Ekonomija
Radnička prava u Srbiji: Bliže Africi i Aziji nego EUPogibija i trovanje radnika u srpskim fabrikama opet otvaraju pitanje koliko je u Srbiji bezbedno otići na posao
Pogibija i trovanje radnika u srpskim fabrikama opet otvaraju pitanje koliko je u Srbiji bezbedno otići na posao
Naučnici su otkrili koliko se ledeni pokrivač Grenlanda smanjio u protekle četiri decenije. Reč je o prvoj potpunoj proceni
Ogromne investicije, velike plate i razvoj – tim rečima je predsednik Aleksandar Vučić vratio na sto raspravu o kopanju litijuma u Srbiji. Protivnici iskopavanja litijuma najavljuju nove proteste
Promena odnosa EU i njenih članica prema Vučićevim vlastima ide sporo i teško, ali ipak ide, kaže za „Vreme“ potpredsednik stranke Slobode i pravde Borko Stefanović. Očekuje veoma oštar izveštaj međunarodnih posmatrača
Najstarija ćerka Vladimira Putina, koja se gotovo nikada ne pojavljuje u javnosti, dala je poduži intervju. To je izazvalo negodovanje u Rusiji, ali i u Nemačkoj. O čemu je pričala Marija Voroncova?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je nekakve planove za preporod Srbije i pre deset i pre pet godina. Ovaj najnoviji, postizborni, javnosti će predočiti u subotu
“Pozivamo EU da sprovede nezavisnu istragu svih prijavljenih izbornih nepravilnosti i tvrdnji o prevari u Srbiji”, navodi se u otvorenom pismu 24 evropska poslanika upućenog na najviše adrese Evropske unije
U aleksinačkoj fabrici "Magna" došlo je do isparenja lepka, od čega se preko 100 radnika otrovalo. Svi pacijenti su imali jak kašalj, gušenje, grebanje u grlu, malaksalost, glavobolju i stomačne tegobe, a šestoro je prevezeno na Univerzitetski klinički centar u Nišu
Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su o izborima održanim u Srbiji 17. decembra. Pojedinici su koristili izraze „krađa“ i „nečuveno“. Ako ništa drugo, sporni srpski nacionalni izbori su internacionalizovani
Poslednja anketa sprovedena u Evropskoj uniji pokazuje da je većina Evropljana i dalje zadovoljna. Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9), a slede Finska, Poljska i Rumunija
Prvi put, posle 12 godina, opozicija pokazuje znake da hoće nešto da uradi, kaže za „Vreme“ profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić. „Tu manjkavosti ima koliko hoćete, ali i dalje su na dobrom putu“
Evropski odbor nemačkog parlamenta saslušao je posmatrače izbora u Srbiji. Neki poslanici misle da je bilo masne prevare i da izbore treba ponoviti, a drugi kažu da je opozicija odgovorna za nasilje i pitaju ko finansira posmatračku misiju CRTA
„Svi aktuelni i veći i manji projekti koji se trenutno u Beogradu realizuju ili su u fazi planiranja nisu deo strateškog okvira razvoja grada već su nasumične, proizvoljne intervencije u prostoru koje su odraz pritiska velikog novca i korupcije u redovima vlasti i uprave“, kaže za „Vreme“ Božena Stojić, članica kolektiva Ministarstvo prostora
Bes nemačkih paora pada na plodno tle opšteg nezadovoljstva građana Vladom i kancelarom Šolcom. Deluje da najmoćniju zemlju Evrope čekaju prelomne godine koje nose i odgovor na pitanje može li radikalna desnica da preuzme vlast i kakva bi onda Nemačka bila
“Politika koja se bazira na tome da je ovo najgore od svih vremena, a Vučić je đavo, pogrešna je politika. To je politika koja se završava na 23-24 odsto glasova. Mi moramo da kažemo da među 1.750.000 glasova koje je Vučić dobio nisu svi korumpirani, nisu svi kupljeni i nisu svi oni zli. Tamo ima puno iskrenih birača i moramo da vidimo kako te iskrene birače da prevedemo na svoju stranu. Mi se nismo mnogo trudili to da radimo”
Ono što svakako ostaje kao važan izazov pred našim društvom jeste kako da obnovimo kulturu odgovornog dijaloga o svim važnim pitanjima pa i o ekonomskom, ekološkom ali i širem značaju litijuma i borata za Srbiju. Možda bi iskustvo evropskih država kao što je Francuska, na primer, u tome moglo da nam pomogne
Imenovanjem Gabrijala Atala na premijersko mesto, predsednik Francuske konačno privodi kraju potpuno razaranje klasičnog francuskog političkog pejzaža u kome je vladala gotovo večita podela na levi i desni tabor. Kao njegove potencijalne alternative opstaju još samo ekstremi
Mesec dana nakon izbora na kojima se očekivala neka promena, zemlja izgleda kao da je ostala u istoj situaciji institucionalno i na nivou političke moći. Ali, rezultati izbora, sve što im je prethodilo i sve što je bilo posle njih, pokazuju znake promena koje bi mogle da budu dominantan trend narednih meseci i godina. Šta je opozicija uradila dobro, gde je pogrešila i kako je režim na to reagovao
Predsednik Arhiva javnih skupova Aleksandar Gubaš kaže za “Vreme” da su isprobali različite softvere za brojanje tačkastih objekata, ali da “svi imaju problem sa identifikacijom ljudskih glava”, da “nisu precizni” te da se greške kreću “od dvadeset odsto”, a nekada i “do pedeset odsto”. Smatra da se ovi softveri ne mogu koristiti dok odstupanja ne padnu ispod deset odsto
Kako je Aleksandar Šapić od najavljenog velikog pojačanja naprednjaka postao problematičan gradonačelnik kojeg prate afere i koji nije doneo nijedan novi glas Srpskoj naprednoj stranci
Ni jednoj zemlji ne treba organizovani kriminal, ali svakoj treba tužiteljka poput ekvadorske, Dijane Salazar. Situaciju koja se u ovoj državi pretvorila u gotovo građanski rat između policije i narkobandi, tužiteljka Salazar objašnjava rečima: “Kada se korupcija i trgovina drogom spoje, imamo pravi rak u društvu”. Unutrašnji oružani sukob polako jenjava, zatvorski službenici koje su kriminalci uzeli za taoce su oslobođeni, ali ovoj latinoameričkoj zemlji tek predstoji dugotrajna borba sa narko kartelima koji su, za deceniju korumpiranja sistema, uspeli da zatruju sve društvene pore
Zbog rata u Gazi, složenih međusobnih odnosa i diplomatskih pregovora Irana i Saudijske Arabije, zemlje regiona ne pokazuju entuzijazam da se uključe u vojnu akciju SAD i Velike Britanije. Zapadni analitičari skreću pažnju da vojna akcija protiv Huta ima male izglede da zaustavi napade na trgovačke brodove, pa čak i da može da im bude politički poklon za izgradnju međunarodnog imidža boraca protiv Izraela i SAD
Rat protiv Huta u Jemenu, podstaknut opakim napadima dronova na brodove u Crvenom moru, kao i ratovi u Ukrajini i Gazi, otkrivaju da smo uveliko ušli u eru dronova, kada bez njih više nema ratnih operacija isto onako kao što je u 15. i 16. veku postalo nemoguće ratovati bez baruta
