Sasvim lično – TV serija "Crno-bijeli svijet", HRT
Vreme između strahova
Ta 1980. važna je i prevratna na milion načina, ali je ipak samo embrion svega onoga što će uslediti i preoblikovati naše živote
30 godina Moderne galerije Valjevo
Antologija neobičnog
Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili
Knjige – Žvaka u pepeljari
Platforma za sekiranje gluposti
Novo čitanje kolumni Draže Petrovića samo podvlači njihove vrline, potvrđujući piščevo mesto u vrhu savremenog srpskog novinarstva
Istorija — Dnevničke i memoarske knjige Hitlerovih izaslanika u Srbiji i Hrvatskoj
Iz nacističkog ugla
Paralelno čitanje dnevničkih "Zapisa iz NDH" Edmunda Gleza fon Horstenaua, opunomoćenog generala Vrhovne komande Vermahta u Pavelićevom Zagrebu, odnosno memoara Hermana Nojbahera, Hitlerovog izaslanika u Nedićevom Beogradu, nudi nam zanimljivu slike nekadašnje Evrope. Uz oprez i snažnu svest o velikoj opasnosti koja se krije u nekritičkom prepuštanju istorijskim analogijama, ovo štivo nam ipak govori mnogo i o našem vlastitom vremenu
In memoriam
Mihajlo Mika Dajmak (1951–2015)
U Beogradu je u 64. godini preminuo Mika Dajmak, novinar, kuvar i dobar čovek
Intervju – Radoš Bajić, glumac
Moj lament nad jednom temom
Nikad nisam učestvovao u politici kao organizovani deo bilo kakve opcije. Nisam to ni danas. A danas živimo u vremenu netolerancije, nerazumevanja, negacije demokratičnosti i prava na sopstveno mišljenje. To je zlo koje će definitivno da satre srpsku državu i srpski narod; to je u toku i to je recidiv
Roman
Najpogodnije mesto za samoubistvo
Arto Pasilina: Nezaboravno kolektivno samoubistvo preveo Čedomir Cvetković Odiseja, Beograd 2014.
Knjige – Toma Piketi, Kapital u 21. veku
O egzistencijalnim pitanjima
Piketijeva teorija nepodnošljive, neodržive nejednakosti u društvu dokaziva je i primenljiva na mnoge zemlje, posebno na zemlje u tranziciji, poput naše. Uvođenje (nekritičko i neprimereno) neoliberalnog koncepta kapitalizma kod nas pretvorilo se u "divlji balkanski kapitalizam", društvo bez pravnog sistema, sa pljačkaškom privatizacijom i sistemskom korupcijom
Intervju – Milovan Marčetić, pisac
Psihologija vlasti i smisao poretka
"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"
Koncert – Amira Medunjanin, Sava centar, Beograd, 14. III 2015.
Deljenje (od) duše
U doba kad su postmodernizam i reciklaža opasno zbliženi, izvođenje tradicionala na način na koji to radi Amira Medunjanin vraća svrhu i smisao obradama, a ovakvi koncerti i najpomodnijima dokazuju važnost i lepotu muziciranja i slušanja uživo
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma
Kratki metar za dugo trajanje
Na ovogodišnjem Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma od 23. do 29. marta biće prikazano ukupno 150 filmova, a među njima i nova ostvarenja Želimira Žilnika, Gorana Markovića, Puriše Đorđevića i drugih
Knjige – Tajni život pjesama
Tmasti bluz devedesetih
Eseji Đorđa Matića lucidno se bave vremenom kad nam je granata eksplodirala u sobi, a tona govana pogodila ventilator u punom zamahu
In memoriam – Vlada Divljan (1958–2015)
Na vest o smrti gospodina V. D.
U Beču, u 57. godini, umro je Vlada Divljan, jedan od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske muzičke scene
Povodom četrdesete godišnjice Andrićeve smrti – O Gospođici
Baš je dobro biti Rajka
Roman Gospođica spada među potcenjenija Andrićeva dela. Koliko god je skoro konsenzualno prihvaćeno kako je to pre svega roman o škrtosti, strasti za sticanjem novca, pohlepi, čini se da to nije sasvim tačno. Škrtost u njemu služi kao maska, a prava tema je nepolitičnost. Gospođica je roman o nepolitičnosti, o nepolitici kao sudbini
Esej – O Mehmed-paši Sokoloviću
Pravda za Velikog vezira
On nije jedini, ali jeste najveći lik u istoriji Balkana u kome se tako plodno ukrštaju islamska i pravoslavna tradicija. Svuda drugo se sudaraju, krvare, optužuju – samo u njemu su u skladu. Kao musliman, on je to iskreno i do kraja; kao pravoslavni, ne zaboravlja ko je i ništa ne izdaje. Ovdje se možda skriva, dugoročan i precizan, politički program koji će omogućiti ovim ljudima da se dokopaju državnih formi u kojima će živjeti dobro i slobodno, pa možda i potražiti nešto... U svakom slučaju, da izađu iz scenarija "podijeli pa vladaj" u kojem je njima zapala uloga eksperimentalnih miševa na kojima se iživljava svaka sila koju interesi nanesu preko Balkana
Društveno angažovan teatar – Predstava o dečaku sa autizmom
Ibermenš Srbija iz Kostine vizure
Da li je društveno angažovan teatar s ciljem podizanja svesti o autizmu isuviše apstraktan u zemlji u kojoj su rampe za invalide i dalje ozbiljan luksuz? Ili je onima koji objavljuju vest o finskim pankerima s Daunovim sindromom na Eurosongu, domaća drama o autizmu zamirisala na politički nekorektnu? Jer, ko se to baš sad setio da pravi srpsku varijantu "Kišnog čoveka" usred obračuna sa antivakcinalnim lobijem koji MMR vakcinu proglašava glavnim krivcem za porast broja dijagnoza autizma
Strip – Završni Inkal
Poslednja poruka dvostruke piramide
Trideset tri godine nakon izlaska Crnog Inkala, Alehandro Žodorovski priveo je kraju serijal Završni Inkal, zasad poslednje poglavlje avantura Džona Difula. Albumi Četiri Džona Difula, Luz de Gara i Gorgo nitkov, koji čine trilogiju Završnog Inkala, prevedeni su nedavno na naš jezik i objavljeni u izdanju Čarobne šume
In memoriam – Nikola Tucić (1946–2015)
Čovek koji je razumeo Darvina
U ponedeljak 2. marta, u Beogradu je preminuo najugledniji evolucioni biolog u Srbiji, prof. dr Nikola Tucić. Biolog i genetičar, bio je dopisni član SANU, istraživač na IBISS-u, profesor Biološkog fakulteta i najbolji poznavalac teorije evolucije u Srbiji
Izbori u SANU
Novi predsednik i novi akademici
Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti očekuju dva važna događaja
O romanu Pokoravanje Mišela Uelbeka
Tehnika društvenog ugovora
Pokoravanje je fascinantan roman koji bi trebalo da pročitaju svi slobodnomisleći levičari, liberali, libertarijanci i feministkinje. On bi mogao da ih podstakne da još jednom razmisle i nađu spremne odgovore na Uelbekove tvrdnje o posledicama francuske buržoaske revolucije, liberalizma i države blagostanja. Desničari, međutim, ne bi trebalo da nakon ovog romana likuju
Esej – Politika Ive Andrića
Sudbina čuda pod svakodnevnim suncem
I kada mu je postalo jasno da je jugoslovenska ideja umrla, nekadašnji Srbohrvat, a potonji Srbin, ostao je među Srbima i sa Srbima, za koje je vezao sudbinu. Ne zato što su mu oni koji su ga nazivali Fra-Ivanom i Ivan-begom bili draži od onih koji su ga nazivali velikosrpskim agentom, fratarskim kopiletom i mrziteljem Bosne i muslimana…
Intervju – Mladen Đorđević
Reč selektora
Fest 2015.
Predlozi za gledanje
Kao i svake godine, "Vreme" donosi izbor filmova sa predstojećeg Festa koje ne bi trebalo da propustite
Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša
Klupa Eduarda Sama
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
Esej – O delu Danila Kiša
Kiš, silueta s one strane… S. C.
Kiš je pisac gubitaka, poraza i nesreća, ne zato što je njegov život tragičniji od života bilo kog drugog čovjeka, nego zato što je kod njega svijest o toj tragediji napadno prisutna. Ko ga je malo više čitao, ili malo bolje poznavao, zna o njegovom velikom egzistencijalnom strahu, o pravoj jezi koja ga je pratila kroz život. Ta jeza je izvor njegove izuzetne koncentracije i zaista rijetke radoznalosti, a možda je tu energija njegovog talenta. Obdarenost za strah, nazovimo je tako, osjećanje o stalnoj bliskosti tragedije, ili o tragediji kao naličju svakog mira i sreće, to može biti jedan od razloga što sretamo njegovu siluetu u trenucima kad prava tragedija grune i u naše živote. Tada smo sišli u njegovo stalno prebivalište, tamo su, čak i ako je to prebivalište sazdano od mraka i krvi, otvorene njegove knjige
