Scena

Sajam XX veka

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, u ponedeljak, 3. decembra u 18 časova svečano će biti otvoren Prvi međunarodni sajam Biblioteke XX vek. Sajam će otvoriti naš veliki sineasta Dušan Makavejev. Ovaj neobičan sajam jedne izdavačke kuće koju godinama uspešno vodi Ivan Čolović zapravo je „produženo“ književno veče na kojem će biti održane promocije knjiga u izdanju XX veka. Na njemu će učestvovati Božidar Jezernik, autor knjige „Divlja Evropa. Balkan u očima putnika sa Zapada“, Mitja Velikonja, autor knjige „Evroza. Kritika novog evrocentrizma“, Srećko Horvat („Protiv političke korektnosti. Od Kramera do Laibacha, i natrag!“)i Teofil Pančić, čija je knjiga „Kroz klisurine. Život i smrt u srpskom postkomunizmu 3“ objavljena kod ovog izdavača nedavno pojavila u knjižarama.

Beogradski nju vejv

U okviru obeležavanja 30 godina pojave nju vejva i panka u Beogradu koje organizuje Dom omladine, u galeriji Magacin od 5. do 20. novembra biće otvorena izložba „Poslednja pobuna“. Na njoj su izložene fotografije Goranke Matić, njene „vizuelne uspomene 1979–1982“ na kojima se nalaze akteri tadašnje beogradske muzičke scene, kao i grafički materijal Gvida Obradovića sa policijskim zapisnicima i izvodima iz tadašnje štampe koji se odnose na pojavu nju vejva i panka. „New wave ili novi talas – kod nas je imao ulogu koja daleko prevazilazi muzičke kategorije – na prelazu sedamdesetih u osamdesete, u jednoj rovitoj političkoj situaciji u vreme i odmah posle Titove smrti, delovao je kao jedini alternativni kulturni model vredan pažnje. Naša namera je da kroz aktivan rad na prikupljanju dokumentacije iz ovog perioda stvorimo i sačuvamo arhivu o ovom zbivanju, kao i da ga revalorizujemo“, napisao je u katalogu izložbe Dragan Ambrozić. „Suštinski nov kvalitet kulturnom životu Beograda koji su pre trideset godina doneli novi talas i punk, udario je temelje modernom kulturnom životu kakav smo znali osamdesetih, njegovim standardima kojima bismo hteli da se vratimo posle ratnih zbivanja i degradacije opštih životnih uslova. Međutim, nikakav povratak ovim temeljima savremenog građanskog života kod nas nije moguć, ako se ne uspostavi odnos sa osnovnom maticom iz koje su direktno proistekla sva ključna supkulturna gradska zbivanja u poslednje tri decenije. Preispitivanje novotalasnog nasleđa zato se nameće kao obavezan prvi korak.“