Izložbe – Vizuelne uspomene Goranke Matić
Hroničarka beogradske „movide“
Trideset godina pank i nju vejv scene obeleženo je (i) izložbom fotografija pronicljivog tumača i registratora vibracija novotalasnog Beograda
Pioniri masovne potkulture
Hej, živote, mnogo tražiš
Šetajući kroz sve inkarnacije popularne muzike bivše Jugoslavije, od ranih šezdesetih naovamo, zvala se ona narodna, novokomponovana, turbo, folk-rok ili zabavna, sve je upečatljiviji njen vizuelni identitet oličen u omotima ploča. Među njima ima i pravih bisera. Sadržaji pesama bili su prekrivani brižljivo dizajniranom formom, omotom koji je trebalo da bude primamljiv svima, još bolje ako ima neku dramatiku, pa su tako nastajali istinski artefakti najširih narodnih slojeva, koji su danas predmet interesovanja kulturnih arheologa
Muzika čačanske kotline
Šumadijska pesnička vertikala
Miroslav Ilić je najveće ime novokomponovane narodne muzike u Srbiji. Ali, on je mnogo više od toga, on je izdanak jedne posebne muzičke i poetske kulture čije zračenje seže daleko van novokomponovane narodne muzike. On je jedan od lirskih bardova Šumadije
Miroslav Ilić u Beogradskoj Areni - 57. rođendan i 35 godina estradne karijere
Gospel po Miroslavu
U dobroj vokalnoj i fizičkoj kondiciji, Ilić bez napora pokretljiv po ogromnoj bini, opušten, malo priča, ali kao i uvek ume da začini pevanje. Ne greši mnogo procenom: "Ovde vas se okupilo jedno četiri-pet puta više nego što večeras ima u Mrčajevcima", a ipak je sve u granicama malo veće žurke – dom kulture u poređenju s neofolk prostaklucima
Pozorište
O ranjivosti
BARBELO, O PSIMA I DECI
JDP, scena Ljuba Tadić
Tekst: Biljana Srbljanović
Režija: Dejan Mijač
Uloge: Jelena Đokić, Mirjana Karanović, Nebojša Glogovac...
TV manijak
Deca vas mole…
Koncert
Zveket oružja
Zabranjeno pušenje (zapad), SKC, Beograd, 29. XI 2007; Oružjem protivu otmičara, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 30. XI 2007.
40 godina od smrti – Miloš N. Đurić (1892–1967)
Na helenskim izvorima
Sve što je Miloš Đurić uradio, ostaje nezaobilazno za naučnike, prevodioce, ljubitelje i sve one koji iz različitih razloga čitaju njegove knjige. Još je važnije sagledati kakva su to epohalna dela napisana ili prevedena – zadivljujući su energija i talenat koji su ogromno znanje pretočili u knjige, da se svako mora pitati: kako je to moguće
Intervju - profesor Čedomir Vasić, slikar
Kako gledamo i šta radimo
"Princip kompjuterskog čišćenja istorije, sećanja, pa i mitova, univerzalna je stvar u vremenu u kome živimo, vremenu u kome digitalna tehnologija omogućava brisanje činjenica i stvaranje novog sveta"
Dva baletska događaja
Ruski karusel
Koreograf iz Rusije, zvezde ruskog baleta, politička misija i standardna publika
Intervju - Vojislav Brajović, ministar kulture u Vladi Republike Srbije
Kad ostanem sam
"Kultura Srbije deo je kulture Evrope, to smo uvek isticali, i ljudi su znali šta da čitaju iza toga. Govorio sam i govorim da je čak i nekultura Srbije nekultura Evrope"
Pozorište
Evropsko naličje
Rizik
Režija: Bojan Đorđev
Tekst: Ivana Sajko
Igraju: Nataša Marković, Vladislava Đorđević, Miloš Timotijević, Marija Opsenica...
CZKD i Magacin
TV manijak
Sa kravom o politici
Terorizam u pozorištu
Ljubav hladnija od kapitala
Sećanje na "nemačku jesen" iz sredine sedamdesetih godina prošlog veka i sve što je vezano za radikalnu levičarsku grupu "Bader-Majnhof", ove jeseni je u štutgartskom pozorištu artikulisano u ambicioznom višemesečnom pozorišnom projektu pod nazivom Poslednja stanica Štamhajm
Crnjanski ratni reporter
Franko izbliza
Prvu ratnu reportažu, kako je sam govorio, "iz zemlje Seneke, Marka Aurelija, Korteza, Kolumba i Servantesa", Crnjanski je objavio u "Vremenu" 13. juna 1937. godine
30 godina od smrti Miloša Crnjanskog – pisac kao fotograf
Linija senke
Na svojim putovanjima i seobama Crnjanski je fotografisao prizore koji su privukli i podstakli njegove emocije
TV manijak
Posna TV slava
Pozorište
Mehanizam nasilja
Noć ubica
JDP, Scena "Bojan Stupica"
Tekst: Hoze Trijana
Režija: Marko Manojlović
Igraju: Milica Mihajlović, Branislav Trifunović, Sena Đorović
Brus Springstin - CD Magic
Povratak, makar samo u pesmi
Karakterističan znak našeg vremena je "panično bekstvo od susreta sa samim sobom". Ključni simbol Springstinovog sveta uvek je, međutim, bila intimna hometown Itaka, s Penelopom kraćeg "svetačkog" imena (Meri, Kejt, Tereza) i konkretnom geografijom jednog mikrosveta. Pod sumpornim svetlima Nju Džerzija, dok prolaze cure u letnjim haljinama, prolazi i život. S druge strane reke Hadson je Njujork, drugi svet; s one strane reke je Had
Intervju – Mile Grozdanić
Put do knjige
"Knjižare, kojih je u Beogradu sve manje, trebalo bi da budu stalne galerije, dnevne stvaralačke galerije u kojima možemo da se upoznamo s delima pisane reči, ali i s delima likovnosti i crtačke i tipografske veštine primenjene u njima"
Kako izgledaju knjige
Biznis i umetnost
Tranzicija grafičke industrije ovde je nespremno dočekana i premda se stanje postepeno popravlja, posledice u pogledu izgleda i opreme knjiga bile su jasno vidljive na ovogodišnjem Sajmu knjigu
