
Surovo buđenje iz sna o zlatu
Porazom od Argentine u četvrtfinalu Svetskog prvenstva reprezentacija Srbije ostala je bez šanse da se bori za medalju. Bez timske igre se ne pobeđuje na najvažnijim utakmicama. Treba imati strpljenja za ovaj tim, koji je zaista sastavljen od odličnih košarkaša, tim koji je pre početka takmičenja smatran za glavnog favorita za zlatnu medalju. Ako se sledeće godine kvalifikuju za Olimpijske igre, ponovo će imati šansu za medalju, ali ne ovakvom igrom
Intervju – Ratimir Martinović, osnivač i direktor festivala KotorArt
Manje može biti više
"Naša je želja bila da se kroz programe KotorArta Grad postupno vraća sebi. Don Branko Sbutega je često citirao izreku kako je ‘mnogo lakše saditi oaze u pustinjama nego vraćati sjaj bašti, nekada raskošnoj, a tokom vremena zapuštenoj i zarasloj u korov’. To je naš posao"
Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2)
Kraj pakta između Staljina i Hitlera
Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata
Svetsko prvenstvo u košarci
Kineska roba o kojoj Srbi maštaju
Zlatna medalja – to je sve što naši navijači očekuju da im stigne iz Pekinga. Ali problem je što istu ideju ima i ostatak sveta, pa je izvesno da nas čekaju vrući septembarski dani u kojima će biti rešena dilema ko je bolji, srpski ili američki "Tim snova"
Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina
Braća po Poljskoj
Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru
Putopis – Preko Sibira i Kazahstana do Pakistana
Put do sebe za četrdeset dana
O vremeplovu kroz Sibir, o mom kazahstanskom prijatelju i o tome kako sam delio bolničku postelju sa jednim pakistanskim dedom
Kultura sećanja – Iz knjige Jasmine Tomašević Veliki rat i mali čovek – svedočenja srpskih vojnika
Crni ljudi, žene za volanom i muškarci u suknjama
Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao
