40. Bitef
Kroz zid
U prvih nekoliko predstava s ovogodišnjeg Bitefa prepoznaje se jedan mali, ali možda i značajan zajednički element – providni četvrti zid, koji nam svima otvara pogled u novo pozorište
U prvih nekoliko predstava s ovogodišnjeg Bitefa prepoznaje se jedan mali, ali možda i značajan zajednički element – providni četvrti zid, koji nam svima otvara pogled u novo pozorište
Prvonagrađeni film ovogodišnjeg festivala u Veneciji je kinesko ostvarenje Mrtva priroda
"Bitef je danas više okrenut nama samima i našim potrebama nego što može i sme da ima ambiciju da uči i obaveštava ceo svet. Ta bivša uloga Bitefa je neponovljiva. Ja to osećam kao gubitak, ali sam radostan što živimo u svetu u kome ljudi neće ratovati, možda smo mi, u bivšoj Jugoslaviji, vodili poslednji rat u Evropi. Ja bih voleo da tako bude, pa makar i Bitef bio slab"
Fridrih Niče: Ljudsko, suviše ljudsko,
Dereta, Beograd 2005,
prevod sa nemačkog Božidar Zec
U prvoj polovini venecijanskog festivala pažnju na sebe su skrenuli Alan Rene sa Privatnim strahovima na javnim mestima i Brajan de Palma sa Crnom Dalijom, a jedno od zanimljivijih ostvarenja predstavio je Daren Aronofski sa svojim trećim igranim delom, Fontana
Sutra ujutru
Režija: Oleg Novković
Scenario: Milena Marković
Uloge: Uliks Fehmiu, Nebojša Glogovac, Nada Šargin, Lazar Ristovski, Ljubomir Bandović, Radmila Tomović, Danica Ristovski, Miloš Vlalukin
"Nisam od onih koji kukaju. Dobro, ovo vreme je takvo kakvo je, ali hajde da naše živote potrošimo u traženju rešenja, u bespoštednoj kritici sebe i okoline, i sa željom da afirmišemo neke vrednosti. I da s tom pozitivnom idejom započinjemo dan pred nama"
Živeti bez doma i groba, biti svagda gost koji dolazi niotkuda, i deliti vreme na ono što se zbivalo pre i posle Aušvica, a pri tom ostati veran životu i temeljnim ljudskim vrednostima, to je osnovni krug tema romske literature.", kaže Rajko Đurić
Đulio Karlo Argan – Akile Bonito Oliva:
Moderna umetnost 1770–1970–2000, III,
Clio, Beograd, 2004–2006.
Od početka pa do stravičnog kraja, "Sebi pod kožu" Igora Mandića je izuzetno ostvarenje, čak i u okviru jednog osebujnog opusa
"Arhitektura i moć uvek plešu skupa, ali je pitanje ko koga vodi. Da li se arhitektura koristi na način Sadama Huseina koji je sebe istetovirao po celom Iraku, ili na način Ataturka koji je smislio modernu Tursku uvozeći austrijske arhitekte da sagrade novi glavni grad – Ankaru. Beograd ima sve uslove da postavi inteligentnu strategiju"
Ako su vam uši i srca spremni za razne muzike i različite ljude, saznajte ponešto o etrurskoj Peruđi i lepoj Umbriji u sredini Čizme, upoznajte italijanski džez i obavestite se o Umbria Jazz Festivalu koji posećuje sve veći broj ljudi iz ovih krajeva, pa možda ni vama uskoro neće biti van domašaja
Na Bečkom pozorišnom festivalu prikazano je nekoliko predstava koje su šokirale radikalnim prikazivanjem nasilja na sceni. Šokantnije su zapravo implikacije o modernom varvarizmu zapadnog sveta
Puna tri sata traje svirka i to je neopisiv muzički doživljaj, a ja osećam kao da sam zaista na poslednjem koncertu Drage Diklića u ovakvoj atmosferi
Postjugoslovenska (proširena) Pula – tako bi se možda ponajkraće mogao opisati ovogodišnji Sarajevo film festival. Smotra ponajboljih filmova iz zemalja što su pre stotinak godina (uglavnom) bile delovi Turske ili Austro-Ugarske, za strane filmske radnike je mesto najboljeg uvida u regionalnu produkciju, a za domaći tranzicijski svet uglavnom prilika da iz bašte u kojoj svako jutro piju kafu vide neku svetski poznatu facu
Potisnuvši eruditsku ironiju u drugi plan, Mileta Prodanović u romanu Kolekcija poseže za osvežavajućom dozom poetske fantastike
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Zašto ovo rade? Čemu se nadaju, šta sanjaju i kako misle da istraju? O tome za „Vreme“ govori četvoro studenata koje su delegirali plenumi njihovih fakulteta u blokadi
U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
Zaštitniku građana se jedan deo studenata požalio da im je „onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete”. Zoran Pašalić je pokrenuo postupak protiv njihovih kolega koje blokiraju fakultete
Ombudsman Zoran Pašalić je pokrenuo postupak kontrole „postupajući po pritužbama studenata da im je onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete koji su blokirani“
Tinejdžeri koji su povređeni u napadu kod Promenade u Novom Sadu pušteni iz bolnice. Ko je i zašto napao decu drvenim motkama