Beba iz Martineza

Kovrdžava meleskinja koja izgleda kao da je sišla se stranice nekog modnog magazina, ostavila je kese pored klavira na kojem je na francuskom pisalo “Sada je red na tebe!” i počela da svira tako da smo svi pomislili kako smo u pariskoj Olimpiji ili Operi. Dok čekamo voz za Kan, uživamo u njenoj muzici, a ja razmišljam kako je lako i jednostavno vratiti se u “staru normalnost”.

Železnička stanica u Kanu nalazi se svega pet minuta šetnje od Kroazete i jedna je od onih koje nas podsete koliko je važno da vozovi dolaze direktno u centar grada.

Izbijamo na obalu Mediterana kod Palate festivala i shvatamo da je cela Kroazeta prekopana i samo na par mesta može da se pređe od zgrada do plaže. Radilo se užurbano kako bi sve bilo gotovo do 17. maja kada počinje ovogodišnji Filmski festival u Kanu. Da prolaznicima i turistima bude lakše, ograde oko gradilišta bile su ukrašene fotografijama iz 76 godina duge tradicije ovog festivala.

Na stepeništu ispred Palate festivala postavljene su siluete slavnih glumaca ovenčanih Zlatnom palmom kako bi posetioci imali prilike da se fotografišu sa njima.

Miki Ćirovski, naš dopisnik iz Pariza koji provodi nekoliko meseci godišnje u Kanu u stanu svog prijatelja dok on putuje po svetu, priča mi zanimljive detalje iz istorije ovog filmskog festivala.

Naime, Vlada Francuske odbila je 1939. da pošalje svoje predstavnike na Mostru, filmski festival u Veneciji, u znak protesta protiv Musolinijeve Italije. Još uvek se čuva dopis od 15. maja 1939. koji je Vlada Treće republike uputila Festivalu u Veneciji gde se kaže kako Francuska namerava da “pokrene sopstveni filmski festival u Bijaricu, Nici ili Kanu”. Odlučeno je da to bude Kan pošto je tamošnja gradska vlast ponudila veću finansijsku i logističku participaciju od već renomiranog mondenskog Bijarica.

Planirano je da se održi od 1. do 20. septembra 1939. a počasni gost trebalo je da bude Luj Limijer, jedan od dvojice slavne filmske braće.

Holivudske zvezde Gari Kuper, Mae Vest, Džejms Kegni, Spenser Trejsi i ostale došle su specijalnim prekookeanskim brodom koji je zakupio MGM. Veče pre početka festivala održano je gala otvaranje sa premijerom američkog filma Zvonar Bogorodičine crkve. Sutradan ujutro mamurne holivudske glumce zatekla je vest da je Nemačka napala Poljsku. Organizatori su pomerili festival za 10 dana u nadi da će se situacija smiriti. Par dana kasnije, Velika Britanija i Francuska objavile su rat Nemačkoj i bilo je jasno da od festivala nema ništa.

Tako je prvo izdanje Filmskog festivala u Kanu doživelo sličnu sudbinu Narodnih olimpijskih igara u Barseloni 1936. koje je organizovala republikanska vlada u Španiji za sve sportiste koji su te godine želeli da bojkotuju Olimpijske igre u Hitlerovom Berlinu. Antifašistički opredeljeni sportisti su iz celog sveta već stigli u Barselonu kada je, uoči početka igara, general Franko započeo Španski građanski rat.

Prve posleratne godine konačno je održan prvi Filmski festival u Kanu, u zgradi Kasina, od 20. septembra do 5. oktobra 1946, a tri godine kasnije ekspresno je sagrađena Palata festivala u kojoj se održava i danas. Nakon pet godina odlučeno je da se festival pomeri na proleće kako ne bi bio previše blizu venecijanskoj Mostri, koja počinje početkom septembra.

U vreme burnih protesta 1968.godine u Francuskoj i širom Evrope, 19. maja festival je obustavljen zato što je dan pre reditelj Luj Mal zajedno sa grupom svojih kolega zauzeo veliku salu Palasa i prekinuo projekcije u znak solidarnosti sa štrajkovima i protestima studenata i radnika, a i zato što su neki režiseri, kao što su Karlos Saura i Miloš Forman, povukli svoje filmove iz konkurencije.

Festival nije održan ni 2020. zbog pandemije korone, dok je prošle godine iz istog razloga pomeren sa maja na jun i organizovan u posebnim uslovima koje je nametnula “nova normalnost”.

Kan je poznat po istorijskim hotelima. Jedan od njh je “Martinez”, remek-delo ar deko arhitekture na Kroazeti, otvoren 1929. godine.

HotelMartinez

Njegov prvi vlasnik bio je Emanuel Mikele Martinez, potomak stare italijanske plemićke porodice iz Palerma sa Sicilije, sa španskim korenima. Hotel je izgrađen na mestu gde se nalazila vila Marija Terezija koju su Martinezovi kupili od princa Alfonsa od Burbona. U ovom hotelu je 1931. godine rođen indijski princ Karan Sing, prestolonaslednik Džamu i Kašmira. Njegov otac, maharadža Hari Sing, zbog toga je zakupio ceo sprat hotela.

“Beba iz Martineza” danas ima 91 godinu i još je aktivan u politici, član je Gornjeg doma Parlamenta Indije, a obavljao je brojne ambasadorske i ministarske funkcije.

Poslednjih desetak godina hotelom upravlja Hyatt Group.

Odlučili smo da prvi put prošetamo do Starog grada.

Kada su Englezi i Rusi u 19. veku nagrnuli u Kan, jedino što su zatekli bilo je uspavano ribarskog selo Le Suquet koje ovde postoji još iz vremena Rimljana. Povrh Starog grada nalaze se srednjovekovna tvrđava i Crkva Svete Ane iz 19. veka. Strme ulice koje vode do vrha brda pune su restorana, kafea i prodavnica suvenira.

NotreDame

Spuštajući se ka železničkoj stanici, nailazimo na crkvu Notre Dame de Bon Voyage. Smeštena nedaleko od Kroazete, sagrađena je u 19. veku na mestu nekadašnje male ribarske kapele iz 15. veka. Tabla na bočnom zidu govori da je ovo mesto bila prva postaja Napoleona Bonaparte kad se vratio iz zarobljeništva na ostrvu Elba 1815. Pet savremenih vitraža čuvene radionice “Mauméjan” iz Strazbura zamenili su prozore razbijene prilikom savezničke invazije na Azurnu obalu 1944.

Nešto niže je agencija za nekretnine. U izlogu su istaknute cene, najskuplji kvadrat bio je za jednosobni stan od 37,5 m2, Kroazeta, pogled na Palatu festivala. Cena – 480.000 evra. Prava sitnica u odnosu na prosek od 50.000 eura po kvadratu u obližnjem Monte Karlu.

StreetArt

Jedna od glavnih kanskih ulica koje izlaze direktno na Kroazetu zove se Rue des Serbes, Srpska ulica. Tamo gde se ukršta sa Ulicom Antiba nalazi se i La Fontine de Serbes, Srpska fontana, takođe zaostavština “bratstva skovanog u oružju i krvi” tokom Prvog svetskog rata.

Miki Ćirovski mi priča kako je sa sekretarkom za kulturu Grada Kana razgovarao da se na ovom mestu, kada prođe pandemija i uslovi to dozvole, organizuju Dani Srbije u Kanu. Biće to prilika da se na jednom od najreprezentativnijih svetskih toponima sa imenom Srbije prikaže ono najbolje iz kulture i, naravno, gastronomije naše zemlje.