Intervju - Drusila Kornel, profesorka ženskih studija

19.jun 2002. Jelisaveta Blagojević i Daša Duhaček

U srcu slobode

"Feminizam po definiciji mora da dovodi u pitanje patrijarhalne strukture porodice, pa u tom smislu feminizam o kojem ja govorim nije samo teorija koja podržava gej muškarce, lezbejke i transseksualce već je to jedna vrsta feminizma koji se bori za ukidanje heteroseksualne normativnosti"

Od koncerta do fenomena

19.jun 2002. Dragan Kremer

Gvozdena udovica

U prvom delu koncerta Ceca nastupa u kreaciji Tina Tarner iz sredine sedamdesetih, ali bar ne nosi krstinu od pola kile žive vage, kao onomad na Tašu; ne bi to ni stalo u ličnu silikonsku dolinu, dok se njena konferansa sastoji većinom od ponavljanja automatizovanog "hvalalepo, hvalanajlepše" i narodnjačkog i-demo!

Kultura u svetu - Viner festvohen

19.jun 2002. Ivan Medenica

Igra svetlosti i tame

Jedan od najprestižnijih evropskih festivala predstavio je preko pedeset umetničkih projekata. Osim potpuno novog čitanja Šniclera, posebnu pažnju publike privukla je radikalna postavka Majstora i Margarite i delo savremene britanske dramaturgije Porcija Kohlan.

12.jun 2002. Redakcija Vremena

Scena

Koncert

12.jun 2002. Dragan Kremer

David Byrne

Kašika ritma

Književnost osuđenika na smrt

12.jun 2002. Dejan Petrović

Poslednji pogled iznutra

Iako je u svim ovim delima tema jedinstvena – literatura o zatvorenicima osuđenicima na smrt, žanrovi koji se njom bave su brojni. Možemo naći epistolarnu književnost, publicistička dela zasnovana prevashodno na faktima, "pravu" književnost koju su stvarali sami zatvorenici, kao i autobiografske spise najpoznatijih osuđenika

Pozadina jednog spora

12.jun 2002. Sonja Ćirić

Narodno pozorište na meti

"Naš repertoar, naša htenja neko može da hvali ili kudi, ali nipodaštavanje ne dozvoljavam", kaže Ljubivoje Tadić, upravnik Narodnog pozorišta

Završeno Sterijino pozorje

12.jun 2002. Ivan Medenica

Ko živ, ko mrtav

Skandal na zatvaranju manifestacije rečito govori o večitom paranoidnom sindromu, o teorijama zavere, o optužbama na račun neke hegemonističke kadrovske politike Beograda. Sve ovo je poprilično tragikomično, pogotovu ako se zna da su se izviždani umetnici pobunili protiv okoštalosti Sterijinog Pozorja ne zato da bi ga oteli Novom Sadu, već, naprotiv, zato da bi se dobio jedan moderniji i dinamičniji festival s međunarodnim ambicijama

06.jun 2002. Redakcija Vremena

Scena

Film

06.jun 2002. Maja Uzelac

Blejd 2

Povratak u opasne svetove

Trajbeka, novi njujorški festival

06.jun 2002. Maja Herman Sekulić

Glamurozni debi

Verovatno je da se od kada se filmska industrija iz Njujorka preselila u kalifornijsko selo zvano Holivud, Njujork nikad nije osećao toliko kao filmska meka kao tokom ove filmske smotre

Intervju: Jara Bubnova, selektor Manifeste

06.jun 2002. Slobodan Jovanović

Beg od političke korektnosti

"Hteli smo da radovi umetnika ne budu samo izjave i da njihova aktivnost ne bude isključivo političke prirode. To je bilo teško zato što je veći deo savremene umetnosti – politički ili socijalni aktivizam – daleko od prave umetničke produkcije. Naš zadatak je bio da nađemo umetnički deo u tim radovima", kaže poznata istoričarka umetnosti povodom izbora radova za jednu od najznačajnijih smotri savremene umetnosti

Literarni spiritizam: Moj privatni Tito

06.jun 2002. Teofil Pančić

O Čedi, čedno

Tito je, kao prvoklasni popkulturni junak, postao literarni lik u jednom iskuliranom ključu, na podjednako nezadovoljstvo olinjalih supkultura "subnorovaca" i "ravnogoraca"

Kreiranje muzičke scene

06.jun 2002. Nebojša Grujičić

Uho je najbitnije

Uprkos svetlim izuzecima, opšte srozavanje standarda, sistematsko uništavanje diskografije, poguban uticaj medija i piraterija svake vrste doveli su do toga da je smisao producentskog poziva doveden u pitanje

30.maj 2002. Redakcija Vremena

SCENA

Koncert

30.maj 2002. Dragan Kremer

Bajaga

Bratstvo i detinjstvo

Koncerti

30.maj 2002. Vojislav Pantić

Ring Ring

Nasleđe novih mogućnosti

(Para)književnost i bratstvo ratnika

30.maj 2002. Teofil Pančić

Martin na Zagreb, Martin sa Zagreba

Jovanovićeva rastrzana retorika svojevrsno je dete-mutant nastalo ukrštanjem "Odjeka i reagovanja" sa "Ravnogorskom čitankom"