Roman – Praznik beznačajnosti
Lament nad golim pupkom
Sa komandnog mosta svojih ozbiljnih godina i paradigmatske biografije, Milan Kundera razmatra stanje jednog umornog, prezasićenog, temeljno ravnodušnog sveta
Intervju – Uroš Đurić, umetnik
Srbija kao socijalni eksperiment
"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"
Pisci o slikarima – O Nemanji Mati Đorđeviću
Potrebno je upoznati noć
Intervju – Stiven Spilberg, reditelj
Vreme špijuna
"U Mostu špijuna nema nekog glamuroznog špijuniranja, ali ima mnogo starovremenog detektivskog posla i mnogo razgovaranja. Kada u filmu na jednom mestu operativac CIA pruži Donovanu papirić sa telefonskim brojem da ga upamti i zatim spali, on mu uputi mu pogled koji kao da kaže: ‘E to je baš kao na filmu, ali ne na filmu u kome ja igram!’"
Intervju – Dejan Mijač, reditelj
Naš kralj Ibi
"Svaki put, od Đinđića naovamo, dolazilo je gore, i sad je najgore. Ibi je paradigma vladavine u ime ideala ja pa ja, pa opet ja, još jedared ja, i najzad ja. Ali Žarijeva drama je vesela, a ovo je teška farsa! Samo, nismo mi jedinstven slučaj, mada je kod nas sve baš otišlo u krajnost, pogledajte te njuške u okruženju, u svetu, te političare koji su kao značajni, to je sve budibogsnama"
Književnost – Šezdeset godina od smrti Tina Ujevića
Katakombe poezije
Rođen u Vrgorcu 5. 7. 1891, a umro u Zagrebu, pre tačno šezdeset godina, 12. 11. 1955, Tin Ujević je paradigmatski pesnik jugoslovenske kulture
O zenitizmu
Ostavština Ljubomira Micića
"Danas je zenitizam podsticajniji nego što je bio u vreme svog aktivnog postojanja, između dva svetska rata", smatra istoričarka umetnosti Irina Subotić
Knjige – Posledice jednog pucnja, Jelica Novaković i Sven Peters
U stidu zgarišta i stena
Srpski intelektualci jednom će morati da nauče "lekciju" da se pri dodiru sa svetom zauvek maknu iz biparticije čija su dva nepomirljiva dela prepoznatljiva namrgođena uvređenost s jedne ili, kao ovde, izvinjavajuća mea maxima culpa snishodljivost s druge strane
Pisci o slikarima – O Milanu Blanuši
Pomračenje
Roman
Potpalublje Pešte
Abonjijev junak beži od mobilizacije, ali i od toga što je, u postjugoslovenskoj konstelaciji, suštinski postao "suvišan čovek"
Intervju – Đorđe Milosavljević, scenarista
Stvarnost i stereotipi
"Ukazivanje na korumpiranost društva nije bila nikakva naša tendenciozna namera. Ali, samo još u omladinskoj literaturi možete naći ispravnog policajca koji će čitaocu delovati istinito"
Nova knjiga Miloša Vasića
Misterija Vasićeve »lepe žene«
Knjiga Miloša Vasića Moj muški život je zbirka kolumni koje su pod ovim nazivom objavljivane u "Vremenu" od 2011. do 2013. Iz ove knjige, upravo objavljene u izdanju "Vremena", prenosimo predgovor Jovane Gligorijević
O monografiji Grobarski Trash Romantizam
Partizan najbliža večnost
GTR je pobuna protiv palanačke, plačiguzne, instalirane, bahate, mutave, nesposobne vlasti
Roman – Nulti broj
Elegija nad grobom novinarstva
Novi roman Umberta Eka naizgled je neambiciozna, ali briljantno ostvarena slika propadanja jednog od stubova demokratskog i prosvećenog društva
U susret izložbi – Ruska avangarda u Beogradu
Smisao i uloga umetnosti
Izložba "Ruska avangarda u Beogradu", koja će uskoro biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, po svom obimu i značaju biće bez sumnje jedan od najvećih kulturnih događaja godine
Nova knjiga Milana Miloševića
Hronika još jedne izgubljene generacije
Iz štampe je upravo izašla knjiga Desna deca levih roditelja, zbirka tekstova koje je Milan Milošević ispisivao tokom 45 godina svoje novinarske karijere, a poslednjih 25 godina u "Vremenu". Iz ove knjige prenosimo predgovor Dragoljuba Žarkovića
TV manijak – Televizijske serije po literarnim predlošcima
Snimljeni romani
RTS već drugi vikend gledaocima premijerno emituje epizode serije "Čizmaši". U vreme Sajma knjiga, bio je ovo još jedan povod da razmotrimo odnos literature i televizije
Podsećanje – Slobodan Stojanović (1937–2000), pisac i scenarista
Nešto lepo u haosu oko nas
Objavljivanje zbirke kratkih priča Nešto lepo prilika je da se prisetimo pisca i scenariste Slobodana Stojanovića, samozatajnog i važnog čoveka naše kulture
Borba protiv stripova
Stripovi u plamenu
U istoriji devete umetnosti manje poznata epizoda je kampanja protiv stripa kao uzročnika delinkvencije kod mladih, vođena u SAD nakon Drugog svetskog rata, kada su stripovi demonstrativno javno spaljivani. Prve lomače ove vrste u SAD počele su da gore 1948. godine – stripove su u vatru bacala deca pod nadzorom i prinudom roditelja, sveštenika i učitelja
Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer
Muzika ljudskosti
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Pisci o umetnicima – O Aleksandru Zografu
Prirodna težnja ljudskog bića da se sakrije u hladu palminog drveta
Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića
Kako je otpisivan autor Otpisanih
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Kultura sećanja – Gun Bergman (1916–1971)
Prizori iz ispunjenog života
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
Fotoreportaža – Pogled na kulturne insitucije Beograda
Šta se vidi golim okom
Akcija "Evropska prestonica kulture" ustanovljena je pre tačno tri decenije, 1985. godine. Prva prestonica kulture bila je Atina, odakle je i potekla ova akcija, da bi kasnije to bili uglavnom značajniji evropski kulturni centri. Godine 2009. i Grad Beograd je odlučio da podnese kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020, i navodno započeo pripreme u okviru projekta nazvanog "Beograd 2020". Od tada se mnogo šta u ovdašnjem društvu, medijima i politici promenilo, ali je trend propadanja kulturnih institucija i urušavanja kulturne infrastrukture nastavljen i intenziviran, dok je status kulture u društvu iz godine u godinu padao paralelno sa procentom odvajanja budžetskog novca za njeno održavanje. Kandidaturu za "Evropsku prestonicu kulture" više niko ne pominje. Fotografije beogradskih institucija našeg fotografa Milovana Milenkovića svedoče o stanju ovdašnje kulture
Strip – Tri ugursuza za vreme okupacije
Nosonja, Ćoronja i Bradonja kao heroji pozadine
Prvo strip izdanje koje se pojavilo nakon oslobođenja 1945. godine bilo je "Tri ugursuza za vreme okupacije". Bilo je to ujedno i prvo izdanje koje je nakon tri broja sudskom odlukom zabranjeno. Ovaj strip nedavno je u reprintu objavila izdavačka kuća Komiko. Pored teksta Zdravka Zupana, reprint je opremljen i osvrtom Saše Rakezića
Šta je bilo s junacima serije »Više od igre«
»Petnaest godina posle«
Slobodan Stojanović je nedugo posle završetka TV serije "Više od igre", emitovane 1977, započeo pisanje scenarija za njen nastavak koji nikad nije realizovan. Radnja nastavka, po Stojanovićevoj zamisli, smeštena je u 1956, petnaest godina nakon ustanka i prvog oslobođenja Gradine septembra 1941. godine, prikazanog u poslednjoj epizodi "Više od igre". Stojanović je napisao ovaj koncept nastavka serije u kome govori šta se u tih petnaest godina desilo s junacima popularne serije
